Употреба речи обезумио у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

за пасом, и са јатаганом што лежаше крај њих, да је, рекох, видио тога човјека а чуо гдје га попом зову, е би се мало обезумио. Поп се причаше са Јоком, кад сердар са званцима уђе. „Ха! урани ти!“ рече својим крупним гласом, сердар.

Ћипико, Иво - Приповетке

Жао ми је што она умаче, вели као за се. Павле, окрвављен, стоји голокрак, привезан уза ступ. Чисто је обезумио: гледа у земљу и не тужи се, као да се предао свом удесу.

Ћипико, Иво - Пауци

Раде не хтједе, већ, као да је обезумио, гледа у чељад и некамо у простор сњежана дана. Али старјешина диже је са мртваца, заогрне га њоме и к ватри га

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности