Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И због тога коса јој се поче дизати, и по челу свуда је хладан зној пробијати. Обезумљена од ужаса због тих слика, поче се дизати, и као бежећи из собе хуктати: — Боже! Боже!
— Ух, ух, тето, тето! Грчећи се, угуривајући се у Симкино крило, у њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена. Јер оно „што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.