Дучић, Јован - ПЕСМЕ
путем који те вечери из града вођаше у поље, ишла је шарена гомила пратећи једног човека којега крвници треба да обесе. Нико није знао је ли осуђеник био зликовац или мученик.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А њој, кад чујеш где је, пошљи конопац да се обеси. И ти твоме тамбурашу, и ја ћу мојој снаји. Сви нек' се обесе. А после су умукли, јер је пут био дуг, а на станицама се бескрајно задржавало.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати обесе га о клин. Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Босни, пак, овај први извађени зуб пробуше и обесе на здраво дрво, да и детету буду здрави зуби. У селима југозападног Стига, зуб стављају у качамак па га дају псу да га
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
МИЛЧИКА: Ви сте радили за народност. ШЕРБУЛИЋ: Мари ко за народност. Кад мене обесе, начаст вам народност! Хм, хм! То је ђаволски посао. СМРДИЋ: Ја канда сам знао, те сам био умерен.
Али од тога нема ништа; него сви на среду. МИЛЧИКА: Зар би ви одали ваше друштво? ШЕРБУЛИЋ: Него? Да мене самог обесе? Лепо ми и ви говорите. МИЛЧИКА: За народност треба да се један жертвује. ШЕРБУЛИЋ: Па баш ја да се жертвујем?
Србине, Србине, не вређај пепео твоји праотаца! ШЕРБУЛИЋ: Али имате ли свести? Да дижем барјак, па после да ме обесе! ЛЕПРШИЋ: Ништа зато; за народност никаква жертва није скупа. ШЕРБУЛИЋ: Фала вам лепо...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Земљи отварају окна те ваде сребрну руду што глави пророчкој слична је, па је обесе о храстово грање. И облаке кад људски покажу лик чакљама свлаче и копљима боду.
прскају куће водоскоком рудим и док их стражари носе некуда ван града, с кровова се цеди крвава слуз и кад их обесе мртве дрвећу лишће порумени ко у јесен, враџбине клете — доказ да су криви!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
као у сну, и то што је везан, и што га туку, и што су пуцали на крала, а он о томе ни сањао није; па зашто онда да га обесе? Сигурно ће га обесити.
Често је и Адама доводила. Нису му дозволили да га види. Због Аћима који их изазива да га обесе, који једино и жели да га обесе. Зато он Адама није видео и зато он није пуштен кад су сви пуштени и помиловани.
Нису му дозволили да га види. Због Аћима који их изазива да га обесе, који једино и жели да га обесе. Зато он Адама није видео и зато он није пуштен кад су сви пуштени и помиловани.
„Бојим се да ће ови лопови либералски опет да ми подвале.“ „Па шта још могу да ти подвале?“ „Могу да ме не обесе.“ „Зид је од камена. Залети се и сам разбиј главу.“ Од тада је и према Андри постао друкчији.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
жила (СЕЗ, 17, 542), или притисну о. петом, заокруже дрветом оно што је о. захватио, па исти о. обесе над ватром да се осуши (ЖСС, 283). Ко пати од чирева, окупа се у води у којој су потопљени о.
Упор. и пословицу »утерати некога у злу тикву« (= »унесрећити«, ЗНЖОЈС, 6, 145). Код девојачке куће, кад је свадба, обесе т., па кад наиђу момкови сватови, не пуштају их у кућу пре но што ову т. из пушака оборе (СЕЗ, 16, 215; 19, 139.
Уочи Ивањдана беру га девојке и задевају у сито, намењујући сваком чељадету из куће по један струк, и обесе под стреху.
у бразду (»жетвени венац«, ГЕМ, 33, 120 ид); кукуруз за семе »обично одаберу још при брању, сплету корење у венце и обесе га« »обично под стреху, у димњаке« (где бораве душе предака), па пред сејање »скину венце и расплету их, а не кидају,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
здравих, младих клипенди којима не грози у скорој будућности никаква опасност од болести и смрти, и дозволити да га обесе. Трећи поменуше Јелену. Имала је времена, рекоше, да обрлати свога маторог мужа.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
О клатну стиче дете појам још у колевци. Најпре му над колевком обесе о канап какву стварчицу, те се она љуља а дете је прати погледима и забавља се.