Употреба речи обесиш у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

му дођу лутке, он заћути; девиза као да му је: »Све ил’ ништа«, па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: »Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде

Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да... — Да се обесиш, је л’...? — Не — пресече је бојтар брзо, као да хтеде побећи од криве гране — него да скочим у воду, јербо ту ми је,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— наредник првога стражара шчепа за нос и окрену му главу према једном углу. — Паучина... а, да се обесиш о њу. И све ја морам да видим!... Још две ноћи пожарни.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

На десној сиси имао је рану дужу од судланице. То је био муж. Зобницу си могао да обесиш о чукаљ на његовом лакту. А ви сте сви слаботиња, гладнице и творови што туђе глођете.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Два најважнија навешћу овде дословце. Један од њих је свдочанство Плутархово. Он саопштава: „Немој, дражјаши, да нам обесиш о врат парницу због безверја као што је то некад учинио Клеантес, позивајући целу Грчку да оптужи Аристарха

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— У другом, брате, прва десетина. — Ама да није то..., али није. Е, брате, не могу никако; не могу да ме сад обесиш, не могу па не могу — кида се Мија и напреже, и све лупа шаком по намрштеном и већ ознојеном челу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности