Употреба речи обесићу у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ваљда ће отићи из села. Сутра ће поп Величко промукнути од Вјечнаја памјат. Ако овим слепцима наплати опело, обесићу га о мантију пред његовим дућаном. — Хајде, не булазни! Зна ли Аћим да сам... био пијан?

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

„црнином балканскога сунца од каучука и мрака“, „над куполом катедрале клати се сунце у болничкој кошуљи“, „све чежње обесићу о канделабар јутра једног“, „месец ретушира океан“, „замрљане душевне коректуре“, „киша у саксофону“, и најзад „на

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

очи му се налише крвљу, па је викао и викао, после се окрете мени: — Кажите му да ћу га дати под суд, стрељаћу га, обесићу га — неваљалца, жену једну; јест, жена, то је његово право име.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

А јеси л' ти, господине Вићо, казао овим грађанима да држе језик за зубе? ВИЋА: Рекао сам им! КАПЕТАН (грађанима): Обесићу вас за језик, разумете ли, ако чујем да ову државну тајну крчмите у чаршији! (Опет гледа Ђоку.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности