Црњански, Милош - Сеобе 2
Нико, међутим – ни ти обесни кнезови – није мислио да их вређа. Много се више, Исакович, чудио лепоти коња, који су прескакали препоне тог дана.
Да су били навикли, очајни, обесни, распуштени, да опсују, не само владике, него и њиховог митрополита, па и грофа Мамулу и грофа Валиса.
Црњански, Милош - Сеобе 1
обасјаше и њих, на ноћишту, тако да су сањали чудне, црвене звери, запаљене воде, горуће волове и биволе и пакао. Обесни и разјарени при поласку, постадоше снуждени и понизни кад су одмицали у туђину.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ПРВИ ТУРЧИН: ’Ма бабо, Алија не рече за псето, него за пашину керушу. СТАНА (у себи): Обесни момци, па се ругају, А ја им шегу морам трпети, Само до кваке врата његових Да ме проведе лепа ласкавост... (Гласно.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја заостао мало остраг да се склоним од грдне прашине, што су је дизали обесни коњи под обесним штаблијама и да се сит насмејем њиховом утркивању и падању с коња.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он је тада некуда био отишао у потрази за хра— ном. Један обесни деран међу њима сетио се згодне ујдурме. Разлупали су око пећине птичија јаја, покидали птићима главе и њихова мајушна
ми пред очима, и ја сам поново овде, будан, очајан, стешњен у камене зидове сличан корњачи коју су изврнули на леђа обесни дрипци и дугим трновима стали да боду њезине меке удове.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
којој је приказан Старина Новак у песми Старина Новак и кнез Богосав: тамо неподношљиви захтеви проклете Јерине, овамо обесни турски младожења, није добро ни једно ни друго.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
светога духа речи, ка своје неке овосветске речи намењују дерући се безчино и козје, вучје гласове испуштају, ка неки обесни звиздани. Од помаме ни у чему смањени, подзирачи, подмигљиви, подсмехљиви, вртежи.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и служи свима, па и оним најгорима, за подсмех.