Употреба речи обести у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И он, с дубоким уздахом крете напред. Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... Па заплива у прошлост... Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ђурђе је то и хтео, у својој обести. Тресао би се од смеха сваки пут понова, видев како Петар црвени. Жена Ђурђева, Ана Богданович, била је сушта

Црњански, Милош - Сеобе 1

Знало се од чега је умрла и то се сматрало као казна за Исаковичеве грехе и обести. Чуло се да је цео сребробогати Земун похрлио да је види на мртвачком одру, толико је то била лепа госпожа и толико је

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

патика по бини, издвојим за себе онај мукли звук затегнутог конопца који добује по картону, и у њему је било неке обести, па онда неке тихе среће, неке луцкасте, неке шашаве среће, неке среће.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Има, затим, и смеха од обести: живот је одвећ несхватљив и заносан да нас не би терао у неку врсту лудог засмејавања. Зато је понекад тешко

Понекад, између игре и шале, између обести и подсмеха, удео пародије не може се тачно одредити. Сви пародисти у дечјој поезији, а и иначе, били су изразито

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Некад је то чинио из потребе, некад из обести а Љубица је учила да живи разапета између крајности, зависна од Милошевог зла.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

таквих истих луди силнички заповедао свеколиком Подримом, држао се на пушци и изједна крвио са сваким ко му је по обести био раван, био То арнаутски барјактар или градски бег. За власт је марио као за лањски снег.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

би иначе он тебе убио, али кад га видиш где лежи овако уништен, пожали га; он то заслужује, он је кукавна жртва туђе обести, грубе, сурове власти, из чијих це ноката није могао отргнути.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

и у дубокој једноставности открива хајдучију као принуду ("јест ми било за невољу љуту") и као самоодбрану од обести турских господара.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

хладовини, то те је сјебало те сад тежак и гломазан грмиш за момчићем, мрзиш га што му ништа није тешко, него трчи, из обести све ногом у дупе ударајући, док ти, слотија, за њим стењеш, зубима шкргућеш, уједаш се за губицу, псујеш и кунеш.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

познаје Роксанду; или она врло оригинална — кад се Косовац направио слаботиња и преварио Секулу; или она — набрекла од обести — кад Новак и Радивоје продају Грујицу; или она — пуна младалачког полета — кад Грујица и његових тридесет хајдука

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности