Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мало после а стаде врисак деце у школи; прут само пуца, а учитељ се дере: — Обешењаци! Магарци једни Зар да ми живину поморите! Штрангови једни!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Х-е-е-е! — врти господин попа главом. — Ви’ш, молим те! А-а-а! враг им баби! Ако је Ирош, баш се ирошки и владао! А, обешењаци једни!... Но, ништа, ништа; шта је, ту је! Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице. — Хе, хе...
или на сокаку пасир’о... ди би од срамоте, да су ме какви мушкарци!... Но, лепа парада! — Бо’ме! Какви су обешењаци — било би вам сутра... — Јуф, снаш’-Пело, немојте ми ни спомињати. Боље у земљу да сам пропала!
Та гријота би било и кéру истерати на сокак на оваку кишу и у овако блато! — Та обешењаци сте ви сви, кол’ко вас је гођ! Немеши вама требају, немеши! — Ех, та ман’те се, госпоја, комендије! Та какви немеши!
— Уф, уф, уф! Ал’ како ниси позн’о да је већи зуб? — А како и да познам! И ту су ми доскочили, обешењаци једни! Ја сам мали зуб завио у велико парче папира, а они су завили велики зуб у мало парче папира!
вели Сока гркиња. И један — па нема увек посла. А после, и ови што су били солдати, и они обешењаци научили тамо да бријају, па правиду конкуренцију.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Имамо и свој бордел. Кажу да има два улаза, један за чинове до мајора. Други за више од мајора. Генерали, кажу обешењаци, имају и профилаксу. Трупе које пролазе имају од коприве шињел.