Употреба речи обешта у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Један старац све би говорио да би оном добро платио ко би му казао како може умрети. Нађе се добар човек који му се обешта казати и без плаће. Рече му да стане код једне међе, а он оде подалеко, узме пушку, пак почне на њега нишанити.

Курјак се обешта све то | учинити, но притому запита је да му каже како је ту упала, она која иначе од свакога почитује се за хитру

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СЕРДАР ЈАНКО Хајд, владико, и то обидимо, ма залуду, нȁ ти божју вјеру! Што се црним задоји ђаволом, обешта се њему довијека.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Он је с таковим усердијем о мени овом купцу беседио, да човек обешта не само за свога најмлађега од седам синова плаћати ми, но савише у својем дому у саду и у граду, док сам год у Хију,

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Златна хвала бе в устех твојих Златоусте, златих. Такожде и наших брених озлати, да не будут брена! Обешта Христос: Аз дам вам уста кому какова: теби Златоусте, жених вас злати истино даде златна уста.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности