Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И, најзад, кад би време за полазак одосмо на станицу. На растанку, најсрдачнијем који сам упамтио, обећасмо скоро, поновно виђење и кад воз пође дуго махасмо шеширима посматрани са начичканих прозора од радозналих путника.
А кад му ми обећасмо да ћемо ћутати као гробови, он отпоче да открива своју тајну: — Чим сам свршио права ступио сам, као адвокатски
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
- „Биће ми особито задовољство да и племениту господу дубровачку видим за својим столом.“ Ми обећасмо и опростисмо се са грофом.