Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Познајући да од вражде међу комшијама и од паметозлобија за прве обиде никакво се добро не рађа, него зло и несрећа и њихова и наша; а од блажено|га мира, слатке љубови и согласија, опште
мира, слатке љубови и согласија, опште комшијско блаженство и благополучије произлази: зато све прежње мрзости и обиде вечном заборављењу ваља предати, а само о томе старати се, и све што год можемо творити, како ћемо у напредак боље
Срамота би била краљу францускому да чини освету за обиде учињене херцегу бургундскому!" Прекрасне, божествене душе, достојне господства и царствованија!
148 Овца и Јупитер Овчица дође к цару Јупитеру и почне му се тужити да јој многе обиде на земљи бивају, молећи га да учини, ако се како може, да то унапредак престане.
— Мојсеј у Египту почне молити и увјештавати силнијега од сродства свога да слабијему обиде не твори: „Ш т о ? — изврати онај као бесан на њега очи, — к о т е ј е п о с т а в и о с у д и ј о м н а д н а м
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Екселенција нас је натерала да се лепо измиримо, и да све обиде, учињене од једнога другоме, заборавимо. Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим... — Пољубили!...
вероваће ми, каже, да ми није била то намера, само тако ако ту пред њим пружимо један другом руку, заборавимо узајамне обиде н помиримо се... — Уф, уф, уф!... Да се помириш!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
које су у вези са животом и пољопривредним радовима наших ратара и сточара (Јелисије, / Просо сије; Дође Виде / Да обиде; Од светога Илије, / сунце све милије; Макивије / Косе о чивије, / А српове / За репове, итд).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А старији ваља да се врло старају да му никакве обиде не творе, и неке народне слабости и обичаје, ако нису врло вредовите општеству, ваља да презиру и трпе.
време, посланици Великог Александра од јутра до мрака за њим пристају, моле га и заклињу да не чини Александру такове обиде не примајући сто [х]иљада талира што му он на дар шаље: о овим у самој вешти и истини великим људ’ма ко има само зрно
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У затвор стеран, осећао ниси Тавнице тугу и злед, Све горке, несташне обиде света Нису ти мутиле јед. Кад други своје несрећу куће, Деце оплакује срам, Ти си без сваке скорби ишао, од сваке
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
О Видовдану говоре сељаци песму: »Јелисије просо сије, Иде Виде да обиде: Што је никло да је дикло, А што није, нек не ниче« (ЖСС, 132; ЗНЖОЈС, 20, 48).
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И посла Бог свога ангела, те му узе душу и однесе тамо на онај свет мећу господње дворове и селишта тамошња. И обиде сва ондашња борављења душевна, показујући му оне красоте и лепоте рајске.