Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
воле Турцима него својој браћи Србима; а ово нека буде (руком на Милоша Стојићевића) војвода Милош Поцерац, Милошу Обилићу на место!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И царичин пажу Милош Обилићу, Збори са звездама што над градом плове, И сваки глас земље он слуша без даха. Али од Косова пође ли прам праха,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кад су чинили јуначка дела, размишљали су и препирали се, да ли би Обилић тако урадио и да ли су се приближили Обилићу. У највећим окршајима шумадијски сељаци се сећају својих старих јунака који им служе за пример.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: То је издајство против народности! ШЕРБУЛИЋ: Нека је макар шта, тек ја један нећу. ЛЕПРШИЋ: О, Милош Обилићу, чујеш ли га? Србине, Србине, не вређај пепео твоји праотаца! ШЕРБУЛИЋ: Али имате ли свести?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВАТ ЦРНОГОРАЦ Обилићу, змају огњевити, ко те гледа, блијеште му очи! Свагда ће те светковат јунаци! Мрцино нам круну не упушти кад падиши
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); д) религиозну (о небеској хијерархији); ђ) историјску (о св. Сави, Краљевићу Марку, Милошу Обилићу, Стефану Дечанском, Деспоту Стефану Високом, проклетој Јерини и др.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
јула 1843, ч. 23, стр. 177а—178б. — Још једном, а сасвим друкчијим поводом, Боројевић је писао о Обилићу: 31. марта 1846, поново у Серпском народном листу, са горчином се жалио у једном чланчићу што се међу странцима тако
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
као тумач аустријског посланства, у свом Путопису препричава део косовске легенде, спомиње епско певање о Милошу Обилићу у крајевима удаљеним од места догађаја, у Босни и Хрватској, запажа и настајање нових песама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Можемо ли с Турци бојак бити? Можемо ли Турке придобити?“ Вели њему Косанчић Иване: „О мој брате, Милош-Обилићу, ја сам турску војску уводио, јесте силна војска у Турака: сви ми да се у со прометнемо, не би Турком ручка осолили!
Мурат пао на Мазгит на поље, уватио и Лаб и Ситницу“. Још га пита Милош Обилићу: „Ја Иване, мио побратиме, ђе је чадор силног цар-Мурата?
из Беча у Цариград (1531, у Итинерариум), каже да се у Босни и Хрватској много пева о Радосаву Павловићу, Малкошићу и Обилићу. „Један извештај града Сплита сенату млетачкоме 1547.