Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
једноставно живи, не тражи да зна више но што му је потребно и не тежи за већим благом но што му је мили Бог даровао у обилној мери“. Опатов поглед паде на чашу, напуњену руменим вином.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и свила покрива прси печалне и болне, Испод осмеја скорб брижљиво дави срце; Радости ретке капље у горчини чезну обилној, Кратке весеља часе стогуба напаст прати. * Кад озбиљна смрт наступи, Зашто плачеш, о човече?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато сам могао и на ту планету применити моје рачуне, у обилној мери и са великом тачности. Но, Венера правила ми је великих тешкоћа.