Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Обалска разуђеност, која је последица потапања ретких долина и карсних улегнућа, кудикамо је слабија и мањег обима од често пространих и Дубоких залива јегејске разуђености.
је комад женског одела вунени „појас“ огромне дужине, тако да је њиме обмотана жена бар два пута већег обима него у ствари. Знатно изостају гајтански појаси струшко-охридске групе, упоређени с овима.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
А када се тако посматра, онда се да јасно сагледати да ова појава садржи у себи једну опасност ширег обима. СПАСОЈЕ: Опасност, разуме се да је то опасност!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Један посао овакве врсте и оволикога обима, који се сада први пут ради у српској науци и књижевности, није ишао без великих тешкоћа, које могу знати само они
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
ми је својим оштроумним примедбама створио могућност да своје предавање допуним и проширим преко његовог предвиђеног обима.
Извршио је квадратуру круга и нашао да размера обима и пречника - оно што ми данас зовемо бројем π - лежи између 31/7 и 310/71.
Ћипико, Иво - Приповетке
Унеке, дјевојка се ослободи посвема и, изнебуха, обима рукама обгрли га. — Који ти је враг! — и не отворивши очију муца постиђен Дангуба, окрете се и леже потрбушке.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Касније се од тога одустало. Једно због обима, и друго због намере да после ове прве уследи још једна, слична књига. У Београду, 1988. Н. П.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Голу те нагу остави, И другу драгу обима, Пољупце своје расипа Гдегод међ’ антиподима. О, земљо, лепа грешнице, У белој кóши пòкâја, Сад кȁвиш
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У вечном света немиру ти си Један уживао мир. О, срећан ти си! Сад те у гробу Вечити обима мир. 1852. Јован Ст.
Ћипико, Иво - Пауци
Застајкујући, ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима. Испод сеоских кућа причека га Илија. Позна празна парипа, па ишчекује.
— Ти не знаш гдје си? — вели Раде смијући се. —Загријала се, а? Чекај, сада ћеш се охладити. Иди само за мном! Обима рукама одгрне гране једнога дрвета на дохвату. —Сагни се!
— срдито одврати он. А дјевојке се потсмјеваху. Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме. Девојка се прене и погледа га. — Господару, хоћете ову? Видите како је згодна и месната.