Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Прва ласноћа последњу муку доводи. Не плашта се... своје сенке. Ко на сунцу стоји мрак не може га обимити. Ко се увек у разбору срдцем држи, и цар га почитује. С једном ногом трчат се не може, ни летити птици о једном перу.