Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... И љубише се и грлише се... Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: — Чијо!... Чико!... Он је љубио све... Срце му се разиграло у грудима... Па још и Јелица ту!