Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Да и нема совуљага на свету, и опет би људи умирали. Не ваља децу плашити, јер се многи из самога обичаја до глубоке старости ужасавају и јежи им се кожа од оних ствари које нит су кад вид'ли нити ће видишти.
Лифландски сељани, ако су и луторани, из обичаја носе браду. Ако га упиташ зашто, а он каже право: „Волим се напити ракије за оно што бих дао за бријање”.
учинила да се реже не може се одрезати без љуте бољетице, а оно за што не мари ил' се резало или не, него од самога обичаја зависи, оно се реже пак и не осећаш, како све власи на телу и нокти.
Овде је реч о лажама које бивају или из зла воспитанија и обичаја, или из преизлишњега и неправеднога користољубија на вред, на штету и противу чести и добра имена других људи.
„А слатка реч гвоздена врата отвара”, — ово је наше. По вишој части, из самога зла обичаја бива да многи себе за мале ствари, за саме безделице, за нерасудну шалу, за напраситу реч, за печење и којекакво
Всеконечно растљеније поштених обичаја наводњава и потопљава једно општество гди се жене из младости беспослици, раскошу, бестидију, злонаравију и сујетним
Срамотна вешт видиш здраво тело да проси, а најпаче кад бива из лености и обичаја. А кад је познато да је ко трудољубив и поштен, пак му се случи какво нешчастије, онда свак чувствује велику радост
Дакле, они који су такови, или нек престану од такових проклетих и вражјих обичаја и дела, и нека уведу између себе поредак, законе и суд, или барем нека не лажу, него нека се и словом Христа одреку,
Инат за тврдоглавство и упорство! Инат за привремени интерес, и често без свакога узрока, само из зла обичаја и за несмислену ината љубов!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кнезове држао је као своје синове; кад су год дошли к њему, по обичном поклонењу постоје мало турског обичаја ради, пак им заповеди те сви поседају, и кафу им даде, и, како ми је отац казивао, разговарао се с њима као са својим
” — Кнезови сви скупа оду и позадуго постоје, преко обичаја, пред собом везирском. Доцкан отворе се врата од собе везирове и, кад кнезови уђу, поклоне се и по обичају приђу
” (Карађорђа био пошао на Мишаре, пак уз пут дошао са око 300 Гружана. У Карађорђа није било обичаја море, бре, никоме рећи, но свакоме, и млађем и старцу: еј момче, мало позатегне, рекао би да два о изговара, нпр.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сузе су га полевале, а он је шапутао... Седоше за синију. Али су сви седали више обичаја ради. Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео. Алекса и Петра јели су ради њих.
Не види се прст пред оком!... — Хоћеш духана? Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником. Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у собе где
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Затим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане понекад обичаја ради, док и тога нестане напослетку. Мрак је притиснуо и омотао све. Нема месечине.
Африка
Он је чинио нешто што је сасвим изван фетиша и изван обичаја његовог племена; он је био изнад врсте, и тиме сублиман. Зато ми је Н.
Обичаји села Куми и околине, до дубоко у Судан, такође су бескрајно стари обичаји. Они се разликују потпуно од обичаја осталих афричких црнаца и одговарају потпуно обичајима првих Египћана.
слојем земље већ налазило злато, а у савани слоновача; где се клало хиљаде краљева, племена, фантастичних језика и обичаја.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Затим су друкчији живот и обичаји спречавали ексогамију утолико пре што су жене биле главни чувари вере и обичаја. Укрштања браковима није било до последњих година ни са старим потчињеним становништвом, нарочито не са Кричанима,
Што се иде више у старину, у Боки је све више био изражен ратнички карактер неких свадбених обичаја, честе зађевице међу сватовима, нарочито међу „старим сватима“; „и сада“, каже Вук Врчевић о свом времену, „не вреДи
другом делу Балканског полуострва наилази на велико етничко шаренило, на ванредну разноврсност дијалеката, ношње и обичаја. Али осим ових етничких разлика, које су везане за ове котлине или жупе, има и других, дубљих разлика.
Када се становништво централнога типа упореди са другим Јужним Словенима, највише пада у очи архаичност обичаја, нешто старо словенско или јужнословенско, затим старо балканско или турско-византијско.
Њих има на Косову и Метохији, у тетовској околини, у Поречу, у Преспи итд., као и у шопским крајевима. Негде има и обичаја славе. Задруга и слава ређе су на источним границама централног типа и потпуно ишчезавају источно од Ихтимана и Искра.
Људи се наравно још више служе турским језиком. Хришћани су примили и много турских обичаја. Православни се као и Турци каткад подају особитом начину весеља, тзв. ћефу.
Доцније су у њих уношене одредбе правних обичаја народних и разне друге, које су одговарале народном карактеру и друштвеним приликама ових земаља (В. Богишић).
и власти — који, с разлогом, сматрају овај обичај као специфично српски — у крајевима који припадају Бугарској овога обичаја већином нестало. Уколико има успомена на прошлост, оне су само српске и више су сачуване у причама, ређе у песмама.
године, становници ове области знају да су били Срби и сачували су доста хришћанских обичаја. Тамо има и рушевинâ од цркава.
Продавали су сточне производе и рибу. Јако је падала у очи простота и једноставност живота и обичаја. Ништа нису радили без припита и савета једнога најстаријега, који се, иако су подељени у три куће, сматрао за
У XВИИИ веку и у почетку XИX века почели су подлегати зарази германских обичаја. У сабору и на скуповима су често говорили латински, а код куће су у свој кајкавски дијалекат уплитали латинске и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
СМИСАО ИСТРАЖИВАЊА НАРОДНОГ МОДЕЛА ДЕТИЊСТВА 224 УМЕСТО ЕПИЛОГА: 226 ПРОБЛЕМИ САВРЕМЕНОГ ИСТРАЖИВАЊА ВЕРОВАЊА И ОБИЧАЈА ИЗ ЖИВОТНОГ ЦИКЛУСА 227 ФУСНОТЕ 241 ЛИТЕРАТУРА 288 САЖЕТАК 316 РЕЗЮМЕ 319 ЅУММАРY 322 ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ
Заправо, по овом схватању, главни циљ брака јесте рађање потомства. Зато и не чуди што постоји велики број обичаја и ритуалних радњи још пре брака, за време свадбе и после ње, у току брака, којима је циљ да се на магијски начин
Највећи број свадбених обичаја и обреда има за циљ да се осигура пород, односно да брак не остане без деде (посебно мушке).
¹⁶ Један од најчешћих најпознатијих и најраширенијих свадбених обичаја у нашем народу који се врши плодности ради јесте бацање жита, воћа и других плодова на младенце.
Да је смисао ове магијске радње збиља тај да се младенцима обезбеди пород, најјасније се види из неких упражњавања тог обичаја где се у току извођења ритуалног посипања плодовима изричито каже да они представљају децу.
Код нас је од тих обичаја најпознатији узимање накончета на свадби. Наконче је, пише Вук, „мушко дијете што се по обичају да дјевојци на коњу,
) Смисао обичаја је јасан: да невеста у свој нови дом донесе сина. Постоје, међутим, и сасвим различити магијски обреди, са истим
Тихомир Р. Ђорђевић, на пример, наводи неких педесетак обичаја, веровања и поступака везаних за добијање мушке деце, а свега три чији је циљ добијање женске деце!
Што је посебно интересантно и симптоматично, од та три обичаја „који су од утицаја да се рађају женска деца“, када их боље размотримо, два од њих су, заправо, чини које би ваљало
МАГИЈСКА КОНТРАЦЕПЦИЈА Огроман број обичаја, веровања и магијских поступака за плодност младенаца, видели смо, недвосмислено сведочи о великој жељи народа да, по
Да бисмо боље разумели овај прилично бројан и разноврстан скуп обичаја и магијских радњи којима се жели спречити могућност рађања, као и да бисмо решили споменуту загонетку, неопходно је
У оквиру ове прве групе обичаја и поступака издваја се један друкчији поступак у којем није основно пребројавање, већ вршење извесне реверзибилне
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сутрадан, Ружа је свуда око њих, на сваком месту и у свако време — њихова Ружа, тумач обичаја и заштитник, покровитељ и посредник између два живота; овог дивљег, богатог и распусног, и оног доле у пластичној
Матавуљ, Симо - УСКОК
Мирећи глад, Јанко би радо намирио и своју испитљивост. Питао се откуда тим простим брђанима, поред патријархалнијех обичаја и нашљеђене храбрости, њека финоћа у понашању, њека прирођена учтивост, па оно осјећање свога достојанства, она
Тога вечера, преко обичаја, бјеше озбиљан, јер иначе главни му посао бјеше да шалом и досјетком разговори и разведри сјетног владику.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Тек темељна промена, која би се састојала у кидању свих односа, веза и обичаја, могла би да разреши њену муку. Лиричар завичајне беде и невоље, Ћопић је везан за сељаке онакве какви су, какве их је
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он почиње водити борбу против догматизма, фанатизма, »старих плеснивих и зарђатих обичаја« у цркви, противу великих злоупотреба црквених људи, а нарочито калуђера, и својим пером помаже напредне црквене
али оно што је најлепше у њему то су високе рефлексије, филозофска дубина, снажан патриотизам, живи описи народних обичаја и традиција, рељефни херојски типови, лапидаран, пословички стил, у коме је кристализовано много филозофије и много
Има у Горском вијенцу веома много »живе старине« црногорске, народних предања, веровања, обичаја, филозофије и изрека, ту је сав народни живот Црне Горе који 1846. није био много другојачији но у почетку XВИИИ века.
1849. дао је ново, проширено издање. 1900. изишло је ново, допуњено издање. ОПИСИВАЊЕ НАРОДНИХ ОБИЧАЈА. — Наши писци XВИИИ века, са рационалистичким и козмополитским идеалом свога века, са тежњом ка просветном
У полемици са Милованом Видаковећем он га осуђује што његов јунак у роману Любомиръ у Елïсïуму говори против народних обичаја. Љубомир, вели он, показује »магарећу памет« када се жали на оно што чини »светињу«. »...
Копитар ме на то наћерао.« У Српском рјечнику из 1818. поред великог броја речи има краћих и дужих описа народних обичаја, и тиме је ово знаменито дело добило и велику фолклорну вредност. 1849.
он сасвим русовљевски напада »вишу класу« српску, образоване људе што су се »потуђили од свога народа и његовијех обичаја« и »друкчије од народа носе се и живе«, и велича »просту класу народа нашега«, која чува народно име, језик и обележје.
деѕ ѕербіѕцхен Волкеѕ, један од најранијих и најпотпунијих описа Црне Горе, њене земље, прошлости, народа, просвете и обичаја. 1853. изишла је у Бечу његова књижица Діе Цхріѕтен ін Боѕниен.
народне обичаје, тако да његова књижевна дела чине утисак послова једног скупљача народних речи и описивача народних обичаја, и чине прелаз од народног приповедача ка уметничкој приповеци.
и оскудности идеја и мисли, подсећају на развученије народне приче и све се своде на исто описивање народних обичаја и вешто руковање народним речником.
Милићевић, Вук - Беспуће
Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио. И увече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, преко свога обичаја.
А за њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи на своју смрт оплакују туђу; кадгод се
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« Тиме је хтео рећи да, иако је човек који прати и разбира за новости, ипак је поштовалац старих благих обичаја, клечања, пацке, апсе, виргаза, да је та шибљика »у рају узабрата«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
13. Зато из свог завичаја Овамо се млађан сломи, Да сред бољи обичаја Срце своје припитоми, Да на пусту себи славу Наспе мозга пуну главу. 14.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А знаш где живиш, и знаш како се име у овој земљи брзо изгуби! Хасанагиница се држала обичаја... ХАСАНАГА: Па јој до тих обичаја стало више него до рањеног мужа? Ајде, молим те!
Хасанагиница се држала обичаја... ХАСАНАГА: Па јој до тих обичаја стало више него до рањеног мужа? Ајде, молим те! Друге су могле да прекораче и јаруге, и стид, и обичај!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али једнога дана мајка јој се, тек што је била ујутру отишла од ње, опет преко обичаја брзо врати. Капију заборави да за собом затвори. А као да је заборавила и на покојника и страх од њега.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Куку, ништа? Девојку испрошену да гледа свет. Имаш ли ти памет, кјерко? ЉУБА: То је изишло из обичаја. СТАНИЈА: И то је изишло из обичаја, и све ће изићи. Леле си га мене!
Имаш ли ти памет, кјерко? ЉУБА: То је изишло из обичаја. СТАНИЈА: И то је изишло из обичаја, и све ће изићи. Леле си га мене! Девојка се стиди од род, кад је испрошена, а ви оћете да вас гледа свет.
СТАНИЈА: Каква свадба, жене гологлаве, девојке у сватове, млада невеста без превез; без свирку, без обичаја; све наопако, све на моду. НЕША: Сад што ћеш, како сви, тако ћемо и ми.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по читаве њиве и винограде губили.
Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео. Чак ни са оцем и матером, тек по који пут. Није ни јео са њима доле, у приземној соби.
А то јој је мати примећавала, и зато је тек после неколико недела једва понова долазила, и то више света, обичаја ради, него ли што јој се мили да види Софку.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ запита видар. „Не. Лисац некакав, препредени лисац! Стаде нам поповати око нашијех старијех обичаја, око вјере, а све меденим ријечима.“ „Ја сам му лијепо одговорио!“ умјеша се стари.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); из страних језика (бити шик, шворц, лихт, доћи на сицер итд.) а и из других разних извора: из живота и обичаја, или начина живљења, занимања, професија и струка, људских забава и послова.
каквоћи здравице су врста пригодног говорништва, — онаквог, каквим је патријархални човек, уз вршење својих обичаја проткивао свој живот и једино и могао да га до те мере и оствари.
и свог правог народног глумца, који својом интерпретаторском глумом и монолошким текстовима изилази из оквира култа и обичаја — и стварно значи драму, глуму и театар, наравно у границама сиромашних сценских, реквизитских и других могућности, са
— Што је разлог, то је закон. — Што је од обичаја, то је од закона. — Обичај је спрам закона. О ДЕЛУ — Хвала је празна плаћа. — У хвалише свега више.
џигерица; ударити по лубину — по леђима, или по ребрима или по трбуху (Вук) лужина — луг љеља — краљица из духовског обичаја магања — мана, недостатак маја — редуша мајдонос — в.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Оцем ли благим? Пастиром ли, који вером напаса стадо му предато? Црквама ли просветитељем и добрих обичаја учитељем и у молитвама вазда пребивајућег? Ништих ли преизобилног служитеља и љубитеља?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Са свим тим, моје намереније, будући исправљеније нарава и обичаја, добре хвале|ћи, а зле похуждавајући, уздам се да ми се неће за зло примити обличеније злоупотребљенија человеческих.
Зато, молим, нека ми се не прими за осужденије народа, чина и лица, осужденије зли[х] обичаја и злоупотребљенија. Мени су људи свакога народа и чина млого добра учинили, а зла нимало или врло мало; ја нејмам
ко нађе ко буде моје простосрдачно намереније и беспристрасно писање на зло толмачити, примајући за обиду и обличеније обичаја у којим | је он воспитан и који се њему добри чине, знам да ће ме осудити и о мени зло говорити.
Укорењеније стари[х] обичаја подобно је корењу велики[х] дрва; за колико година су се углубљавала далеко у земљу, толико потребују да се осуше.
Зато имајте бога всегда пред очима, уклоњајте се зла друштва и чувајте се зли[х] обичаја; радите, да наука ваша на славу божју и на ползу отечества буде.
Зашто, како се што почне против стари[х] плесниви[х] и зарђати[х] обичаја чинити, нама[х] да вичу — „Пропадосмо! Пропаде православије!” — и да дижу руке на архијереје своје?
се не плаше као деца у помрчини, да, ако кад началници и поглавари буду хотели на ползу општества што против стари[х] обичаја установити, нека мисле као разумни и словесни људи, и нека се за своју простоту својеј ползи не противе.
Познавао сам и једног учитеља, именем Партенија, у Триполици, који би горко жалио против ови[х] бедни[х] обичаја, против који[х] и књигу је једну на простом греческом језику издао био. Но, погоди шта је било!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
госпођа Леђенски сама и узбуђена излазила из кина где је гледала „Васкрсење“, Београд је бљештао у осветљењу преко обичаја, и онај свет који се тискао, пун свежег и звонког смеха, газио је чврстим и слободним покретима, махао рукама, ишао
неколико дана доцније, једног лепог и благог вечера пуног месечине, вратио сасвим касно кући, госпођа Леђенски преко обичаја, још није била стигла. Њему силно одлакну.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тако бива уопће кад се збрише један реалитет: на његовом мјесту остане празнина тачно његових црта, лика и обичаја, и сједи на његовом мјесту за столом, као дух умореног Банка, и зури у нас...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки... Једаред га, преко обичаја, посети Тима, рано у зору. Беху прошли божићни празници.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Устао сам рано, преко обичаја; Отворио прозор. Изгледаше као У природи да је било окршаја Неког грозног, страшног. Ваздух мокар пао.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Много су га занимали моји описи живота и обичаја у мом родном селу. Када сам споменуо св. Саву, повукао је паралелу између овог свеца и Јана Хуса, великог чешког
Лажни понос који су ови успеси изазвали, био је збрисан у једном потезу неумољивом строгошћу обичаја мештана Идвора. Понизност је била главна врлина младих у Идвору.
Лажни понос који су ови успеси изазвали, био је збрисан у једном потезу неумољивом строгошћу обичаја мештана Идвора. Понизност је била главна врлина младих у Идвору.
Ћипико, Иво - Приповетке
Да убије време, навече разговара с домаћицом. Али вечерас ни домаћина у кући нема, задоцнио се преко обичаја. Касно стиже, а дошавши, не назва бога, већ равно баци се на кревет. Жена га упита где бејаше. —У крчми, пио сам.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ако се у наслов метнута „нечиста крв” не схвати као психофизиолошка него више као морална одредба, као прекршајем обичаја и реда стечено проклетство које је на обе породице пало и које, додуше, не објашнјава само, али у сагласју с целим
Ефенди Мита, опет, није поступио мимо обичаја што је ћерку из чисто породичних интереса не питајући је удао у сељачку газдинску кућу, али већ јесте тиме што ју је
Петровић, Растко - АФРИКА
Он је чинио нешто што је сасвим изван фетиша и изван обичаја његовог племена; он је био изнад врсте, и тиме сублиман. Зато ми је Н.
Обичаји села Куми и околине, до дубоко у Судан, такође су бескрајно стари обичаји. Они се разликују потпуно од обичаја осталих афричких црнаца и одговарају потпуно обичајима првих Египћана.
слојем земље већ налазило злато, а у савани слоновача; где се клало хиљаде краљева, племена, фантастичних језика и обичаја.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сав из народног истинског живота и народних обичаја у подобним приликама. Сабља-момче постане пријатељем ондашње омладине” (Живот ИИ, 9; у овом ставу Суботић се свакако
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
в. доселила из Старе Херцеговине, Вук је у детињству и младости стекао изванредно познавање језика, поезије и обичаја простог народа. Када се, после слома Првог српског устанка (1804), чији је учесник био у 26.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Он и баба јели су ћутећи. Она готово не једући, тек обичаја ради, а једнако у њ гледајући упитно, брижно. Али њему руке нису дрхтале.
Младен би пио, као увек, тек обичаја ради; баба, као да би одобровољила Младена, пила би више, да он, Младен, по њој, видећи како она пије, може слободно,
свећу и светлећи му, иза њега, ишла би, пратила га горе, на горњи бој, куда би он, изишав из кујне у коју би ушао тек обичаја ради, тобоже матер и брата да види, да прегледа да ли је све у реду — право се онда пео на степенице и ишао горе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У регистру уз један од најбољих зборника наших обичаја (Обичаји српског народа из среза хомољског, 19. књ. СЕЗ) најчешће пута од свих ствари уопште (55 пута) спомиње се б.
У Херцеговини прича се етиолошка скаска о постанку обичаја да се на Божић кити кућа б. Кад је Ирод наредио покољ деце, онда су Јевреји, идући из куће у кућу, метнули бршљанову
Случајеви оваквог унутрашњег синкретизма, спајања обичаја који су и хронолошки и садржајно различити, има код нас доста.
Софрић, 75), тешко је рећи. Да г. може бити сеновит, даје се наслутити и из једног обичаја из источне Србије. Жена која нема деце а жели да их добије, треба да се пре сунца окупа у води са које се напио жут
ДИВЉИ КЕСТЕН Роѕѕкаѕтаніе (аеѕцулуѕ хіппоцаѕтанум). Дивљи кестен. Да може бити сеновито дрво, види се из обичаја да се сади на гробљу (ГЗМ, б, 1894, 154). У Сарајеву су до најскорије прошлости носили стари људи уза се плодове д. к.
). И о свадби има са ј. (која је иначе познати симбол плодности, цф. Хандw. ДА, 1, 511) доста обичаја, од којих се могу споменути ови. Ј.
Да је л. арбор феліx види се И из обичаја да сватови, кад дођу, барјаке најрадије остављају па л. (док друга дрвета, нпр.
ПАПРИКА Папріка (цапѕіцум аннум). Паприка, пасји ђумбир (Шулек); пиперка. Из понеких обичаја види се [или постоји вероватноћа или могућност] да је п. апотропајон (важно је у том погледу што се понекад, нпр.
покупиле, онда да нам узму ксмет«, и сл.) можда је доцнија интерпретација обичаја (цф. мотив купљења у народним приповеткама, В—Р ‹=Болте—Полíвка›, 2, 28).
има апотропајску моћ. Да њу доиста има, види се из приморског обичаја да се, кад су процесије о Русаљама (Духовима) и Брашанчеву, посипа дуж пута с.
У магији понекад је трн замењен иглом или ексером. За човека који је преко обичаја љут и набусит каже се: »као да је на трње мокрио« (Караџић, 1, 184).
Ћипико, Иво - Пауци
— Знаш чије је то? Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово... Једнаки смо, брате! ... Илија, задовољан, преко обичаја сврне у крчму и наручи по литра вина, понуди пуном чашом брата Петра, који онога часа уђе, али Петар вели: —Не могу!
Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао. Али други прихватише његове рјечи као једну мисао. —Тако је!
— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана кад из суда изиђе у чаршију и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу! А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
тога да сам гледао како их понижавају оним дивљачким обредима које је измислио Никанор против свих црквених закона и обичаја, па после да роним сузе у неком скривеном манастирском ћошку.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
3. Измучен љубавном сумњом и кмет се, најпосле, диже, Обиђе судницу своју и рано у крчму стиже, Преко свог обичаја. Крчмар се зачуди јако Што догна брижнога кмета да дође сабајле тако.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Род амонита имао је судбину свих отмених породица. Док су његови чланови живели припростим животом и држали се обичаја својих дедова, они су се расплођавали као сељаци, али када су се погосподили, њихово стабло поче да се суши.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У свакоме од тих насеља било је доста посебних интереса и обичаја: животни планови и неке носталгије, посебне; рађање и школовање деце регулисано посебно; дружење, посебно; начин
Бацили су старом Христодулу парицу у сандук, сујеверног обичаја ради. А милошта, или је добровољна, или је нема. Питање деце био је један од језивих проблема изумрлих Грка.
Престала је нагло, остала с крпом у руци на пола пута кад је проговорио Харисијадес. Говорио је преко обичаја темпераментно, после једног разговора с Морфидисом. — ... Слушам га само: сто речи говори место десет!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Доцније сам сазнао да је мој отац био један од напреднијих људи, те ужасно мрзео онај остатак варварског обичаја — давање мираза уз девојку.
која се на извесноме месту и у извесној средини не прогањају, јер их је друштво легалисало путем предрасуде, заблуде, обичаја, навике или погдекад и путем закона“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
и онда почињу приче о гозбама и заветинама... Притиснути личном невољом, дуго се нису сећали својих кућа и старих обичаја. Ово им је сећање сада драго. Али говоре само о пријатним доживљајима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Подвалом доведена у положај да буде жртва једног свирепог обичаја, да буде жива узидана да би се град одржао, она би хтела да утиче на живот и после своје смрти, да мртвим дојкама
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Он би се умио, обрисао руке и лице, и мало — али само обичаја ради — стењао би и јечао почешће. „Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир — куде је тај смрт да ме узме у Горицу да
Од тебе сефте, а од бога берикèт“. Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и