Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
дјецу из својте и сусједства и причао им сваки дан понеку нову згоду о њему) често бисмо му се наругали, понекад и обијесно, и безобзирно. А он би се само одврнуо од нас и одгегао разјађен уз бријег, решетајући главом.
Ћипико, Иво - Пауци
— настави Цирило. —Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио. А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. — Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те!
— Јесте ли чули, а? Сада ћемо јемат' орган... Ала ће нам свирит'! — говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. — Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити!
Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к'о наслућујући да ће бити блата.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
То је неко од познатих. — Еј, покажи се, немој нас плашити. Прсти на ногама опет обијесно поиграше. Дјевојчице су и даље неодлучно стајале, а онда се из групе издвоји мирна Луња и пође према жбуну.