Матавуљ, Симо - УСКОК
Приђе му Милица и пружи му малу пушку. Кроз осмијак И пламен очију као да му дјевојка говораше: „Ево ти обиљежје јуначко, млади ускоче! Разумиј овај дар!“ Његове очи такође плануше, а рука му задрхта, примајући оружје.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ТРИ ПРСТЕНА. Некакав краљ запроси за свога сина у другога краља шћер, и пошље му књигу иштући ђевојку и уз књигу обиљежје на ђевојку.
питам ђевојке,“ По том отишавши к својој кћери каже јој, како је та и та краљ проси за свога сина и послао прстен за обиљежје, „него“ вели „шта ћу му одговорити?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Смрт је само за друге. Она припада не-ја. Она је својственост, она је, штавише, баш најприсније обиљежје оног широког, пространог, небројеног не-ја које наспрам нама и свуд око нас стоји. Смијешно!
Она је такве изузетне јединке издвајала из свих других разреда и подјела, превладавала свако друго обиљежје, правила индиферентном сваку другу разлику, те их чупала из ниских и презрених стања и средина из којих су потекли
(И, досад, изгледа, једини колико-толико ефикасан облик те борбе.) Гдје нема смрти, нема ни бога. То му је обиљежје и знамен: сви безумни покушаји, све вреле самообмане снагом којих човјек надраста и превладава смрт — све је то бог.
За њих су осмијех и ведар поглед знак инфантилне психе, неозбиљности, недораслости за драматске видове живота — обиљежје људске јединке ситнога зуба.
Можда је и то било у мени ствар естетског поријекла. Чинило ми се да је глухоћа за благодарност најизразитије обиљежје људски неразвијене јединке, или још млада и неистанчана друштва.
То му и јест битно обиљежје. Дакако (никад нисам био баш нимало империјалиста!), све то уз пуно право сваког другога да једнако тако за себе
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
цар Стјепане, он се маши руком у џепове, те извади хиљаду дуката, и извади од злата јабуку, у јабуци трн камена драга, обиљежје Милици ћевојци.