Црњански, Милош - Сеобе 2
Као на дну неке алеје, на дну тих крчевина, плавело се небо, а на њему се белели облачићи, као стадо јагањаца. Божич је на том пропланку био стигао троја кола својих познаника.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Како беше, ни знам нити знадо, Само знадо да доле пропадо, Оде сунце, одоше ветрићи, И одоше сјајни облачићи, Оде небо, одоше чудеса, Оде злато, чудо од чудеса!
Ноћ је свуда, по гори је тавно, Али буре нестало је давно, Облачићи ка својима ите, А небеса звездама се ките; Још се месец на небеси јавља И чује се по горици славља, Пева славуљ са
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
дела људских духова и руку Знам да су само реч у књизи тајни: Али, из свога гнезда док се вуку По плавом небу облачићи сјајни, „И докле шуште бајке тамних шума, Зар мутним оком младунац не лута По своду неизмерном, к ушћу друма, С
Ћипико, Иво - Приповетке
Изненада обрну време. Радећи преко дана, опазише како се небом к северу вуцаре светли облачићи што су изгледали као рашчешљано руно.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Поточић је жуборио Као песма путникова, А над нама облачићи Низали се, губили се. Падало је лишће жуто Са гранчица заљуљканих; Тихо, немо промицô је Ток времена поред нас.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Грам, грам, грам... Облачићи се хтели прикачити на крила апарата. Тице су вијугале, пеле се, измицале. Потом на небу тишина.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
— Сиђох с ума, — смилујте се — Реците ми да је тако! XXВ Сунце с’ рађа, зора блиста, Облачићи златом сјаје. Да, — природа ј’ увек иста, Велика је, дивотна је.
Ћипико, Иво - Пауци
Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Погледајте! Испод нас струје и ковитлају се ситни облачићи, окупљају се, па онда беже један од другог. Кроз њихов нестални вео, ми видимо покаткад делове планетске површине,
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
– ЂАЧКИ ЈАДИ МИЛАН КУЈУНЏИЋ АБЕРДАР Каткад ми се чини небо Грдна совра мермерова. А крај собе облачићи То су јата ђаволова. Па се крве црне хале Око звезда – суха злата, Око старих мамљивица, Грешних пара и дуката!