Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Повуче Ђуру за рукав, изиђоше оба на страну и почеше нешто шаптати. На то се Ђура поче смејати. — обојицу сузе облише од смеха. — Одиде амо, Марице! — зовну Ђура своју сестру.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути. Једино је небо куда погледа... Он од бога само смрти тражи. Станка облише сузе. — Јадни мој бабо!... Јадна моја мајко!... — Жене јаучу, луди се стиде суза!... Него... чујеш Ногићу? — Шта?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Две недеље е га огрлила, Па да носи јако смрт немила! Тешки јади срце доватише, Јадно срце сузама облише: „Данци моји, слатки ли ми бисте! Ао сузе моје, горке ли сте!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Полу земље Турци му узеше, но пошто је сву облише крвљу и пошто му брата изгубише, змаја љута војводу Уроша, на широком пољу Ћемовскоме.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
маслачка постадоше жуте, уплакане од дуге ноћи и чекања сунца, он се сагну и поче да их кида, а њихови зелени вратићи облише се белом крвљу. Гледа у жуто да ни о чему другом не би мислио. Броји дукате.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— јекну покојни Партенија кô убоден, а глас му жалобитно задрхта, и сузе га облише. — То нешто, Симеуне, млого жалобитно. Ули-де му Мићане, једну чашу.
Бог нек те благослови, ова света црква и отац Сопронија! — једва изговори Симеун и принесе чашу устима, а сузе га облише.
У тренутку се облише дебели млазеви страховитог водопада као крв црвеном свјетлошћу. Ја сав задрхтах и стресох се У страхобном шумењу
Ћипико, Иво - Пауци
— Да, да, треба! — потврђују остали. Раду, слушајући разговор, сузе облише. Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.
Опрости ми! — Бог да нам прости! — рече у плачу Маша к крене низ цркву. Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се богу, остаде у исповједници. ...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Е, мој Бранко. Овде је сад једна кућа ископана, а ја не путујем него селим. — Облише га сузе. — Додај ми ту лулу, да запалим, па да изађемо мало до Тисе. — А што си пропушио? И то на лулу? — Има и горе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И одмах јој се из црвене кадифе обнажише две дојке Као две груде снега, На лепоту њину облише се руменилом стида Два снежна брега; И улицама као да диреци цветају, По горама косови као да певају, По пољима јунци
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— поче да шмркуће Стриц и тешке га сузе облише од пусте жалости над мртвим собом. Плакао је све неутјешније, поче најзад гласно и да јеца тако да се и оно троје с