Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Тону без потонућа, без дна у налажењу, без дна се изгубе створења. И трагом куда сагорели све болнија су обнажења. Врео се уливам, а чудно застрепи срце, а студим. Љубећи шта ли то убијам, шта ли будим?