Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Требало је силазити низа стрме стазе, тек просечене. Људи и коњи се узнемирили од треска громова. А кад севне, готово обневидимо, неки возари застају, те на њих најашу они позадњи. Наша контрола је била искључена. Људи су били препуштени сами себи.