Теодосије - ЖИТИЈА
Јер од почетка много злата дадоше за подизање тога манастира, и купише многе метохе и насеља, и дозидаше обнове које су требали, и ови су их због тога сматрали као своје ктиторе, и са првим ктиторима били су написани да се помињу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
год., и то под окриљем грчке патријаршије. Они су успели да до рата 1912. године обнове око 300 српских школа у овим областима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Осим бројања, постоје и поступци који се састоје у симболизовању прво латенције, а онда поновног јављања, обнове способности рађања.
стање није само „опасан“, „кужан“, већ је истовремено и „свет“, загонетан и „јак“ период нових могућности, извор обнове и стваралачких промена.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дух побуне и обнове, дух враћања почетку, шири је процес, и Радовић се, на свој начин, у њ укључује. Могло би се говорити и о неким
У историји својих цикличних падова и успона, засићења и прочишћења, поезија је, још једном, нашла могућност обнове; ослободила се заокупљености собом, открила крепку везу са стварима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
имајући у својој средини старо романско и талијанско становништво, под јаким утицајем талијанског хуманизма и обнове, пригрлили су талијанску културу и талијанску књижевност, и сав њихов рад је верно, каткада ропско подражавање
када готово нико није певао, и у српску поезију уводи нов правац, псевдокласични, који се у Европи стао ширити после Обнове, и какав је он нарочито нашао у мађарској и руској књижевности XВИИИ века.
Целе песничке групе и школе, идући за Жан-Жаком Русоом, гледају на пук као на »здрав и песнички део народа«, хоће да обнове и књижевни језик и уметничку књижевност ослањањем на народ.
освајачима; драматичне епизоде из светске историје, верске и грађанске ратове у Француској, сјајни и крвави живот Обнове, ритерску Шпанију и побуњену Пољску.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Француских изложби било је небројено. Година је била у знаку обнове. Ви знате како жилаво и издржљиво они чувају и обнављају своје.
Док је сва сјајна ренесанса сахрањена у музеје и нико је не обнавља, мада сви о њој говоре, Французи сваке године обнове по једног свога. Има у томе једне очајне мудрости старог народа.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И кад се она слепа оданост није више могла природно да изазове, онда им ништа друго није остало него да вештачки обнове патриотизам.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Навешћемо најпре ту строфу из „Часа обнове“ (1923), песме која је писана с таквом унутарњом напетошћу да на махове постаје конвулзивна и непрозирна: Не бесмо ли
Али је оно и стварно уведено: налазимо га у „Молитви вука“, која је као и „Час обнове“ део недовршене поеме или спева о вуку (1923–1928)46.
Певања о вуку – настала после Откровења – од „Вука И“ до „Часа обнове“, како их је назвао и на крају поређао сам песник55, нису ни међусобно ни у себи довољно сређена.
Такав пример и налазимо у „Часу обнове“: [...] А земљи: Мајко нам, јер помеша са собом матер, Не гадимо те се, нити, гутајући нас, бићеш последња
“ То је, у суштини, исти онај, већ помињани, варљиви час, час из „Часа обнове“, кад после стрмоглављења „на капцима откријемо последње стазе чудеса“.
и 1927. године: „Час обнове“, „Сунчане лествице И“, „Сунчане лествице ИИ“ и „Са светлим пољупцем на уснама“. Тако, на пример, у претпоследњој
Завршне строфе у првој поменутој песми, „Часу обнове“, иду у сам врх Петровићевог песништва. Оне су, последњом вољом песниковом, добиле место раскошног краја недовршене
Када ме завеје плавила њених очију знак. Тако час обнове напослетку постаје час растакања, кад се свет полако празни, а све чврсто и вештаствено прелази „у неколико вечерњих
А у тананијем облику све се то налази у „Часу обнове“, особито у његовим завршним строфама. Дуги стихови, с успореном таласастом интонацијом, уобличавају јак доживљај не
у таквим тренуцима способни да сажму врло далека и дуго стицана песничка искуства, да у стваралачкоме магновању „обнове“ цео еволутивни круг, тако и ови врло ретки критичари, у тумачењу и вредновању најновијих, још неприхваћених текстова
требало нагласити, поред свих особености националних традиција, обједињујућа подручја, од средњовековних почетака до обнове словенског митопоетизма у авангардним књижевностима, напомињући да се, на пример, дела Момчила Настасијевића и Растка
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
у разлабављеном облику, у стилу неправилном и мутном, често сплетеном, сецесија' и декадентизам, али са клицом обнове' у себи.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
су следили водили су их ка апликацији књижевности на социјалне, револуционарне, патриотске теме, а потом и на теме обнове и изградње.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
„ОТКРОВЕЊА“ 110 ВУК 111 ВУК И 112 ВУК ИИ 116 МОЛИТВА ВУКА 122 ВУК ИИИ 132 СУНЧАНЕ ЛЕСТВИЦЕ 138 СОНЕТ СМРТИ 140 ЧАС ОБНОВЕ 142 РУКЕ 152 РУКЕ КОЈЕ СУ ЉУБИЛЕ!
ЧАС ОБНОВЕ После свих вечери, враћајући се опет кући Лица измученог и обливеног сузама, За собом лик твој знајући како се мучи да