Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ово реко, Пегаза ободо, Те управо небесима одо. Па кроз облак, сад мањи, сад већи, Прођо један, прођо други, трећи, Па ударим тад на
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Шуњ, куда с Богом?“ Познаше ме. Ја протрну' сав, ама се брзо сабра'. Звизну сабља са Цигана полећеше главе, а ја ободо' ата кроз Кланац. Ево ме у Мајдану! — Е, де-де ми сад једну, Мићане, уточи! — Де-де, Мићане! Нали чојеку чашу ракије.
“ Скупише се. Ја узја' ата и завитла' сабљетином: — „Симеун Пејић Рудар, ђак од манастира Гомјенице!“ — па ободо' ђогу низ Котаре равне. — Мићане, наточи ми једну, пост јој њезин, да разбијем старе дерте!
— гигија и попјева Асан-бег. У мени узавре крв. Поче ођећа на мени од некакве силине и пасјалука пуцати. Ободо' коња, па подврисну': — Курво кучко, Асан-беже Чеко, у сусрет ти иде Симеуне!