Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Наше је село остало на миру, није ниједна кућа оборена, ниједан кров спаљен. Наше је село са Немцима измешано — а Немци су наши питоме нарави, блага разума...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта велиш?... Много? А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен? — викну газда Рака, па поче трчати од оборена до оборена струка и дизати их вичући: — Нуто! Нуто!
Много? А видите ли ви, људи, колики је мени мал потрвен? — викну газда Рака, па поче трчати од оборена до оборена струка и дизати их вичући: — Нуто! Нуто!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1844, 14. окт.) НЕКА СУНЦА Јарко сунце седа, Травка њега гледа Оборена лица А пуна сузица. Ја ни лица кријем, Нити суза лијем, Већ с' ето осмевам, И вако попевам: Нека сунца, нека,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Као после неке страховите олује и непогоде, поља су оголела, снажна дрвета оборена, и сада се пешаци гледају отворено. Она хаубица рије земљу, затрпава наше ровове, али нико не одмиче.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (кад их смотри, палећи цигару показује им да приђу и седну). МИТА (поклони се, седне ближе). АНЂА (оборена погледа, спусти се подаље). ЈОВЧА (Анђи): А шта ти? Како твоји? Где си ти? Што си чак тамо села, у крај? Јеси здрава?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда је стао, био је готов. Са метлом на рамену, оборена погледа, млитавим и несигурним кораком, спуштао се вароши. На лицу му се читао чемер у души, највећа дубина људскога
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И тад се на опћинској вијећници и на читаоници клатила тробојница оборена на пола стијега. Мутно се сјећам једног драматичног поподнева кад је, послије неких избора, по казни премјештен један
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
је онај живот, где сам пао и ја С невиних даљина, са очима звезда И са сузом мојом што несвесно сија И жали, к'о тица оборена гнезда. То је онај живот, где сам пао и ја Са нимало знања и без моје воље, Непознат говору и невољи ружној.
данас познао сам и ја Са невиним срцем, ал' без мојих звезда, И са сузом мојом, што ми и сад сија И жали к'о тица оборена гнезда. И ту земљу данас познао сам и ја.
Краков, Станислав - КРИЛА
Крај реке су биле кујне н стене су поцрнеле од дима. На другој обали су била оборена стабла. Вода је хучала и пенушала. То је била весела зимска песма.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Жене њихове на улицама увек журе. Стари људи ситно корачају, руке им на леђима, глава махом оборена, као да међу стопалима траже шта ће рећи ако их ко ослови.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И сикће коса, и у сјају злата Откоси леже, и рубини росе Трепте по осју оборена влата. Сребрн се блесак просипа са косе, Набрекле дршћу на мишици жиле, И житом шушти корак ноге босе.