Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— вели му уча благим гласом, чисто тепајући му, јер је њега више свију ученика волео. Милисав, поруменевши до ушију, обори очи доле, па својим звучним гласом прочита неколико псалмова, тако лепо, таком умилношћу да би и самоме псалмопевцу
— А како може мој отац без мене живети?... — питаше зачуђено девојче. — Сви ћемо заједно живети! Она обори очи доле, па онда нежним гласом, скоро јецајући, протепа: — Ох, ала би то дивно било!
— Ах, бабо, бабо! — јецаше уплашено девојче... — Учини ми се као да чујем како ланци звече... Старац обори очи доле, ућути и наново се удуби у неке чудне мисли, из којих га је тешко пробудити; изгледа као да нешто рачуна,
Она уздахну и обори очи, а једанпут прође поред њега тако близу да му је својим врелим прстима руку додирнула. Он се трже, као да га је
Он није крив!.... Стари Сремац изнесе из недара конопац и дуванкесу... Стојна обори очи доле, а модре усне само се мицаху, не могући ништа за своје оправдање проговрити...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша. Кад, али — хоће оно да га обори. Омане да стресе — не можеш маћи. Притеже, кости му пуцају. Попне се на кола, не могу волови готово да макну.
Онако сплетен, пружи улазницу једном од гостију, нашто се неки насмејаше и згледаше, а то га још више збуни, те обори очи и смотри на улазници »број 25«. И нехотице оте му се нека злослутна мисао: »Ето опет 25!
— Па шта си досад радио? — Учио сам. — Занат? — Нисам, него школу. — Па што ниси још учио? Нови званичник обори главу и онако збуњен протуњка готово кроз нос: — Не може се...
Али нема оног дроње, оног Страхиње, што поваздан ћурликâ у двојнице!... Ако ли га домчам — одраћу га! Радојка само обори очи, па задрхта као прут. — Гони те овце горе у гај! — повикну Живан, па се врати у кућу као смушен.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али су се пазили. Од милости зваху један другог „јараном”. Били су најбољи момци у Црној Бари. Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара
— Ја се овако рвем! — рече он бесно. И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори... Али му не пође за руком. Станко се већ надао томе колачу.
стани!... Она стаде. — Је ли, Јелице? Право ми кажи: или волиш мене или њега? Она се зарумене и обори главу. — Ти знаш — прошапута. — А за њега не мариш? — Не марим. — Нимало? — Нимало. — И... свеједно ти је?
Ето, морамо и овога женити... И показа руком на Станка. — Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. Станко обори главу. — Како да није реда? ...Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...
Мехо уђе у одају. — Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? — Прије један сахат. Видјех га у воћу, код куће. Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. — Иди, Мехо. Мехо изиде. Обојица заћуташе.
— Јесам — одговори Станко. — Ходи!... Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. Али се Заврзан расрдио. Било му је криво што се нађе неко бољи од нега.
— Онај ко је пројавио. — Зар Лазар?! Она потврди главом. — Дијете!... Бог с тобом!... Прекрсти се!... Она обори главу. Чудила се својој куражи. Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... Мати скочи.
— Је л̓, море? — Шта, бабо? — А, лој ли ти детињи, ти тако зар?... А?... Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. — Ха-ха-ха-ха!... Гледај ти, молим те! Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!..
— Не палим. Лазар хтеде отићи. — Нека, Лазо, немој ићи. Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. Лазар обори бајаги главу. — Ево шта, Иво. Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. — Па шта вели? — пита Иван.
Знаш ли шта ти код куће раде?... Па и не питаш?... Станко обори главу. — Не смем! — прошапута он. — Јеси ли гледао кошницу кад замре?... Е, тако је твоја кућа замрла!...
— рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. Јелица му није силазила с очију.
Јелица им приђе руци. — Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? — Дошла — рече Јелица и обори главу. — Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... — Ја сам дошла...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Пера обори очи. — Ах, и те велике школе! — Јесте — вели Пера. — Омилитике, догматике, ех... — Шта би само прочитали из то неколи
— Дабоме да спава! — вели домаћин. — А, кога моје вино обори, тај се не диже шâле. — А, а! Тај баш јуначки струже чутуре, — шапће поп Спира, сав задовољан. — Добро је!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Са добрим оком, хусар је усамљен стрелац. Са добрим оружјем, и школом, као град, који жито обори. Није човек све. Добар стрелац, ако продре у неку запаљену улицу, зна да каже непријатељском официру: Стој!
Било му је дошло да удари, обори, цакне, тог каћипера, пред свима, али се уздржа. Он је – сетио се – већ имао једног крвника, Божича.
Теодосије - ЖИТИЈА
ништих улепшаван, међу царевима апостол, јер је апостолски народ свој научио и вером просветио; храмове бесова обори и цркве Богу подиже, јереси прогна и свештенике уведе, трње злочашћа истрже и лозу благочашћа засади, царство и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Овај примети да је човек који се претварао изнемоглим страховити јунак. Он удари Секулу буздованом, обори га са коња, али пре него што ће му одсећи главу пита га за име.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: И то је: моју имовину. ЂУРИЋ: И најзад хоће да унизи, да обори, да згази ауторитет. У своме рушилачком бесу он хоће да свуче с висине једног научника.
СПАСОЈЕ: И много штошта више. МАРИЋ (погледа Новаковића право у очи, па кад овај обори поглед, он му са дубоким презрењем окрене леђа обраћајући се Спасоју): Разуме се да из реда тих беспрекорних сведока
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Преметнуо се; тек је једаред рикнуо. Навале још двојица. Господар Софра мало натраг отскочи и наџаком обори и трећег. Ето сад четвртог.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Испруживши руку тако да му је висила из кола, помисли да све његове куће, сви његови обори, сви његови ћемери сребра, не могу, из даљине, да му спусте на шаку ни толико, колико би осетио једно зрно песка.
Изнад врхова врба и жбуња, далеко од села, могли су се до гледати оком обори и она кућа у којој је Вук Исакович са женом био провео последњу ноћ, пред полазак на војну.
Могло је бити можда око поноћи, кад се спремаше да почне да забија, а обори и куће и земунице беху утонули у потпун мрак и мир.
Смрадан, као и штале и обори у којима беше одрастао, Исаковичев слуга беше сачувао, у свом бићу, толике танане нити, беле као и месечина, које су
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
се верује да овог дана човек може лако да оболи од неке „треске“ (грознице), која се зове торник треска, а кога она обори, тај се више не диже.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ОБОРЕНОЈ ЦРКВИ Ко на војсци обори цркву, да се хртови напусте за њим, и да се обеси о првом храсту. Ако се гране на храсту сломе и одреши се везано
Матавуљ, Симо - УСКОК
знаш, у жалости, јер ми млађи син погибе у чети има двије године, а још није освећен! Кнез хукну и обори главу. Запуцаше пушке негдје далеко по селу, по другим браствима, а с друге стране великог пламена, гдје бјеху све
Ту је био жесток бој, који је трајао цио дан и комад ноћи... Стево умуче и обори очи. Крцун рече Јанку испод гласа, али сви могаху чути: — Ту је погинуо Јоко кнежев!
Је ли добра ова? Сви се смијаху чети жена натоваренијех старинским оружјем. Јанко, сјетан, обори главу и признаде да Иво право има.
Како се Маркиша тога маха сједећи протезао дигнув руке у вис, Крцун допаде, обори га на леђа и руке му сложи, па га поче распасивати, да га тобоже веже. Јанко притрча да одбрани Маркишу.
За њим искочише Перо, па Јанко. Крцун опали и обори једнога до Мушовића, али онај високи, готово у исти трен, опали на Крцуна и обори га. Перо уби и посјече високог.
Крцун опали и обори једнога до Мушовића, али онај високи, готово у исти трен, опали на Крцуна и обори га. Перо уби и посјече високог. Мушовић, испод коња, опали на Јанка, а Јанко му са два ударца одруби главу.
Трећи Никшић, што је извлачио Мушовића, из мале пушке обори Јанка, уграби Мушовићеву главу и наже бјежати преко рудине. Али из засједе просу се нов грозд пушака, те тај паде.
— Хоћу чисту истину! Хоћу да ми нâ ови час кажеш: је ли истина да се он у тебе загледао и ти у њега? Дјевојка обори главу, покри лице рукама и зајеца: — Тата мој, зар ти мени тако збориш!? Ти мени!... Ти мени!... Ти мени!...
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
се жени мисли да лети по рају, а кад прође хука бука, па предузме као трговац протокол да види приход и расход, онда обори крила.
Милићевић, Вук - Беспуће
Њега дира и вријеђа у мозгу кад зашкрипе, под његовом тежином, старе даске на поду; кад помакне са лупом столицу; кад обори коју запрашену књигу, он сав застрепи.
сјеђаху упоредо, дотакнуше се њихова кољена и обоје се погледаше у исти мах; Гавре Ђаковић се осмјехну, а она збуњено обори очи.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Вељко љути вуја, Турци стадо јагањаца, Ајдук Вељко кâ олуја Кад у јесен из кланаца Свати лишће то по гори, Па обори, Крши грање, па силена Чупа раста из корена — Сече Вељко и натиче, Гони, стиже што измиче, Сече аге посред паса
Пода њима земља се затресе, А над њима сабље се сретоше, Али Турчин беше среће лоше: Живо одби, живље Србин ману, Обори му главу на пољану — Русто паде — кликну Србадија, А уздахну листом Турадија, Задрхташе јадни на све стране,
Баш Васа они, ког м'љаше у гори Да онда ноћом самртно обори. Ма удеси и нека срећа луда Те неке људе тад проведе туда, Те пушке чуше, тамо потекоше, Те скоро мртва њега
Па узе њега нако на довату, И удари га по беломе врату. Баш једним маом откиде му главу И обори је у пра и у траву, Још кликну јунак: „Благо ли си мени, Да дивно ли га, дивно га замени'!
— Кад ми зрно крај ува пропишта, Те удари Турчина сред чела И обори са коњица бела. Јер Раде је био недалеко, Те јуначки злотворе је секô, Секô љуто; на друга гледао, У невољи њега
вију; Крај огњишта он замишљен седи, Па пред собом угарицу гледи, Како тиња, како да догори, Заш ли њега санак не обори? Аох брацо, сан је чудна беда, Де се лупа, ту се спати не да: Када лупа, удара у уво, Не помаже ту ни доба глуво.
Ох Милета, сад ће да обори, Да ти срце витешко сагори! Помоз', Боже, пуче једна диљка, Па истера око на потиљка, Ал' не, побре, оном српском
над главом му плану, Па се куцну с Талом два-три пута, Ал' је Тале присојкиња љута: Вешто ману, окиде му главу, Обори је у зелену траву, То учини, дорина ободе, Па с Ајкуном унапредак оде. „Мируј, Ајко, срце, душо моја!“...
летна Доле на њу из облака груне: Главу диже, ал' не може сретна Да подигне од големе забуне; Ја је згледну па обори лице На ту земљу пуну љубичице.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
издајници? Издали, каже, земљу, борбу, а? Перајица се, ваљано и темељито, усекну у некакав сив пешкирић, обори поглед земљи и поче да набада ријечима као да нешто врача и чита из пиљака пред собом: — Е, мој кумићу, мој кумићу,
И он, грешник, на овој зими, зажелио се ораха. Неки наш кукавељ, Крајишник. Делија закратко обори главу и замишљено рече: — Би ми га жао, онако мртвог. И он волио орахе, жива људска душа.
— Наврати, болан, Савка, та нисмо се потукли око печених кромпира — довикну јој командир. Опљачкани коњокрадица обори главу, погледа у своје мамузе и замишљено рече: — Сваком је бог дао неку радост, па и будали ...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући: — ’Аџике, зар то?
Кад само пред ким стане, обори поглед и иште што, а глас му туп, млак и монотон, човеку долази да бежи од њега, само да га не гледа таквог.
— почех да га тешим. Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута. Опет обори главу и само што прошапта: — Не бојим се ја.
Али она продужи. Ређала му је све што год је знала. Мита јој више не одрицаше, само опет онако клонуло обори главу и заћута. — Шта хоћеш мајка да ти дâ? — упорно поче она опет. — Ништа. Не једе ми се ништа!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Најпосле Стојша обори змаја и припуши га, па му рече: — Шта ћеш сад? А змај му одговори: — Да си ти мени под коленима као што сам ја
Једанпут Стојша обори змаја и припуши на земљу, па му рече: — Шта ћеш сад? А змај му одговори: — Да си ти под мојим коленима као ја што
сипа из њега, па полети на чардак, а Стојша га дочека па се понеси: нити се Стојша даје оборити, нити може змаја да обори: најпосле рече Стојша змају: — Како ти је име? А змај му одговори: — Моје је име Младен.
А он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на земљу, па се лук сам ишчупао из земље. А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Јер, свако иоле образован може да ме најмање двеста пута обори у кревет на поправни испит. Касније сам детаљно спровела истрагу и открила да мужеви оне две сексуалне несрећнице
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тренутка истог Мудријаш — пљес! — обори Пијетла ко земљотрес, за тили часак свршио борбу, Пијетлића смота у стару торбу.
Зар не знаш, Тошо, изреку стару: Најдебљи миш се код млина крије.“ То чича рече, обори главу, води га Санак на далек пут, над њим, у тами, под самим кровом, ћути, савијен, од врбе прут.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без живота је све. Изгледа, као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре...
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТРИФУН: Море, жене, да нисте нешто преураниле? А ако Агатон сад дође и донесе нам вест да се адвокат примио да обори тестамент! САРКА: А зар је мени тешко тркнути до куће па навући опет црнину?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Заћутао сам. Предосећајући несрећу, плашио сам се да га питам даље. Оно јес... главно је здравље. — Он обори поглед и поче сабљом да буши земљу. Господо, изволте у кола! — викну кондуктер. Не могадох више. — Чекајте...
Једни се рађају, други умиру. Али, чедо моје, не хули на Господа. Сестра Петковићева спусти руке на крило, главу обори и дубоко уздахну. Заћутасмо.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
знате — ћата. Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку. Ћата опет хтеде нешто рећи, али се некако при руковању запетља, па се ћутећи врати на
Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи. Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде
— Види се да ми нисмо за село: треба са њима бити друкчији. Гојко се усуди да је погледа, али се одмах трже и обори очи, јер осети на себи њен ватрени поглед.
не смеде показати знака љутње да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу. »Ето, кажем ја: само полако, па ко зна шта још може бити !...
Чуо сам да сте се и ви уплашили од нашег ономадашњег разговора и да сте се саветовали са колегама шта да радите. Он обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави: — Баш ми је
Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија. Гојко обори главу па ућута. Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити, знајући унапред да ће
Овако пак само уздахне и снуждено обори главу, осећајући немоћ и неодлучност. Он ће чекати да се то некако само собом удеси.
обично, гледајући у земљу, али кад стаде пред њу, подиже очи и погледа је за часак, само за један тренутак, па опет их обори, накашља се мало и проговори као истрке: — Треба да се изврши наредба Министрова, одвојте ми деветорицу...
Љубица се унезвери, опет је стаде обузимати зебња, али досадашње узбуђење беше веће, те надвлада, и она опет обори главу, стидљиво и плашљиво, а груди се подизаху и спуштаху бурно, све јаче и јаче.
Кад дођоше до прага, он се осврте и погледа је онако ђачки... Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно...
Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак. Ови двоје нису примили квартирине ни паре. Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу. — То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.
Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу. — Хм... којешта !... А шта сам ја овде ?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док се ја не вратим,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
) ФИЛИП: Гледајте ово дело, грдну крв, гледајте ту на земљи леша два! Ударац моје деснице их обори! За јаде је моја плата то! (Изненађење и пренераженост.
” ЈЕЛИСАВЕТА: „...ударац моје деснице их обори, за јаде је моја плата то!” СОФИЈА: Ваљда нећеш да кажеш?... Па то значи... ВАСИЛИЈЕ: Наравно да значи!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Пекар остаде сам, зловољно седе на једну ниску, троногу столичицу, обори главу и замисли се. — Иде свет за њим као луд... — мишљаше пекар. — Кажу да и чудеса чини, али ја у то не верујем...
! — рече газда, загледавши се слузи у очи, мислећи да је померио памећу. — Дабогме да нема — одговори слуга и обори очи. Газда се још боље загледа у нега, премеривши га од главе до пете. „Овај је полудео“, помисли он, машући главом.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Али, не дај боже да већ, по несрећи, и дотле дође! — рече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити, шапћући својим бледим испијеним уснама топле молитве.
с једним познаником, док, одједном, маса света се пови ка лађи тако силно да ме умало један што се затрчао не обори. — Шта је то? — Ко је? — стадоше многи један другог запиткивати. — Он! — одговарају. — Хорије? — Јест, дошао!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Послаћу ти ја оздо магацинку. А ти, војниче! обрте се он Љубиши, — каква је твоја пушка? Љубиша обори очи, па промуца: — Тсс... тек онако... моћи ће поднети...
како да кажем... нешто сумњиво изгледаш... — Није... седео сам синоћ дуго, — одговори Пера и обори главу. — Хм... добро, добро... само пази: ако не положиш, пресешће ти ово лето.
Пери се замрачи пред очима. Обрте се несвесно и погледа другове, али кад виде њихове зачуђене погледе, обори главу и седе у клупу.
То се види да је хтео нарочито да ме обори... Ах!...« И он стеже песницу, али је одмах за тим и отвори. Мржња беше достигла врхунац и почела да се блажи и
Једва дођосмо к себи. Учитељ дохвати новине, па док претури неколико реда обори их, па и он узвикну као и капетан: — Шта је ово?! — Та читај, ако Бога јединог знаш!
Господин или боље рећи госпођа Перса стидљиво обори трепавице и поче да дише убрзано, баш као каква цурица из нашег века после нежног пољупца.
Ту се господин директор веома галантно насмеши и обори очи. — Тхе... знате, господин министар је и то желео, али, на жалост, само устројство наше природе стало је на пут
Попесмо се уз степенице, и при уласку опазих, да директор уштину господина Милку, на шта овај обори очи и поцрвени. Видех да директор није равнодушан према нежној половини свога потчињеног наставника.
стајаше са издигнутом и прслом палицом над мртвим Спасојем, као да очекиваше неће ли се дићи, да га још једаред онако обори. — Ја сам за правду и закон... за Христа Бога и свету Тројицу... не дам светињу!..
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Како да ми не смета? Ја кандидат владин, а он кандидат опозицијин; он мене гледа да обори, ја њега. Па онда, молим те, ја морам грдити опозиционог кандидата, јер како ћу друкче да обавештавам народ ако не
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Горосечина је радња олака: Крошња, до Месеца извинута, Обори се за три минута! Тамо, где електричне зује тестере, Зец не спава и птица гнездо не стере.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
подишавши под трбух коња, зададу му електрични удар који их у тренутку онеспособи за сваки покрет и непокретне их обори под површину воде. Међутим, ја сумњам да је коњ таквим ударом одмах убијен.
»Ко је гледао како електрична јегуља обори коња и лиши га могућности свакога покрета, мора се бојати да додирне избачену на обалу јегуљу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде крике. — Ба... ба!... ба!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Одмах, Господару!“ Калуђер сједе на широку столицу према слабоме огњу, обори главу, па извадив из џепа бројанице стаде пуштати кроз прсте зрно по зрно.
Човјек разумједе све. На лицу му се разли велика сјета и уздах му се оте из груди. Обори главу, па набраним челом стаде тепати своме псу, јер овај једнако режаше и отимаше се.
Није написао ни двије врсте, застаде, па наслони чело на руку. Опет узе оловку и написа неколико, па опет обори главу, као да смишљаше, и све тако на измјену, почимао је и остављао неколико пута.
И овако си још слаб па ћеш прозепсти!“ Мјесто одговора, Јанко дубоко уздахну, пак опет обори главу на руке. Стана застаде. Није знала хоће ли у кућу, или ће да му говори.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
краде лук, пак га запитали што то чини, а он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га вјетар не обори на земљу, па се лук сам ишчупао из земље. А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?
чега другога, извади из бисага буздован на синџиру, па онако изненада потегне Турчина њим у главу, те га онесвијести и обори с коња; па брже боље стане га газити и бити буздованом по леђима.
касно). Пошета миш по рафу па обори сунђер те ми разби главу. — Казала Сарајевка кад је муж, дошавши из чаршије, нашао у постељи болесну па је запитао што
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Један пут Стојша обори змаја и припуши га, па му рече: „Шта ћеш сад?” А змај му одговори: „Да си ти мени под коленима као ја теби, ја бих
Најпосле Стојша обори змаја и припуши га, па му рече: „Шта ћеш сад?” А змај му одговори: „Да си ти мени под коленима као што сам ја теби, ја
Један пут Стојша обори змаја и припуши на земљу, па му рече: „Шта ћеш сад?” А змај му одговори: „Да си ти под мојим коленима као ја што сам
њега, па по- | лети с на 44 чардак, а Стојша га дочека, па се понеси: нити се Стојша даје оборити, нити може змаја да обори; најпосле рече Стојша змају: „Како ти је име?” А змај му одговори: „Моје је име Младен.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
И каже Стојмен: Ништа, само стоји више куће, не мари што ветар и њега и коња заноси да обори. И што жешћи ветрови њему чисто милије.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Тако! — вели Наћвар сједајући у широку наслоњачу иза стола. — Де, да чујем, ако је шта липо! Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим: „Си вис инцолумен, си вис те реддере санум Цурас толле гравес: ирасци
Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена. — Ја вас молим кâ бога, фра-Јакове, за једну велику љубав — поче он узбуђен. — Е! Шта то?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Прође поноћ, уморну је обори сан, она се тргне и јурне напоље, на мраз, на кишу, и тако, ослоњена уз багрем, стоји сатима на киши и мразу да не би
— Где си видео Милунку? — Чучи уз њена врата. — И ти си дошао до њених врата? — Ђорђе устаде, грана му обори шубару, он ломи гранчице, кида лишће што му се сплело око лица и не може да коракне од запрепашћења што се Тола усудио
Звоно се излизало па треска као да је плехано... Црквењаку се неколико пута конопац кидао. Док и њега редња не обори. Ако ти неко умре, мораш сам смрт да му огласиш... — Дај ми руку! — Ђорђе више не може да слуша.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ионако сам стално сам... — дечак обори главу, а облак га самилосно помилова по образу: — Не иде то тако, будалице! Да би постао Принц облака, морао би проћи
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже; А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно; Без живота је све. Изгледа као да смрт уморну природу стеже, И она тихо мре...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Тако је“, рече Сатирос тихим гласом. „А ти си малочас заложио своју главу да је наш мањи број непаран!“ Сатирос обори ћутећи главу, а ученици ударише у гласан смех.
„Изгубио си, синовче, недавно оца“, рече Никија после малог одмора Аристотелу. Овај жалосно обори главу. „Беше то добар и ваљан човек“, настави Никија, „побратисмо се на двору у Пели.
„Аристархос! Не трпим поговора!“, викну бесно краљ. Али кад виде како Аристархос, понижен, обори главу, краљ омекша. Он поче да размишља како да измири Аристарха са његовом судбином.
„Дивота!“ „Кад отворих славину те своје испражњене лопте, навали у њу ваздух таквом силом као да би хтео да обори свакога који би га у томе спречавао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Међутим, мој друг, свакако постиђен и увређен, дуну у свећу тако јак о да је обори, али одмах затим она прилика што нас је пронашла кресну палидрвце па упали другу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица иђаше очима за Сретеном, док овај не приђе барјаку, па онда обори главу и полугласно, као за себе, рече: — Хе, да је мој тата одборник, било би друго...
Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед, застаде на месту и обори главу. — Шта си стао ту за врљике, кâ да ћеш ждребад да плашиш! — викну она љутито и пође даље.
и с тобом највише. — Ене сад. А што ћу ти ја ? — упита она и поглед а га право и као зачуђено у очи. Он обори главу, осети да му се лице мења, и, као са неким тешким болом, одговори: — Истину си рекла.
Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу. Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу...
Склонише се у гложјак и седоше. Он је погледа право у очи, а она не издржа тај поглед, већ обори очи и стаде да чупка траву око себе.
Он јој пребаци руку преко рамена, а она се не брањаше; само још више обори главу, а у образе јој удари врела ватра. — Знаш шта, болан: ја без тебе не могу живети.
А данас нам враћају позајмице. — Па ...шта велиш ?... Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу.
Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша. Сад Ђурица, као кривац, обори очи, а Радован се осмехну вештој лажи Вујовој. — Ко је то прошао?
Од куд ти сад? Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику. — Не смем ти тражити благослова, јер знам да га
— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да
Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити. Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више
Ђурица стаде да се свлачи. Станка га једним тренутком погледа, па опет обори очи, гледајући у његове каљаве ципеле...
Ћипико, Иво - Приповетке
ваљаће ти, — одговара Спасоје, и очито жали оца. —А како мајка? — сјети се наједном млађи, и стидљиво обори очи и маче се с мјеста. Држи се и — одговори отац, замишљен.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
зашто се изгубило царство, глас му је био једна језива тужбалица док се војске не сударише: он тада подиже главу и обори очи на Хамзу крај оџака, који га побожно слушаше. Онда плахо размахну гудалом и закликта страшни сукоб и лом.
Тако и многи Арнаутин. Добро село, плодна земља, пуни тори и обори, али му нешто није драга шајкача. Учини му се да је тамо на истоку боље и да му је дужност да сели.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Тако виче из мог мозга Лудило очаја. XX Шта је туга која дође Наједаред махом целим! Опије те, занесе те, Обори те падом смелим! Залети се, да те сломи, Захука се, да те скрши, Загрли те, па те стоми, Пољуби те — па те сврши!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Не потраја ни десет минута, док се од стране њихових ровова зачу неко шушкање, ломатање... Као да неко обори камен. Силуете људи указаше се. — Плотун, пали! — грмнуо сам из све снаге. Гру!
— Море, шта га молиш! — дотрча „Ђеврек“, дохвати магарца за једну предњу и задњу ногу, обори га и из места прескочи. Онда се поклони, бацајући масним рукама пољупце. — Господа!
Али у болницу није хтео да иде. Притисне руком срце, обори главу и ућути. Његов посилни приносио му је чашу воде и парче шећера.
Он ме болно погледа. Очи су му биле пуне суза. — Са штакама се не иде на фронт... Ваљда је мени тако суђено. — Он обори главу и погледа у ногу око које је била гужва завоја. Климао је тужно главом. Питао сам имају ли носила.
— Шумадинац? — Јесте, господин потпоручник. — А ти свираш, свираш. Он стидљиво обори главу. — Па... помало... тако. — А зар се не плашиш да те чују Бугари? — Свирају и они. — И тучете се.
Војници су се смејали. — Данас ми обори наслоњену пушку. Срећом не окиде — дирају га. Онај обори главу и смешка се постиђен.
Војници су се смејали. — Данас ми обори наслоњену пушку. Срећом не окиде — дирају га. Онај обори главу и смешка се постиђен. Командир га потапша по рамену и рече: — Ти остани за другу групу.
Онда се обрати војницима: — Где је наредник Драган? Језиво ћутање. Командир се уједе за усну и лагано обори главу. — Ваљда ће наићи — рече неко бојажљиво. На улазу појави се још један нарамкујући.
Нека запамте гостољубивост... капетана Раце. Обори! — раздера се изненада Бора. Уз степенице се ваљало нешто тешко. Чуло се лупарање поткованих чизама, неки удари,
— Госпођице, није реч о томе... — Како да није?... — викну и лупи ногом. А онда, као да се трже, обори поглед. — Знам... видим. Ружна сам и одвратна самој себи. Сви ме избегавају, клоне се...
Ставите ме у ваше срце. Арлет ме топло погледа и уједе се за усницу. Лако руменило обли јој образе и она стидљиво обори главу. Полета, која је седела према нама, приметила је Арлетину забуну и претила ми главом.
Као љубав, молба. — Ви сте чудан човек — проговори Арлета и обори поглед. Нисам хтео више да је мучим. Причао сам јој о себи, о својој породици.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
убије, У душу вечно да се упије, Да те залуди, да те занесе, Тренутом вечност да ти потресе; Да те уништи, да те обори, У прах и пепô да те претвори, Па и тај пепô да ти развеје.
ЈЕЛИСАВЕТА: Е, сан је, сан! Ал’ слушај памет што ти говори: Смишљајућ давно неверник сед С престола како да те обори, Знао је глупост српског народа Својој користи вешто подврћи...
О, господару! Ти се не сећаш — Кад оно страшна сила удари На кршну земљу Иван-бегову, Да је обори, да је разори — И силан паша рикну ужасно Храпавим грлом шесет тисућа, Да мачем своје зверске јарости Колевку
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Боже, Боже, што си тако немилостан! Што расточи државину моју, што обори и разруши краљевину моју? Зар нијесам писô на намастире и цркве; зар нијесам давô кљасту и сакату; зар нијесам славио
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Баба, задржавајући је у крилу и пазећи да овамо лонац, јело, не обори, благо тешила би је: — Ако, ако. Нама (и себе и Младена је ту подразумевала) није криво. Него само, немој толико.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Црним г. урезује се на колачићу запис против беснила (СЕЗ, 13, 297). На Цвети г. гранчицама ките се куће и обори (СЕЗ, 19, 40). На Ђурђевдан пре сунца мећу жене глог у омају у којој ће се купати. Из бајања и врачања у вези са г.
у овој против крајника: »Израсла ј. иа делу. На њој три ј. Дуну ветар с планине и обори три ј. Једна паде у траву — исече је коса; друга паде у силав — исече ју бритва; трећа паде у ракље — поједоше ју
Ћипико, Иво - Пауци
Брат га претстави. Она се диже. Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. —Господин је Далматинац, — рече јој брат. —Драго ми је!
Чинило му се да је то негдје близу саме цркве. У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.
Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи. — Збогом! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.
Добро си ти дите? А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? Дијете се уплаши и обори очи. — Кажи, ди се скиташ? — понови главар.
Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. — Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..
У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату. Обрадује се и униђе. Она га кришом погледа, и, к'о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели. — Лако је вама! — рече шаљиво женама. — Ка шетамо, ка ви!
— Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир. Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. — Чекаћу те нефаљено!
— пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. Часом сви ућуте.
Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину. Чека да опет проговори. Али она обори главу. Он је погледа и пусти да премишља... А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.
— рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну. . Девојка обори поглед земљи, и очито се заслмди: — Нисам зато дошла,— промуца. — Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.
—Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује,и није могуће да јој се отму.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
сви они људи које сам уз пут виђао сијали су од задовољства као да је година била најиздашнија, амбари пуни жита а обори стоке. Најзад, они су живи, зар не?
Бадава се он упиње и пропиње као раздражени ждребац, благословени умор га призове да мало, макар за тренутак, обори ка земљи своје запаљење зенице. Не може се без неких простих потреба, макар како узвишен порив калио вољу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхале ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без живота је све. Изгледа као да самрт уморну природу стеже, И она тихо мре...
Мухамеданске Мавре он живо скупљати пође, Обори калифат стари и на трон кордовски дође. За мудре његове владе процвета Кордова славна, Да јој ни древни Багдад ни
Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам збриса смрти лêт, Обори земља љута. И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме, Њих густа тама крије сад, И немо, гордо време.
Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам збриса смрти лêт, Обори зима љута! И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме Њих густа трава крије сад, И немо, гордо време... 1883.
То рече од жеље саме, А затим затури гуњче кицошки, на једно раме, И подбочи се гордо. А она обори главу, И тихо чупкаше руком високу пролетњу траву.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зар ти није познато да Свето Писмо, Јозуа 10, јасно противуречи сваком кретању наше Земље?“ Кеплер обори главу и не одговори ништа, прихвати ћутећи хороскоп који му је Тихо пружио и смести га пажљиво у мапу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ред је по обори, Чисто све у кући, Мислиш гледајући Господски су двори, Мило моје село, Буди ми весело! У моме сеоцу Задруга је
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Страховит крик девојчице, која се занесвестила. Један од нападача је још удари и обори. Други дочепа Нолу за обе руке. Трећи је с подигнутом секиром тражио од домаћина сав новац и накит.
Бик трпео и трпео, па одједаред мукну као гром, издиже кола, пребаци их на леђа, обори их опет и напола смрви, а с другом половином стаде да јури уокруг по авлији као у циркусу.
да се покуша с врстом званичног увиђаја; — јер, напослетку, не можемо дозволити да Милушић, пошто је Бога одрекао, обори нам сад и силу закона. Ја имам, верујте озбиљних тешкоћа у суду.
Сад ће вам одмах бити лакше, одмах. — Госпа Нола се одједаред, снажно издиже, и на једну руку њеног доктора Мирка обори уморну главу и издахну. Напунила се соба. Доктор Мирко седи на коферу и плаче.
Само што је Мирко примао помоћ од сина отворено и хвалио се; а Ната, на позив аласке, узме котарчицу, обори повезану главу, нешто прими, нешто одбије — имам и ја то, хвала — а не говори истину Ната, још не говори.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
на друге ослањали се; но кад се мора сила призивати, куд ће веће силе од вина, кад од једног предмета начини три, и обори најјачег човека.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Она поцрвени, обори очи и у забуни преби легиштар на три парчета. — Не верујем! — одговори ми полугласно. — А зашто?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Имале су откривена лица, сигурно су католикиње. Запитах једну, најстарију, да ли је вода за пиће. Она обори главу и поче наливати воду у судове.
Само тренутно, али упечатљиво, дубоко... Стајао сам задивљен. Изгледало ми да је разумела моје усхићење, те обори стидљиво очи. дугачке трепавице сенчиле су њено лице... Најстарија дохвати судове са водом, и пођоше.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дрвосеча обори главу, а из ока му склизне суза. Али, присутни су се, ипак, смејали, терали га да се кловновски преврће преко главе,
— Еј, уловићу рибу Сребренку! — зарече се старац једнога јутра, а Маријан жалосно обори главу, молећи се у себи да риба на време опази мрежу и побегне. Колико је рибара на свету! Колико риба!
Варалица испљуну карту и пљесну руком: — Добио сам! — Видим! — обори главу орлушина. — Или је срећа, или је твоја вештина тако хтела! На част ти! Мене још нико није преварио.
— Морам да је напустим, мајко! — Звезда жалосно обори главу. Звездану Мајку то у први мах наљути, затим уплаши. — Шта је то с тобом, кћери? Јеси ли болесна?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сања... Но ђаурска труба писну неђе. Он се прену, трже, густе скупи веђе, И обори главу међу сухе руке. 1911. ПРЕПЕВИ XАЈХПИX ХАЈНЕ И ЛИРСКИ ИНТЕРМЕЦО ПРОЛОГ Моја патња, моја туга И бол у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јадна, небу под облаке; потеже се буздованом Марко пустимице, добро, нештедице, белу вилу међ' плећи удари, обори је на земљицу чарну, пак је стаде бити буздованом: преврће је с десне на лијеву, пак је бије шестопером
Намјери се јунак на јунака, дели-Муса на Краљића Марка; нити може да обори Марка, нит’ се даде Муса оборити. Носише се љетни дан до подне; Мусу б’јела пјена попанула, Краљевића б’јела и крвава.
Турчину под сабљу подлеће: десном га је руком уватио за десницу и за бритку сабљу, а лијевом за грло бијело, обори га у зелену траву, од љутине зубима га закла.
Кад је Ђорђе Србље узбунио и с Турцима веће завадио, онда Ђорђе прође кроз нахије, па попали турске карауле, и обори турске тефериче, и удари на турске паланке, све паланке он турске попали, женско, мушко, све под мач удари, тешко
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Па дедер, шта ћемо сад с Луњом? — упита Јованче. Дјечаци су ћутали оборених глава. Луња и сама обори поглед и рече сасвим тихо: — Пустите ме близу вас... Само да гледам шта радите. — Па да је пустимо?
Луња само поцрвени и тужно обори очи, а Стриц се накостријеши и свађалачки се отресе: — Их, баш ми је мило што ћу бити далеко од ње.
Јованче се нетремице загледа у њезине уплакане сјајне очи и упитно надиже обрве: — Зар ни мене не волиш? Љуња обори поглед и лагано, сасвим лагано наслони главу на његову мишицу. — Ти си нешто друго. Ја сам се тебе помало бојала.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море ’оће, ете, да га женимо!“ А он обори главу, гледа у страну, стиди се, али не пориче, нити се брани.