Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ После сам застала. „Ви сте дошли“, рече она, „да вам уделим“. Ја сам оборила очи доле, нисам је смела више гледати... него тихо, једва шапћући, рекох: „Госпођо, ја сам дошла да служим“.
Пред кућом нас је чекала Стана; била је невесело замишљена, очи је оборила доле, гледајући забринуто преда се, а прстима чупкала је шарену ивицу од своје прегаче...
Мени се то није допадало, па се некако и ја, све на прстима, поред плота крадимице пришуњам њима. Станина мати оборила очи доле, па слуша где јој нешто калуђер шапуће.
Приђе и Стана, да ме, као девера у руку пољуби. Ја тргнем руку, она сва поцрвени, очи је оборила доле и више ме није смела погледати.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
момче, и моли Бога што си брат кнеза Пеје, који ми је ушао у вољу на Пожаревцу, а млад си и кажеш да ти се сама пушка оборила, а ја би̓ тебе научио како се своје оружје чува, а не би ти помогао ни овај чича-прота.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Много је четири, чича-Стеване, вере ми! — упаде му у реч Сима. — Ево у живот, ако су моја назимад и два струка оборила. То му је све стара потра. — Ама видимо ми то, Симо, брате, али шта ћеш му кад је таки!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он се стаде здравити с укућанима. Овај пут поздрави се и с Јелицом... Девојку је облило руменило. Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Синоћ сам јој обећао купити јој нове ципеле. Она је „оборила очице и поцрвенела”. Узео сам наново лозове за лутрије и како добијем, платићу Чифутину Левенхајму мој дуг.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Имаш ли ти нешто? - Повукла ме је за лакат и готово оборила. - Имаш ли или немаш? - Немам. Отац ми не даје новац за куповине, књиге, свеске, нити било шта!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Колико та може да попије! – каже келнер шанкерици гледајући за сигурном дамом. — Нема тог мушкарца кога не би оборила под сто!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
К себи дође, с одра уста, Па одшета у градину, Носећ собом јада пуста; Онде доле тужна седа, Главу дивну оборила, Пушта мисли унапреда, Тешки бојак отворила, Што унапред то све горе Залуду се мисли море.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Како да те не памтим кад долажаше к нама? Прелазиш преко потока а ручице си дигла увис. Плаве, велике очи оборила си доле и ногом бираш на који ћеш камен стати.
“ И кад би ти осетила да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и зацрвенивши се рекла би: — Можеш да говориш шта хоћеш! Ето тако је то било!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Но Љубица не сања пријатне снове. Тужно је оборила главу над реком, па слушајући жубор и шапат бистре воде, чини јој се да са тим злослутим жубором отичу и њени
Учини им се веома чудновата и необична оволика збуњеност код одрасла човека. И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.
Све, све... хоћете ?... Он већ једва владаше језиком. Љубица дисаше све јаче, а главу стидљиво оборила, па слободну леву руку само преноси преко чела, а десна све више дрхће у његовим рукама.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
он спава, стоји његова мила мама, сва у белом, као кад се спрема да спава; низ леђа јој пале дуге црне косе, а она оборила главу па се нешто много, дуго мисли...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
јаким и оштрим кљуном, ударила је овим снажно у рибарски брод, пробушила му бок, продрла до половине ширине брода и оборила два рибара у воду.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дабогда омастио својим вратом личину! Дабогда не умрла, док те муха са стôца не оборила! — Ова клетва има два значења: кад је каже унука баби коју воли, — она изражава жељу да јој баба живи до крајњих
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
није запамтила толику његову благонаклоност, од које се просто донекле и застидела и сам поглед ка земљи стидљиво оборила.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
кумовала; Знам зашто си тако бледа И што си се уздрхтала: Смрт је стигла недостига, Оковала неоковца, Оборила необорје, Покосила покосовца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Арлета, погледајте ме. Погледала ме је изненађено, широко отворених очију. — Реците ми нешто пријатно. Она је оборила поглед. Дуге трепавице сенчиле су њено лице, као тамни прашни конци на белом маковом цвету.
Драгиша продужи као да је био у заносу. — Оборила је главу и уздахнула. Никад више, чини ми се, нећу осећати снажније узбуђење него у том часу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чини ми се да га је оборила сопствена гордост. Да је узео Јању за руку и одвео је на имање у току службе, чини ми се да се ништа посебно не би
Љубав је била на делу. Повила је њезину лепу главу у страну, оборила јој очи према вртлогу у средини Мртваја вира, а његово је стасито тело нагнула над плићаком.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Давно сам ваше напустио вале За друго цвеће и друге обале. 4. Судба је хтела да се страшно шали, И оборила је громове на мене; И моји дани, као бурни вали, Разбијаху се о гранитске стене. Несрећна љубав беше свему весник!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Била је необично нежна и тиха, скромна и срамежљива. Када сам јој изјавио љубав, она је најпре оборила поглед, поруменела, зажмурила и дуго ћутала. Најзад је дигла главу и рекла: — То сте ми сад казали, па никад више!
Када сам јој једном стиснуо руку, она је најпре оборила поглед, поцрвенела, зажмурила и дуго ћутала. Најзад је дигла главу и рекла: — То сте сад учинили, па никад више!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
мора четр’ест конака, а водимо мила сина мога, сина мога хитра ђувеглију, ал’ су њега красте нагрдиле, и сина ми мука оборила, грднијега у сватове нема; а ја, браћо, јесам говорио на просидби, кад снаху испросих: што доведем кићенијех свата, и