Употреба речи оборили у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Е, — хвали се Никола, — баш сам срећан а да нема ње, зло! Још би ми дрекавци и кућу оборили. Бива те и мој Золе провири на врата, ал’ онај у лугу још се више дере, све док Стојна не изиђе... Онда се све умири.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Та лорфа ће, дакле, стајати чело његове главе, док буде лежао мртав на патосу, кад га буду оборили из пушака, кад му понестане танади и праха за пиштоље.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Загрлили с', оборили главе, Па сузице роне украј Саве. Кад и згледа, онамо поита, Па и вако млађане запита: Што плачете, што цвилите

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Победио је и њега и њу, оборили су пред њим главу, али он ипак осећа неку празнину у веселу срцу своме.. XВИ У орловичкој школи све се вратило на

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Људи у црнини, праћаху га засобице. У дворани чекаху га оно петеро; оборили главе а скрстили руке. И он уђе погружен. У истом оном углу гдје се он првом смјестио био, стајаше она цура, блиједа у

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

задатак решава, па после чека у ладовини док се јуриш сврши, кад предузима осигурање канте, коју опкорачи да је не би оборили борци, и наплаћује унапред од оних у којима нема личног поверења, или на чију се војничку част и Врлину не може

поче да се збија; коморџије приђоше својим колима; тобџије седоше на своја места, као да је неко командовао; официри оборили главе и покуњено ћуте. Сваки је осећао, да се догађа нешто необично, и желео је да не узме учешћа у томе.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Младенци пусти даље летеше, Док нису ногом своје мрзости Од Црних Гора гробље створили И на том гробљу крст оборили... (Споља се чује разговор.) Ал’ ко то збори? БОШКО (споља): Има ли кога ту? Отвори, хеј! РАДОШ: Ма ко сте ви?

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Сви озбиљни, натмурени и брижно оборили главе, тако да сам ја добио утисак као да ће ме осудити да будем жив спаљен на ломачи и већ сам видео масу света како

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— шану Зона, па се и она тихо искашља. Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог, обоје оборили главе и гледе преда се. — Зоне, на једна реч.. — Пушти ме — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности