Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Грлице, ал’ си дивна!...“ После ме узе за руку. „Ја те љубим, Грлице!...“ Ја оборим очи доле, а бела кошуљица ми се тресе на узбуњеним прсимо. „Теби је зима, моја мила Грличице?...
Било је нешто на њој што ме је од ње отуђивало. Кад ме погледи, ја оборим очи доле, а кад ми говори, мене чисто уши заболе.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Ја морам да седнем! СКИТНИЦА: Гледам, пљунутā она! Потрчим за њом, оборим неке куфере, носачи псују, псују путници, вичем Вуко, Вуко, она ништа! Стигнем, а она жива премрла!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ја нисам поткорњак да оборим храст. Извори пресушују. Плаз ралице набо кречну лобању човекову. И храпаво теме хајдука таре тамно земљино месо.