Јакшић, Ђура - ПРОЗА
него, брижно посматрајући, гледаше у невесело лице свога ученика, а Милисав стојаше пред њиме као неки кривац: оборио очи, па само ћути; а могао би му много штошта о својој невеселости приповедати. — Да није тутор?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« После мало ћутања поче: »Чек, колико сам оно пута прошао?« Устаде и хода по соби, подбочио се рукама, а оборио главу, па броји у памети... Наједанпут пљесну рукама: »Их, опет двадесет пет! Неће бити?« Броји опет.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!... Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... — Ја се овако рвем! — рече он бесно.
Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... И набрекнуше му жиле... Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!...
Једино што је осећао беше да га глава заноси... Момчад се љутила. — Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!... Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!...
Дође ми да га морам убити! Или нега или себе!... Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене! Па онда, и оборио ме!... Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...
Али се Заврзан расрдио. Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. — Оборио си ме, признајем!... Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! Стабло је било право као стрела и врло високо.
И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. — И он је пуцао на њега због тебе? — Јесте, нано. — А откуд ти знаш да је кеса подметнута?
Онда се окрете Заврзану: — Понеси Алексу! — рече му. Зора је свитала. Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи. Свежина се дизала и будила све живо... Хајдуци су журно одмицали.
Кажи им нека дигну потеру! Зар под седу косу да се обрукаш?... Срамота!... Иван оборио главу. Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се
И Зека је био расположен. Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. — Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мислио је сад овде на њу, Анкус Марцелинус, син Кајусов, и узео је за руку, оборио је на свој штит, и бацио се на њена влажна прса.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је оборио столицу, на којој је седео, и појурио на врата. Сећао се како она врисну, како потрча за њим, како га је загрлила, а
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
доказ да је пре ове ноћи постојао и неки други разумнији и безбеднији живот, из кога је сада била потпуно искључена. Оборио је грубо на хаубу. Нина покуша да се усправи, али јој у том тренутку пуче потпетица.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Соко, богме! — настави Стево. Од прве је оборио из пушке једнога, па из леденице другога, па загна јатаганом, те нам се међу њима изгуби испред очију.
као скамењени: Владици се тресијаху бројанице у рукама; ђакон бјеше ставио руку на срце; Јанко бјеше прекрстио руке и оборио главу; и сâм сердар шчињаше се. Онда Марко рече: — Хајте, браћо, послушајте свога владику!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У овој реченици нит ироније скоро је неухватлива; једино код оне примедбе о понашању сеоских девојака писац је оборио очи, да би сакрио тугу, или подсмех, ко зна...
Милићевић, Вук - Беспуће
Неки дан, једном неспретном кретњом оборио је случајно једну малу слику. Он се преко воље и љутито сагнуо — зар га и ти људи, објешени на зидове и затворени у
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
брда, врлети и горе, А Бог руку све унутра турај, Па брдине око себе фурај, Па за часак све и је до поле Био веће оборио доле. Уједанпут — нуто посла клета!
већ одавно, Коњи пасу, ма јунаци пали, Крај пушака тананих заспали, Гојко дуго на злато мислио, Ма га најзад санак оборио. Спава и он, спавају главари — Али један за сан још не мари.
Ох ви брда и врлети српске, Јесте српске, али залуду сте, Е трпјесте међ собом долине И те кланце — Бог вас оборио! Те клетизи оптекоше Турци Моје Србе тамо на висини.
Стоји ајдук украј гроба Оборио ока оба, Стоји срца преломљена, Као душа осуђена: „Ох да рану већ преболе, Да сам и ја ту већ доле!
му очи, Два-три крока још унапред крочи, Онда паде, али грдне јаде Јоште мртав Турцима зададе: Три Турчина собом оборио И на нос им душицу извио.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Зар истина, да ти волиш Тоду? Димитрија би га погледао забленуто, па би брзо оборио главу и побег’о. А и сам попа томе се слатко смејао.
Ја и Мита остасмо сами. Он беше опет оборио главу, заћутао и једнако се забављао оним неугодним, болесничким, пред смрт, чишћењем косе, лица. А и ја заћутах.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ја да могу, попео би се на највеће клипе, оборио би купе на црквама, жертвовао би све перле књажества, само кад би мого Швабе истерати.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко изгледаше тешко болестан. Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз
кад стаде жива жена између ње и њега и с правом положи руку на његово раме, а он, онај бесни и разуздани полицајац оборио главу, па ни прословити...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Остаде до краја у истом положају како га и затекоше; оборио главу, намрштен, ћути, лупка батином по земљи и мисли. Кад се говор заврши, он, не мењајући положај, кратко и 'ладно
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Послије тијех ријечи настао би тајац и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо да је крив што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“... Томе дјетету право име бјеше Јозица.
који чаврљаху молитве као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих да их благосиља, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продријети до дна душе Бакоњине, те видјети велику тајну —
Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух. Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ни он, нити ико други. Кад се једног пролећа трули дирек срушио, он је веровао да се пас почешао и оборио га, мати је рекла, жалосно и строго: „Не дирајте га. Нека га тако док се багрем не осуши.
Иза општине Тола оборио војника, опкорачио га, седи му на грудима и обема рукама га дави. Војник колута очима и више се не брани.
Не Могу више, не могу више овако“... „Јеси чула шта сам ти говорио? Малопре шта сам казивао. Кажи! Брзо кажи!“ оборио јој је главу на јастук и стезао рамена. „Шта си ми говорио? Не знам. Ништа не знам!“ „Не пренемажи се, кажи.
пут је морао да призна нечију надмоћ, био сам себи мањи, и чинило му се да га је тај селак с великом главом и брадом оборио на земљу, израњавио му плећке и бедра, па стоји наднесен над њим с коленом које ће сваког тренутка забости у његов
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А њему први пут јасно бљесну сећање да је исту ону реч чуо онда, кад се спуштао низ ове исте степенице одакле га је оборио страшан широк удар по глави после кога све досад није могао да управља по својој вољи мислима и да их везује.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као
— Нема тамо ништа. На другом је то месту; сад ће нам сам Ђурица дохватити — рече он смешећи се. Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише. Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен.
Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну испред изненадне појаве Ђуричине. — Доле с коња!
Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет. Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. — Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров.
Ђурица и не опази шта он ради с руком, већ га само стезаше и омахиваше, да би га оборио на земљу... Обојица ћуте као заливени, само им се ноге померају, одскачу од земље и опет стају на прсте...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Куршум пробио држаљицу од ашова и погодио га право у чело; ашов је остао пободен, а његов газда, гле, како је ниско оборио главу. Чекај да је ухватим за црне, кудраве косе и да је дигнем, да видим ово лице. Не иде, укочило се цело тело.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Лица су им ужасна. Опалих револвером. Двојица сунуше на мене бајонетима. Једног сам оборио. Други паде. Уби га неко. Чујем нечији ропац... „Држи везу!“... „А-ха!“ — допире крик. Опет ровови, камење.
Сутра, бићу твоја мала женица. Ау ревоир! Драгиша је оборио главу и заћутао. Онда је уздахнуо дубоко и дохватио се за главу.
Ћипико, Иво - Пауци
нити да ја пред свијетом улазим у што ... Раде се чуди што се газда Јово оборио на попа Врану: оно јест, раније били су душмани ради тога што поп завргну сеоску благајну, али откада се говори о
Напокон се усмјели: — А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе” га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: — Лако је за њ!... Да би онако за очеву вам душу!... Настаде тајац.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пипао је исписане странице пергамента. Угледавши ме на вратима, збунио се, оборио поглед и без речи шмугнуо напоље. У народу се пронео глас да је у манастир дошао неки грбави дечак, дијак, са великим
Пипац је довео јарца, оборио га између Лауша и Јање, клекао му на груди, извадио из чизме дуги нож и преклао му грло једним потезом.
Подметнуо је палац под капљицу и лизнуо. Подигао је веђе, оборио поглед и журно отишао некуд, не проговоривши ни речи. Пробао сам ја, пробао је Доротеј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Са ова два своја закона оборио је Кеплер једним ударцем старо тврдоглаво учење свих својих претходника, геоцентричара и хелиоцентричара, да је
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тајна. Гос-Тоша је мртав, а девојчица се тргла из несвести тек при удару који је оборио и убио њеног поочима. Језивост притиснула паланку и околину, као камен. Лазарић је сахрањен некако кришом и уз шапате.
Младић је ћутао као заливен, али се видело да му је необично тешко. Згрчио се, крха прсте, оборио главу, мишићи на образима тресу се под црвенилом правог стида.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Седи Краљ је заћутао и оборио главу. Затим је лагано диже и, прикупљајући снагу, настави: Јунаци!... Упните све снаге, да се одупремо непријатељу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ропство, а понекад су их продавали Латинима, као што је учинио Ватрица Стјепан са пашом Подгорицом, који му је био оборио кулу и заробио жену: Кад он виђе пашу Подгорицу, прореза му зелену доламу, па га узја како и парипа, одјаха га граду
пукоше громови, гром удари тебе у Жабљака, баш у твоју красну краљевину, у дворове, твоју постојбину: Жабљака ти огањ оборио и најдоњи камен растурио; што бијаше један ћошак бијел, ћошак паде на Максима твога, — под ћошком му ништа не
Како сам га лако ударио, умах сам га с коња оборио, и к њему сам онда прилетио, ударих га још два и три пута, док сам њега с душом раставио: ватих му се руком у
Муса је поломио хиљаде царевих војника и оборио Марка; Муса је — као што видимо на крају песме — имао троја ребра и три срца.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ти ли ће за Зону песну да појеш?!... Што си гу ти па да можеш да појеш?! Поте оборио очи, па се стиди. — Паа... — наставља калфа Коте — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу и
луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера. Предаде таблу ради контроле.