Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило. Младен и Круна оборише главе. — Шта ћемо јако? — упита их он. Ниједно да би беле. — Ко ће ићи ономе у кућу? — Па ти, бато, — рече Младен.
Притегоше упрте, па се одвојише. Густи луг их брзо сакри од њихових другова... Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. — Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... Остало је ћутало као немо...
Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. Прште турска војска... Војводе се натурише за њима у потеру...
Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је. Више не беше радосних вести... Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила. Више се ни Заврзан не насмеја.
Он се удаљи. Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила. По његовом одласку они оборише главе. Чупић, као да сам себи говори, рече: — Много!... Сто хиљада... много! — Ко зна да л̓ је баш толико?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
92. Та де ли је, де се крије? Карају га милостиво, Да на земљи дегод није? Па ка земљи све страшиво Оборише очи своје... Заман, заман, звезде моје! 93.
Ма крај мртве она стаје, Посаже се, погледа је, Па се гротом тад осмену; Око њи се све окрену, И о тле се оборише, Кô да и муње покосише.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. — 9 И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста и празна пећина...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Могла би продужити и овакав живот. Али ти не знаш шта сам ја изгубила... Све... Све!.. Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Зашто?! — Слеп сам! Настаде тајац. — Јеси ли у путу вид изгубио? — Ја сам се и родио слеп. Она тројица оборише очајно главе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Његови претпостављени и потчињени, господа официри, Од којих некима из стражњице празилук вири, Оборише главе ко да су на погребу: „Ми за тим не осећамо преку потребу!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Као да их је поглед Господарев свијех у камене кипове претворио, тако се укрутише. Поскидали капице, оборише главе и осташе тако. Дуго и дуго их је старац гледао.
Јанко обрну листић, а у томе поглед му се оте пут Стане, а њен пут њега, те им се погледи сукобише. Једанак обоје оборише очи, а лица им поруменише. А што! зашто?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
су коњи копитари, И орлови соколови; Соко паде на ливаде, Са ливаде на тарабе: Тарабе се поломише, Турске куће оборише; — Елем, Белем Бербаутан-орашћин!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Сва тројица оборише главу, ћутећи. „Ту мора да је нешто друго посреди!“, настави Зенодотос. „Та ваљда ме разумете?“ „Висока једна
Већници се згледаше, неки од њих покуњише се и оборише главе. Један од њих диже главу, па рече ономе што је седео преко пута од њега. „Ја сам - сећаш ли се добро?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
али нове прилике које придолажаху из споредних улица, откуд их беше привукао, ваљда, онај крик, налетеше на мене па ме оборише, згазише и прејурише даље преко мене.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— запита и кмет. — Тхе, помало... Јутрос малко почесмо. Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: — Хајдемо—дер малко доле, на пут. — Ви сви седите ту.
док им се погледи не састаше, мишљаху да ће полетети једно к другом, а кад сагледаше своја уплашена и забринута лица, оборише главе и заћуташе обоје. — Ђуро, шта је ово? Ја ћу полудети!... Докле ће се овако ?
Ћипико, Иво - Пауци
Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице. Уто и Јуре приђе к њима. Сви остадоше на ногама.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени јако, А остаде пуста и празна пећина...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тако ће се темељ обдржати, тако ћете саградити града. Зидаће те кули у темеља. Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење. Каде дође мој нејаки Јово...
Тако ће се темељ обдржати, тако ћете саградити града. Зидаће те кули у темеља. Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење. Каде дође мој нејаки Јово...
Турише је у град уграђиват: оборише до триста мајстора, оборише дрвље н камење, узидаше дори до колена; још се смије танана невјеста, још се нада да
Турише је у град уграђиват: оборише до триста мајстора, оборише дрвље н камење, узидаше дори до колена; још се смије танана невјеста, још се нада да је шале ради.
оборише дрвље н камење, узидаше дори до колена; још се смије танана невјеста, још се нада да је шале ради. Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење, узидаше дори до појаса.
Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење, узидаше дори до појаса. Тад отежа дрвље и камење, онда виђе шта је јадну нађе, љуто писну како
Онда царе Марку књигу пише: „Брже да си, мој посинко Марко! Брже да си, мој по богу синко! Арапи ми шатор оборише!“ Онда Марко усједе на Шарца, пак он оде у цареву војску.
Па кад пукла пушка Кострешева, те је чула сва дружина редом, у планини Турке опколише, на њих живу ватру оборише, докле Турке с коњма раставише, па их, брате, живе поваташе, доведоше пред бијелу кулу; па их пита Костреш
Слушај, госпо, ко заврже кавгу: два Недића бусије не траже, већ падоше оба на колена, а обадва пушке оборише, — обје пукле, остаће им пусте. Бого мили, чуда големога!