Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мудар бјеше Кулин капетане, виђе Кулин да је кнеже мудар, па се Кулин с кнезом побратио: „Побратиме, оборкнеже Иво, ев’ ти јеси Семберији глава, а ја јесам над крајином турском; одсад, кнеже, да се побратимо“.
Ја без тебе што сам уловио, све ћу, побро, тебе поклонити“. Ал’ бесједи Кулин капетане: „Побратиме, оборкнеже Иво, биће тебе исе кô и мене; на поклоп ти тридесет робиња“.
Продај мене свеколико робље, ишти пусто небројено благо“. Ал’ бесједи Кулин капетане: „А мој побро, оборкнеже Иво, ти не можеш купит тога робља: ја ћу искат што ти дат не можеш; ти ћеш с робља изгубити главу“.
Кад је Кулин опазио благо, то Кулину врло мило било, па Ивану кнезу говорио: „Вала тебе, Иво оборкнеже! Таквог кнеза до Стамбола нема!