Употреба речи обосило у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— А тебе сад нападају да си у пљачку кренуо, ето ти врага. — Кренуо, брате ...Огољело се, обосило. Што није појела сиротиња, то душман отео и похаро. Ово ја за своју душу, оном сто првом руком.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо. — Како не, како не!... Зато сам и дошао. Дете пише: исцепало се, обосило, а зима — ето је!... Нема шта ни да једе, а ја не могу више да дајем... Нема више никакве зараде.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности