Јакшић, Ђура - ПРОЗА
бели колири од кошуље, прслук беше од црне свиле с белим округластим дугмићима, на ноге је обуо опанке, а беле сукнене обојке лепо је притегао црним кајишима. „Може неко доћи, Маро“, рече тихо мојој доброј тетки.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она је шафољ обилазила, шетајући по соби, као да је шафољ неки, драгоцен, суд, у цвећу. Имала је да види и опране обојке Исаковича, које су се сушиле, на конопцу, испод једног огледала, високог, на зиду.
Филипович је, путем у Росију, сам себи прао обојке, сам себи шио дугмад, а при томе, увек, мислио на жену, и бринуо. Прекрстио би се, кад на њу мисли.
Матавуљ, Симо - УСКОК
па поче редом одвајати: гуњ, грудњак, ремик и кесе од фишека, кожни силав, појас, подвезе, димлије, докољенице, обојке и опанке! Све је одијело било ново, од домаћег бијелог сукна, опточено црним гајтаном.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ Сећам се, пре рата, они су носили обојке. Кад сам стигао на други спрат, баш је зазвонило звонце. Дотрча једна собарица и погледа број, узвикну нешто и на то
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нек’ осуши, ал’ за што пресуши? — Рекао Циганин кад је зими метнуо обојке на месечини да се суше, а они се смрзли. Пржио бих, господару.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Она му, штитећи га, не само руком скида сунце него му и „ветар сам и јутро дарива на обојке“. То јесу песничке слике, али израсле из митске подлоге, и јасно је да мајка добија атрибуте који упућују на неко нама
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Свукли су панцире. Изули опанке. Знојаве обојке опрали и извешали по жбуњу да се суше. И одела, и кошуље и раће. Голи ђискају по води, скачу један другом на леђа,
С муком сам се уздржао да их све одреда, све те лењивце у мантијама, не испсујем на пасје обојке. Већ ми је дојадило да их гледам како се ту по цели боговетни дан лињају, дремају и клопају док неки други за њих
Сумњичавац, испсован и изружен на пасје обојке, покуњио би се и заћутао. Што је постајало извесније да Дадара и његова поворка неће стићи тога дана, људи су били све
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
опрала очи, ја сам допузио до дојке Али пружена и сад јој рука којом ми Сунце скида И ветар сам и јутро дарива на обојке.