Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Каква мука, брат-Обраде (оцу ми беше име Обрад), каква мука, човече? Само дај, боже, здравље, а ласно ћемо за то!...
“ Чича Марко је разумевао нешто немачки, па му одговори: „Господине, Обрад не пије!...“ Доктор га љутито прекиде: „Штиле!... Сви Раци буђет пијанице!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Нећеш ти бити тако тврд на погодби. А збиља, како ти они остали дужници? Како Стојан Павловић и Обрад Јешић? Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?... Мо'ш ли с њима изићи накрај?...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Старац бјеше родом од њекуд од Мораче, а млади бјеше Црмничанин. Најстарији ђак, њеки Обрад Милетин Љешњанин, спретан младићак од седамнаест година, с пиштољем за појасом, послуживаше вином духовника и ђакона;
Он им рече: — Одосте на лијегање? Е, хајте са срећом. Скоро ћемо сви! Ђак Обрад и момак владичин Мило завргоше се такође пушкама, а ђак још извуче иза појаса големи кључ од капије, те испратише
Још му рече: „Треба други пут више и јачега, јер овај не ваља!“ Вратише се Обрад, Мило и смијењени војници. Ови, црвенијех образа и руку, чим положише пушке, сједоше примакнув се добро ватри.
— Е, мој ђетићу, ономе што је на коњу ласно је и сићи! — рече ђакон. Владика устаде, а за њим сви. Обрад и послије њега најстарији ђак, Озро Дабишин Озринић, надимком Мурат, запалише двије велике свијеће и стадоше пред
Ономе сутурану узео је плету и теби је сад дао!“... У праскозорје зачу се клепало. Ђак Обрад, који већ учаше „пошљедњу књигу“, бјеше велик вјештак у томе.
Скромни ручак од меса и зеља брзо прође, као и доручак. Послије подне Јанко и ђак Обрад отидоше у лов; ишли су рубом поља, те до сутона убише два зеца; послије вечере било је обично посијело у мађупници,
Сјутрадан по одласку медикову, дође са Стањевића ђак Обрад, са поздравом од владике и са поруком да ће он стићи дан доцније.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
) БАТРИЋ ТОМАШ МАРТИНОВИЋ ОБРАД ВУК РАСЛАПЧЕВИЋ ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ ВУК ТОМАНОВИЋ МНОЗИНА БОГДАН ЂУРАШКОВИЋ ВУК МИЋУНОВИЋ ВУК МАНДУШИЋ ВУК
И доста је добро примарило кâ је ово брдо вазда хладно. ОБРАД Виђесте ли чудо и знамење кâ се двије муње прекрстише?
КНЕЗ БАЈКО Сад ми паде на ум она прича кад онога из јаме вадише: пô му лица црно, пô бијело. ОБРАД Улеће ми једна муха у нос, штета ће ме нечесова наћи.
ЗОРА ЈЕ; БУДЕ СЕ И ДИЖУ. ОБРАД Да ви причам што ми се приснило. Народа се бјеше много дигло, као некуд да крсте носимо; сунце пече да очи искоче, и
ВОЈВОДА ДРАШКО Не знам ништа, но сам их гледао; и сам мислим да је маштаније. ОБРАД Ада што је него маштаније! Ја сам чуо од једнога ђеда, у Боку су једни доходили из Талије, или откуд друго, на наш
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Био је блед и нерасположен. — Где Вам је редов Обрад Достанић? Збуњено слегох раменима и одговорих да га од јуче нисам видео.
На извршење. Ја поздравих и пођох да извршим ово мучно наређење. — Најмањи војник у нашој чети редов Обрад. Достанић био је љубимац командиров, мој и целе чете.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад попа очита последњу јектенију и Обрад му танко гласовито одговори: амин, кмет повика: — Господајте, људи! А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном,
Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што носи кадионицу. За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а
Крстоноше застају код записа, попа и Обрад отпевају што следује, урежу запис и крећу се сви даље. Ђурица опет почиње махати звоном и — мислити...
Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом. Народ се диже, као на команду. Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу.