Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А јавићу ти већ и ја — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема. — Шта? — вели изненађен и обрадован домаћин. — Зар и ти удајеш? А за кога, за кога? — Ех, за кога! Па за њену прилику, чућеш и видећеш!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Шта ти треба? Мачак Тошо трже се тако обрадован као да му је највећа сланина пала на главу: — Ту ли си, вјерни друже! Молим те, брзо овамо, па примакни сланину мени
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ехеј, домаћини, хоће ли ово бити кућа Раде Ћопића? — Хоће, хоће! — кликну дјед, обрадован госту, па ко то био да био. За недавног рата човјек је толико њих заувијек испратио, па нек се сад бар неко врати.
Микан се поново прогули, сад већ сасвим из близине: — Јовашу, брате, не дај ме, жива ме однесоше! Скоро обрадован, Јоваш се окрену.
Илија се, коначно разбистрен, широко огледа око себе, принесе затим часовник до ува и зачуђено рече, скоро нечим обрадован: — Јадна ти мајка, јеси видио чуда и кланице, а он — још увијек ради.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Па добро, дођи. — Испрати ме он, обрадован мојим обећањем. — Ми целе ноћи седимо. Ја никако не спавам. У кујни мајка му и жена Марика заустављаху ме и мољаху да
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. — Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се дала прилика да јој ма шта рекне. — Ама чекај, господине, стаде кмет извијати слатко и речито.
— Имам посла... овај... Веља!... Ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ми, капетани и пандури, попови и грађани, ми народ«... велиш ти, а светли кнез, обрадован, прекиде, па вели: »Доста, капетане: с то мало речи казао си много«... Поп се намршти.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
њишу се, померају, приближују, црњи су од угљена, угарак су осут жишкама што нечујно трне у тишини по којој ветар, обрадован снегом, лако и вешто скаче с гране на грану, па се дугим рукама без зглобова и костију хвата за чуперке дрвећа и љуља,
— Аћим показа штапом на пут. — То је наша кућа! — Чађевић ногом удари о залеђен снег. Аћим га погледа изненађен, обрадован. — А ко си ти? — официр се погури ка Чађевићу. — Ја сам Стева Чађевић, председник општине преровске. И радикал!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Звезда утону у траве као кап росе, а мали чистач пође да тражи Рибљу Главу. »То је бар лако!« — помисли обрадован. »Чим дођем до прве реке, рибе ће знати!« Кад гле чуда! — Не знамо ми ништа!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
док је још био нагнут над ћупом, више изненађен него обрадован, осети оно што ће осећати, још неколико пута, и касније: као да се тај трен што је сада ту, истеже, а онда, истањен,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Много ти хвала на томе!“ „Сем тога имам да ти предам целу једну хрпу списа.“ „Списа!“, узвикну Архимед, обрадован. „Да, преписа првокласних научних дела које је твој пријатељ Конон, члан александриског Музејона, дао исписати за
Да, у то не беше више сумње. Архимедес, обрадован преко сваке мере тим својим проналаском, скочи као опарен из каде, заогрну се својом горњом одећом, а доњу одећу и
„И ваш отац је у Бечу!“ узвикнух обрадован. „Налази се по послу наше родне вароши овде и јутрос је отишао у царски двор.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Чудноват случај — упадох живо — и ја сам га недавно читао понова. — Кад је тако — продужи он скоро обрадован — онда ми је лако да говорим баш о томе што си покренуо, о чему сам и ја малочас мислио, а поред тога о нечем што до
, будући геометар, представљао правог распикућу. И таман Илија Васић да му, онако обрадован, у оној зачуђеној радости и дубоком душевном узбуђењу које обасја његово лице а очи замагли, приђе и на српске груди
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А с’г, ајде, остај ми с’с здравје! Збогом! И ћути, не тугуј, не плачи! (Погружено одлази.) ПОЛИЦАЈА (обрадован одласком Миткиним полети бесно ка Коштани): Пењи се, јер сада ћу камџијом парчад коже са леђа да ти кидам.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стриц је једва дочекао да чује другарев глас па, обрадован, одговори сасвим искрено: — Тјерам га, али он стално каска за нама и шкакља ме по врату.