Употреба речи обрадовић у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић БАСНЕ ИСТИНА И ПРЕЛЕСТ ПУТ У ЈЕДАН ДАН „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 20011. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић БАСНЕ ИСТИНА И ПРЕЛЕСТ ПУТ У ЈЕДАН ДАН Садржај Предисловије о баснах 3 1 Орао и лисица 5 2 Орао устрељен 7 3

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ова је акција почела већ крајем XВИИИ века. Велики српски писац, пореклом из Баната, Доситеј Обрадовић, чија је породица произишла из српских досељеника са Балкана, студијама и путовањима по Европи био се сродио са

од Србије створили јаку кнежевину, модерну државу и „да би могли дисати слободним ваздухом слободне Србије“ (Доситеј Обрадовић). Националне тежње се манифестоваше већ у доба илирства, а нарочито 1848.

Најтипскији представник овога новог духа је велики писац Доситеј Обрадовић, који је највише допринео да се српски народ окрене западној цивилизацији.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Фенелонов (Фéнелон, 1651—1715) Телемах у Француза, Доситејеве (Доситеј Обрадовић, 1742—1811) адаптације Езопових бајки код нас, Пушкинове (А. С.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ПЕТРОВИЋ 40 ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ 42 ЈОВАН РАЈИЋ 44 ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН 50 ЈОЗЕФИНИЗАМ 54 ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ 58 ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ 76 АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ 78 ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ 79 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 81 АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ 83 ПАВЛЕ

је нарочита пажња писцима који су значајни као творци идејних и књижевних покрета, као што су на пример Доситеј Обрадовић и Вук Караџић.

У почетку XИX века Сима Милутиновић помиње да је Доситеј Обрадовић признавао да га је Качићев пример охрабрио писати народним језиком за народ; Павле Соларић га назива »највећим

За живота, и дуго после смрти, Рајић је био прецењиван. Доситеј Обрадовић писао је о њему: »Наш Рајић, предраго и пречасно име«; за Павла Соларића он је »начални писатељ наш«; за Глигорија

ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН Доситеј Обрадовић, Јован Рајић и Захарија Орфелин су три најзнатнија књижевна радника српска у XВИИИ веку.

рода«, просвете за све сталеже, писања на народном језику — свега онога што ће мало затим почети да проповеда Доситеј Обрадовић.

Сам Доситеј Обрадовић га је зато јако ценио, и 1786. писао: »Гоњеније силнији и ситије од њега није њега могло уплашити! Гвоздене вериге

И тога јозефинизма има у знатној мери и у српској књижевности XВИИИ века, и Доситеј Обрадовић и сви писци који су се груписали око њега, и који би се могли назвати његовом школом, углавном припадају томе идејном

Главни српски писци, Доситеј Обрадовић и Јован Рајић, славили су Јосифа ИИ као ослободиоца Србије. и поред свих тих верских и националних разлога, Јосиф ИИ

* Сви важнији писци српски са краја XВИИИ века убеђени су јозефинисти. Доситеј Обрадовић је почео писати за време владе Јосифа ИИ, у тренутку општег духовног врења у Аустрији, и главна његова књижевна

Сам Обрадовић је изрично казао тај велики утицај који су реформе Јосифа ИИ учиниле на његов дух и на цео његов књижевни и просветни

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ Све до Доситеја Обрадовића српска књижевност нема књжевног, правога писца. Он је главна. и средишна личност српске

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ Љубезни Харалампије, Здравствуј! Христос воскресе.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Објављена у цетињском издању Вукових народних пословица, 1836 г. 54. ЗЕЦ И ЛИСИЦА: Забележила Лепосава В. Обрадовић из Тавне и објавила у Босанској вили за 1912, стр. 204. 55. НЕВЈЕРА СТРАДА: Забележио Н. Н. Херцеговац (Стево Б.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА Садржај ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ДИМИТРИЈА ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ ДОСИТЕЈА ЊИМ

| Место рожденија мојега било је варош Чаково у Банату Тамишварскому. Отац мој звао се Ђурађ Обрадовић, родом Србин, по занату ћурчија и трговац; мати моја, Круна именом, била је родом из села Семартона недалеко од

” Љубећи те, љубими мој, и честитајући ти нови год, пребивам сав твој. у Лајпсику, Јануарија 1, 1789. Доситеј Обрадовић РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ ат (хат) — коњ атар, ајтар — воља, расположење, пријатељство ашче — ако баба — отац

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

(Водници ове чете били су четири млада и одлична официра, потпоручници и то: Иванко Обрадовић, Владимир Јоксимовић, Драгутин Кнежевић — сада професор негде у јужној Србији и Радомир Милаћ — сада београдски

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

73 ПЈЕСН ВО ВСЈА ДНИ 75 МАДАМЕ 78 МОЛБА ДЕВОЈАЧКА 80 ПЈЕСН НА МОРОВУЈУ БОЛЕЗН У 1796-м ЉЕТУ БИВШУЈУ 83 ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ 85 СВЕ ШТО МЕНЕ ОКРУЖАВА...

XВИИИ век Непознати песник ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ СВЕ ШТО МЕНЕ ОКРУЖАВА... Све што мене окружава, све то са мном тужи: Нити птица птици поје, нит' се с другом дружи.

И потоци с хладном водом сви са мном уздишу, — Проливајте, очи моје, горких суза кишу. 1793. Доситеј Обрадовић ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ Сербији и храбрим јеја витезовом и чадом и богопомагајему их Војеводи Господину

Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! 1804. Доситеј Обрадовић ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ РУСКА ЗИМА Листопада седмог, навечер, при свећи, В мојеј малој собицје за књигом седећи, Неки

Зиммерманн Видевши многе народе, градове, И школе, нраве, својему народу на Стократну ползу, сребровласи, Мили Обрадовић навек усну.

О њој в. белешку: Доситеј Обрадовић, Сабрана дела, ИИИ, Бгд, Просвета 1961, 395. — Ако се прво издање Доситејеве песме и није сачувало, на жалост, има

12, а осим њих још 11 других које Вуловић не спомиње; то су: Захарија Орфелин, Јован Рајић, Јован Авакумовић, Доситеј Обрадовић, Лука Милованов, Еустахија Арсић, Михаило Витковић, Јевтимије Јовановић, Владислав Стојадиновић Чикош, Сава Мркаљ,

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Удео народне компоненте у славеносрпском књижевном језику стално је растао. Године 1783, Доситеј Обрадовић, централна фигура српске књижевности 18. века, изашао је с новим језичким програмом.

српској књижевности остала су практично само два језичка израза: славеносрпска мешавина и народни језик какав је увео Обрадовић.

Иницијатор промена био је просветитељ и рационалиста Доситеј Обрадовић (1739-1811). Рођен у данашњем румунском Банату, он је свој духовни развој почео двоструким бекством, са заната у

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

издао Емануел Јанковић. Од књижевника у епохи просветитељства издвајају се Захарије Орфелин (1727–1785) и Доситеј Обрадовић (1739–1811).

век, у европско време појаве и поступне артикулације“ књижевности за децу. Доситеј Обрадовић свакако представља најзначајнијег аутора просветитељства.

1834, Тимотије Илић Пријатеља српске младежи 1840, Димитрије Обрадовић штампа Златна зрна за младе и старе обоег пола 1846. итд.).

Кипријан Рачанин: Буквар (рукопис и преписи) 1739. Рођен Доситеј Обрадовић 1753. Буквар словенскиј, словенским и глаголическими буквами (Рим, два издања) 1755.

(Беч, бакар) 1765. Захарије Орфелин: Мелодија к пролећу 1783. Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја: њим истим списат и издат (прва

Доситеј Обрадовић: Басне 1789. Емануило Јанковић: Зао отац и неваљао син или Родитељи, учите вашу децу познавати! Наравоучителна весела

Наравоучителна весела игра за децу у четири дејствија, преведено с немецког од Франца Ксавера Штарка Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (други део) 1795. Рођен Тимотије Илић 1799.

Константин Маринковић: Откровеније Америке од Кампеа 1811. Умро Доситеј Обрадовић 1814. Вук Ст. Караџић: Мала простонародна славено-сербска песнарица Стефан Живковић: Прикљученија Телемака, сина

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— А тешко и нама с вама када нам продајете хлеб за двадесет динара — одговара наредник Обрадовић. — А је л’?... У шакама носим земљу зарад крува. Да сте ми јунаци неки, па и да вам дам!... Подне је давно превалило.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

) — У XВИИИ веку (у другој половини) Доситеј Обрадовић видео је у Далмацији слепог певача Марка. Сем тога, Доситеј је оставио и једно драгоцено сведочанство о

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности