Употреба речи обрадовића у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Од најпознатијих ћу поменути философа Обрадовића, лингвисту Даничића, песнике Јакшића и Змаја Јована Јовановића и начелника штаба српске војске за време ратова

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

(Сима Милутиновић наводи још причање Доситеја Обрадовића како су, поред Качићеве песмарице, и Рељковићев Сатир и Дошенова Аждая седмоглава побудили га »свој исти простонародни

црквене и световне садржине, међу осталим и поједина дела Захарије Орфелина, Јована Рајића, Павла Ђулинца, Доситеја Обрадовића и Павла Соларића.

Ту су се штампале Славенно-сербскія въгомости (1792. до 1794), Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей Доситеј Обрадовића (1793), велика историја Јована Рајића (1794. до 1795), као и друге мање важне српске књиге.

штампале су се српске књиге, међу осталима и најважнија дела Доситеја Обрадовића Животъ и приключенія (1783) и Басне (1788).

Орфелин је човек нових идеја, он је обожавалац Петра Великог, и, пре Доситеја Обрадовића, истиче се као противник калуђера и злоупотреба у цркви. Сам Доситеј Обрадовић га је зато јако ценио, и 1786.

То је први проповедник рационализма код Срба. У погледу идеја он је претеча Доситеја Обрадовића; у погледу народнога језика он је претеча Вука Караџића.

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ Све до Доситеја Обрадовића српска књижевност нема књжевног, правога писца. Он је главна. и средишна личност српске књижевности свога времена,

године, у Београду.32 БИБЛИОГРАФИЈА. — Главни књижевни рад Доситеја Обрадовића пада у доба од 1783. до 1790, дакле за доба владе цара Јосифа ИИ.

После смрти Доситеја Обрадовића штампани су још ови његови списи: Мезимацъ, други део Собранïя, у Будиму 1818; ХриСЛИКА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА У Мезимцу

Доситеја Обрадовића штампани су још ови његови списи: Мезимацъ, други део Собранïя, у Будиму 1818; ХриСЛИКА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА У Мезимцу (РАД СРПСКОГ СЛИКАРА АРСЕ ТЕОДОРОВИЋА) стоиΘïя сиръчь благи обычай и Вънаць отъ алфавита, у Будиму 1826,

нежности и осетљивости, а с друге стране ведар и крепак дух, јака вера у »богодану свободу ума«, чине Доситеја Обрадовића једном од најсрећнијих и најуједначенијих природа.

Бављење у Бечу и у Немачкој било је од одсудног значаја у духовној формацији Доситеја Обрадовића. У Бечу је провео више од двадесет година, готово трећину свога живота, и то у доба јозефинизма, духовног покрета и

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА 151 МОТО 152 НЕПОЗНАТОЈ 153 РАЗВРАТ 154 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ 156 СЕНИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА 157 СОЧИЊЕНИЈА ДЕРЖАВИНА У ШИШАТОВЦУ 160 ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ, СЕРБЉИНУ ОД СЕРБЉИНА 163 К САМОМ СЕБИ 169 НА

1817. Сима Милутиновић Сарајлија ЛУКИЈАН МУШИЦКИ СЕНИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА Сеине Ноцхацхтунг солл једес Волк ден Мäннерн wихен дурцх діе еѕ ерлеуцхтет унд гебеѕѕерт wард; іхре Білдер солл еѕ

(Тих. Остојић, Српска књижевност од Велике сеобе до Доситеја Обрадовића, Срем. Карловци 1905, 80). Тако је ова песма Козачинскога заправо химна Вићентију Јовановићу: у Козачинскога драми

То је лепо показао Павле Поповић, О „Собранију” Доситеја Обрадовића, Глас 176, 1938, 63—4: „Мармонтелова приповетка... нема (песама); она је сва у прози.

Поднаслов Боројевићеве песме и гласи: Глосе на песму Доситеја Обрадовића: Све што мене окружава, све то са мном тужи, а Боројевић је певао: Шта ли ћемо без новаца код трулог кромпира, Жито

— Драго Теодоровић (заправо Јован) и његова жена Софија су познати пријатељи и мецене Доситеја Обрадовића, Павла Соларића, Атанасија Стојковића и других савремених српских писаца.

108, стр. 40, забележен је и други наслов песми: Соблазн (може бити да јој он боље одговара). СЕНИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА (стр. 124).

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

(Беч, бакар) 1765. Захарије Орфелин: Мелодија к пролећу 1783. Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја: њим истим списат и издат (прва част) 1784.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сви знате да без наравоученија прича не може проћи, и да нам је то леп аманет од нашег Димитрија Обрадовића у калуђерству нареченог Доситеја.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности