Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!... Еј, мој Иване, тешко теби!... Докле ћеш, болан, бити луд?...
И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... Попа га пољуби у оба образа. — Људи смо, па грешимо. Од праоца нашег грех нам је остао. И ми се огрешисмо о тебе.
— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. — Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име. Маринко се окрете субаши: — Ето га, ефендија!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. Ајаох! Страшне слике! Уђосмо у једну малу собу. Била су само два кревета. Један празан, а на другом један човек.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Госпоја Сида била је тамо где се обично музле краве. Краву је музла Жужа слушкиња, здрава једна дунда једрих образа, што кажу: да удариш по једном, прснуо би онај други!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сви су га држали да је „хирош”. Стаса је био од средњега виши, састава темељног, образа белог, косе смеђе, шаке мало подебље, жив, окретан, досетљив, једном речи, могао се узети за идеал трговачког
Но, већ кад је тако, да видимо шта ће бити. Шта даје мати поред ње? Ја би’ био задовољан да дâ поред сваке боре њеног образа по хиљаду форинти. — Мати каже да новаца, док је жива, не да, нити добро из руке пушта.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
набрекле, чело мрштило, а полуотворена влажна уста блесаво зјапила, горња усна грчила и подрхтавала, зној цурио са образа и цело лице преображавало у неку ружну маску која је шмрктала кроз нос и кезила се гадно.
А колена се грозно уштапила, зној искувао образе, и од оних образа у огреѕѕе направио баш праве шкембиће па она загушљива и запарна оморина све страшнија, док она брадица и даље онако
Африка
Лаким плавилом окружују и продужују очи, љубичастим тоновима сенче округлину образа тако прозирно да се више примећује кад ње нема, јер је лик без воћнога сјаја, но кад је ту.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Осмејкивао се љуто. „Ако крећеш у Росију, дугоњо, имена нашег ради и образа, шта причаш онда о талирима? Ако је тако, ја ћу с тобом, где год чујем за тебека.
Само што из њега не певају сове. Трифунов лик, коштуњав, мало упалих образа, високог чела, јаких вилица, а носат, бркат, који је пре десет година још, ћерци капамаџије Гроздина личио, боже ме
А сутра има да урани, пре осталог света, онда, кад свако дете спава. А крај све белине груди и пуначких образа и ногу, имала је, очигледно, слабе руке девојчица. У његовој фамилији није било тога.
Па не само грунт, него и пензију и племство. Исаковичу се тај његов рођак био допао. Зимински је био онизак, упалих образа, са кусим брцима, а косом као чекиња – или бодље у јежа.
Вишњевски је био младолик у лицу, леп, румених образа, а зачудо лепо очуваних, бисерних, зуба. Имао је необично румене усне. Крупне, светле, црне очи.
Теодосије - ЖИТИЈА
јер си ме подигао!“ А јереј очита молитву и постриже власи главе његове и у ризу га обуче анђелскога образа, и промени му име Растко у Сава.
! Ми, дакле, стидећи се образа који носите, преко вашега зла пређосмо и кротки и човекољубиви према вама бејасмо. Зар — рече — није прво овај
Имајући са собом пук људи у крајевима туђим, високо мудрујеш. А к благородним (момцима) рече: — Монашког се образа не постидесте, како се Бога не убојасте? Зар вам доликује да у цркви са оружјем нападате на такве људе?
молим да не тужите због овога, нити да сте скрушени, него боље са мном похвалите Бога, који ме је удостојио овога образа, за којим сам одувек жудео.
обузет болешћу, призва брата својега, сада хваљенога, и много га мољаше да га удостоји светога и анђелскога и иночкога образа.
оболи од теже болести и плачевно написа светоме, молећи га да дође и да га удостоји светога и анђелскога и иночкога образа. — у овом животу — рече — више ме нећеш видети!
је брзо ишао свом брату, Стефан још брже изишавши из живота Господу отиде, а нико није смео да га удостоји иночкога образа, чекајући светога.
светоме у сретање, говорећи: — Владико свети, немој да паднеш у болест напорном журбом, јер брат твој и без иночкога образа Господу оде.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Не треба ни ради чега живот ономе човеку који остане без образа. Песма вели: „Сваки је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.
Други су и због малих увреда ишли у хајдуке, јер су као сви динарски људи сматрали да се без образа не може живети и да се увреда мора осветити. Највише их је ишло у хајдуке због неправде и од разјарене мржње.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Још се и не окренем, а рибе већ нема. Јесам ли је појео, нисам ли — не знам, образа ми! Сира опет, нестане чим се моја сјенка над њега наднесе, али шта сам ја ту крив.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Само сам прешао дланом преко њеног колена и ставио јој главу у крило. Испод свог образа осећао сам како јој се стомак подиже и спушта.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но, ко је још овде? Један сув, висок човек, лепих образа, сувоњав, бркови марцијални, у шпенцеру са сребрним пуцетима, чизме с мамузама, игра као бесан са једном добром
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“; „Сутрашњи дан не дочекао!“; „Ако сам траг ми се утро!“) и праве заклетве неком узвишеном вредношћу („Тако ми образа!“, „Живота ми!“; „Тако ми душе!“ итд.).
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Вратише се Обрад, Мило и смијењени војници. Ови, црвенијех образа и руку, чим положише пушке, сједоше примакнув се добро ватри. Један бјеше још голобрад. — Студено, дјецо?
— Хоћу, господару, не од страха но због образа — одговори несрећник, коме се крв поврати у лице и исправи главу... — Чувах стоку у страни више нашега села, па заспах.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МУЖ: Шта ћете ви, мамо, овде? МАТИ: Шта ћу? Оће да ми убије дете, па јошт има образа питати, гледајдер му ти посла. МУЖ: Ви немате овде ништа заповедати. МАТИ: Да шта, да ми изеш дете? Срам те било!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Био је повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: тако су мало
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако Цвета, па лице одврати, Својих мисли јађаних се лати, Од образа сузе јој удрише — Радивоја јади покосише, Од јада му пуца срце живо: Зашто он баш да јој чини криво!
друго, Јоште мало па ко зна чија си, Но ма како, подрж' сада јоште, На растанку вјером не преврни, Свог свијетлог образа не црни.“ Тако зборе, пушке потпрашују, И на Турке мрко погледују.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А шта је сад ово, најновије? Како шта је! Ама, зар неко из поштене старе Ћопића куће има образа да јавно и отворено, пјесмом, помиње тамо некакву чупоглавицу, а овамо има поред себе живу-здраву своју вјенчану жену?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
се боље загледа она нежност и финоћа беле и провидне јој коже; оне фине, нежне маље испод косе, око врата и при крају образа; и оно колутасто, једва приметно руменило при дну јој лица — онда се тек осети сва милина, љупкост и драж, што се
Све се нагнуше да виде чија је. Запламтелих образа, погнуте главе, пружи једну руку и узе киту. — А чекај...! — повиче једна старија жена и поче је пецкати: — То ли ти
Оне се све скупиле, згуриле и, зајапурених образа, светлих погледа, заталасаних груди, слушају мантафе, а ручицама стискају срце, да им не куца тако јако и силно...
Стигох је. Отимам јој оно ћупче, а она се тресе, грца, брани се и несвесно припија уз мене. Из зажарених јој образа тек што крв није канула.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! Еј, ропски свете! куда ћу побећи с образа твога, с образа твога трпежљивога? да пропаднем у земљу од љуте срамоте са твоје грехоте? Ил' у небо да скачем? У небо?
ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! Еј, ропски свете! куда ћу побећи с образа твога, с образа твога трпежљивога? да пропаднем у земљу од љуте срамоте са твоје грехоте? Ил' у небо да скачем? У небо?
МОЈА ДАНГУБА (Одломак) ИИИ И сада Ми привиђења разбуђују поноћ сновну, бледи реди од образа, ближње душе, драге сени, оживеле успомени изумрлих пријатеља.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: А, што се тога тиче, он није имао образа, и, ако ћемо искрено да говоримо, покојник је, бог нека му душу прости, у том погледу био права свиња.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јеси ли замислио? — онда пљуцне, превуче руком преко образа и обухвати подбрадак. — Замисли... — Па тек наједном: — Рудни, терај дешњака, животињо једна, шта дремаш!
Мајке су вукле децу, носећи собом у дењковима најпотребније ствари. Девојке бледих образа, увелих лица и застрашена изгледа, одевене свакако на брзу руку, силазиле су збуњене.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
обрасле браде, која се од половине на ниже преливаше у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.
Али шта је ово ?... Некаква топлина око десног образа. То неко дише уз њу, осећа да је то дисање и врло топло... Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се
— Ето ти, брате... шта ћеш више!... Речено је све. Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — онда ће ти, брате, и писар и твоја
то је извесно пруга, масница преко целога образа, па још ако је модра... Како ће сад у школу, како ће изићи пред децу, а нарочито пред људе, ако наиђу ?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
рукаве; Зубуне су терзије шарале, Рукаве су везиље навезле, А венце су кујунџије виле; Већ јој гледај стаса и образа, С ким ћеш, брале, века вековати. 51.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Никад! Ни по цену живота! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Немате образа! ТОМАНИЈА: Да јаја нису по десет иљада комад, ја би вас лепо одавде испратила! ЈЕЛИСАВЕТА: Ко си ти да ми претиш?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Време земно и судбина људска, два образа највише лудости, без поретка најдубља наука, сна људскога ђеца ал' очеви, — је ли ово прѝчинâ управа којој тајну
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Али се преварисмо. Ту недавно до’дио је неки стриц Кићунов. Пејо наш кајил, а ми: а ја! Сердару је до образа више но до Станине среће. Богами и ми маримо за образ, али, али...“ „Али је не дамо, без нечије зле среће, одиста!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Образ је мучно стећи, а лако изгубити. — Човек све дава за образ, а образ ни за што. — За образ даћу свашто, а образа ни за што. — Образ нема сто рала. — Све дај, а човјештва не дај. — Више ваља прст образа, него свијета благо.
— Образ нема сто рала. — Све дај, а човјештва не дај. — Више ваља прст образа, него свијета благо. — Благо добром чину и светлом образу. — Рука руку мије, образ обадвије.
— Не гори образ од сунца, већ од поштених људи. — Без поштења нема живота. — Ко има образа, неће се закрити за прст. — Ко нема образа, купити га не може. — Поштењак вјековњак. — Поштење, најјаче корење.
— Без поштења нема живота. — Ко има образа, неће се закрити за прст. — Ко нема образа, купити га не може. — Поштењак вјековњак. — Поштење, најјаче корење. — Поштење је најбоље огледало.
— Нечисте руке, црн образ. — Чисту образу и суза је доста. — Не гори образ од сунца, него образ од образа. — И сунце пролази кроз каљава места, али се не окаља. — Игла ако и кроз злато прође, гола изиђе.
— Чиста се злата рђа не хвата (прима). — У честита све је честито. — Требају четворе очи за два прста образа. — Чисту образу мало воде треба. — Док се човек сам не осрамоти, не може га нико осрамотити. — Страх образ каља.
— Ко хоће часно, не може (неће) ласно. — Ко друге срамоти, себе не части. — Ко се од свога образа не стиди, тојаге се не боји. — Ко се не стиди свога образа, не стиди се ни туђега. — Где нема страха, нема ни стида.
— Ко друге срамоти, себе не части. — Ко се од свога образа не стиди, тојаге се не боји. — Ко се не стиди свога образа, не стиди се ни туђега. — Где нема страха, нема ни стида. — Изгубио стид, изгубио вид.
— Поштено име не гине. — Поштење се не крпи лепотом. — Вода свашта опере (све носи) до црна образа (изван срамоте). — Најгора зараза од црна образа. — Свакој рани има лијека, а срамота до вијека.
— Вода свашта опере (све носи) до црна образа (изван срамоте). — Најгора зараза од црна образа. — Свакој рани има лијека, а срамота до вијека. — Боље је чисто чело, него пуна кућа.
живе помињали а мртвијем спомен чинили; четворо поста ришћански препостили; људима се не омразили и спрам њи’ свијетла образа носили, да бог да! Душману се никад не умолили ни покорили, но јуначким оружјем вазда бранили и убранили, да бог да!
Људима се не омразили, а образа не оцрнили. Душманину се помолили. Наше слуге не сукратили, наше сироте не заборавили, већ се за њих молили да их бог
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
како може на годину од осам краставаца добити тридесет цекина, а слуга потврди: „Може, и преко шездесет, душе ми и образа.“ Најпослије рече, да може највишега коња прескочити, а слуга рече: „Може, поштења ми мога, и два један уз другога.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
плашити се, јер су моји| драги [Х]оповци, осим сви[х] Фрушкогораца најпитомији; благосклони и благопријатни, весела образа и погледа, пристојно и чисто обучени, једним словом, нису нимало прилични оним калуђером с којима се деца плаше.
да је прављена 120 година, и, ако ћемо право рећи, више од триста [х]иљада светаца, анђела и различни[х] свакојаки[х] образа и виденија од камена, као да су од воска изрезана, и од њи[х] сва црква као град некакав од дна до вр[х]а сазидата.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња га срчано загрли. Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због његових опуначких образа крстише одмах именом „Бутре“. Вечера је прошла истијем начином као и ручак.
Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост. Сад се Бакоњи образа тицало да му се тако одужи да се и то разгласи, па макар његови парохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чађевић кида мртву кору багрема: — Василије му је пред свима у оба образа ударио по шамар. дланови су му били гарави од ножа. — Он мени није род.
„Одлучио сам, Никола! Морам. Сваки човек од части и образа то би учинио. Најпре ми је син пљунуо у очи, па су почели и други да ми мокре у браду.
Лакше је човеку кад лепо разговара. ...Грчеви јој брзо промилеше лицем и уронише у мир још једрих а модрикастих образа. Као изубијаних. Двапут се загрцну. А зуби осташе да се беле. Под прозором запева петао, весело, из све снаге.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
претећ' сунцу дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке.
златним Коринтска Хетера седи; Она је подигла очи, и страсно Августа гледа; И пламен љубави блиста са њених образа бледи'. Веселе ври и бруји...
А крај њих ћутећки бленусмо у ништа Нас три млада старца увелих образа, Као укинути цветови с гробишта, Уморних погледа, тупих, без израза. ...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Осредњег раста, плавоока, ружичастих образа, малих усташца, одевена лаком пролетњом хаљином, изгледала је као вештачка скупоцена луткица.
Његова бујна проседа коса рашчешљана је дуж темена на лево и на десно. Брада му се спушта само до половине образа, његове чупаве обрве још су црне. Испод тих обрва светлуцају се црне очи, дубоко усађене.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А командант батаљона, увек насмејан, фини официр белих руку и црвених образа, тек што беше дошао из дивизијског штаба, одакле га послаше овамо да испуни услове за унапређење у виши чин.
сам највољенију сестру, младост племениту и нежну, дивне косе, валовите и плаве, сивих великих очију и болесно румених образа.
сећању: да је она томе послу посветила више година, и тако, мало погурену у раду, са оним болесним руменилом упалих образа и очима влажним, дубоким, широко отвореним, као осенченим смрћу, и као да не гледају у онај вез него у бескрајну,
А кад је, образа румених као крв и косе покривене крепом снежних пахуљица, заиста и угледа, и то са погледом управљеним баш овамо ка
Шта сад мислиш, побро мој, а? Кроз маглу у очима, зажарених образа... и онај гроб и чобанка, и снови наши и сва страдања, шта велиш: све нека иде до врага!
угрејао столицу и радио: да би пред, чувену са строгости комисију за полагане мајорског испита, могао изаћи светла образа.
И тако они, на крају разговора, мењају адресе и срдачно се растају, па га Икета љуби у оба образа, н опет га моли да се никад не забораве, а он ће га у Лондону чекати, и биће увек мио гост њему и његовој жени Сесил
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тај је био трбушаст јужњак тамне пути, пунаних образа и кукаста носа, над којим су се укрштавале густе црне обрве. У послу је повезивао главу црвеном марамом и кадикад би
Непознати људи грлили су се и љубили унакрст, у оба образа. Нешто као Qуаторсе јуиллет и руска пасха и Проглашење примирја, све у исти мах.
Ето, то је наше! А дјед-енергумен само буљи понешто закрвављене очи и отхукује из провелих, опуштених образа: човјек не схваћа. Просто не схваћа. Па да! Ми се не разумијемо, ми смо два свијета!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
368 ОБРАЗ БЕЗ ОБРАЗА 369 ОПЕТ ДОБРА ХВАЛА 370 КАД СЕ ХАРЧИ, НЕК СЕ ХАРЧИ 371 Е ЛИЈО, САД СИ ДОЛИЈАЛА 372 ЗЕТ У ПУНИЦАМА 373 КЛИНЧОРБА 374 СА
А кокот лисици рече: — Дај, образа ти, причекај мало, ево иду двојица к нама, не би ли нас како умирили. — А који су то двојица? — Наш шаров и мрков.
Ја заиста под овом срамотом нећу више живјети, него се идем утопити у оно језеро. Сад ко има образа и ко је мој — за мном!
— А кад би сав свијет помро, коме би заповиједао, ко би те слушао? — Будале и кењци, као што си ти. ОБРАЗ БЕЗ ОБРАЗА Био је некакав човјек врло опак и у свако је зло упадао не стидећи се људи ни бога бојећи, само је ли му се десила
како може на годину од осам краставаца добити тридесет цекина, а слуга потврди: — Може, и преко шездесет, душе ми и образа. Најпослије рече да може највишега коња прескочити, а слуга рече: — Може, поштења ми мога, и два један уз другога.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па ако власти нађу да су право радили, у одбрани образа и живота, нека их приме међу осталу браћу, као своје поданике.
Куњајући, осјећа њен поглед над собом, и неколико пута опази њену руку да се лагано вуче око његових образа, као да хоће да га милује, али лијен је да се прене и одбрани...
гледају како жена дреши конопац са живота му, и после како му водом испира рану на глави и брише му згрушену крв са образа.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Чуло се да је за тебе сваки Србин крсто, липово штапче и свиња. Па бјежи свако, јер н Циганка има образа!.. — А што не кажем теби, крајан ти зуб? — Али велиш другима, па би и мојим Колашинцима? — Никому ко је мушко, бре!
— Ћути, кучко! — плану првак. — Види се да си шенула од памети! — Али не и од образа, господару! Рекох ти пред људима. Моја је беса тврда а не као твоја, витеже. Збогом!.. Она пође пут села.
попусти, да не увреди векове који су у њеној крви утврдили реч за овака догађања: — О, шта би у животу остало још од образа, од бурније, од чојства, кад би га само оваки Каримани бранили!..
— То, да је то место моје, бре соколе! — одговори му сам поп. — О, Бацо Хаџићу, тако ти образа, кажи овом човјеку из шуме а твојем госту: је ли кадгод твој побратим и кум поп Буњак и под Турцима сјео на друго
— И вечеру, побратиме!.. И то добру!.. Но прије свега ја сам поп и Србин, а ти домаћин и слуга оџака и образа: ракије одмах да повратим душу!.. — Колико хоћеш само да сиђемо доле у кућу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Лаким плавилом окружују и продужују очи, љубичастим тоновима сенче округлину образа тако прозирно да се више примећује кад ње нема, јер је лик без воћнога сјаја, но кад је ту.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Све ћеш платити! Јединца мога муке несносне Сржеви свеже твоје младости Помоћ ће срцу моме сносити; Образа твојих кожа увела, Упале очи, модре уснице; А после, кад те црна ропкиња Филџаном златним скромно понуди, Да
Сад јој баш Ћерим нешто шапће... Трза се... Добро!... Ево, застаде! Сад кô да брише сузе с образа, Упознала је грдну превару... Ал’ да је син јој зору дочекô, Зацело би га мртва застала, И онда не би била превара!
Чија је, дакле!... Хо!... Сећам се сад!... Кад дође она црна вештица, Збрчкане бразде срамног образа Са прљавом је крила шамијом. То беше она!... Ал’ шта је ово?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Опа, ђоко! — Предраг превуче прстима преко образа и обухвати подбрадак. — А знате ли како смо се били утврдили у старим положајима. Дивота!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
подобне злату, Кљученица и преручи — све чест своме млату; Роговље је све китило изрјадно камење, По странами увајаних образа знамење; Једним словом, к'о у чем' се свете мошти хране.
ју је баш и сам од главе до пете поета, Змај-Јован Јовановић отпевао, смем слободно рећи да му не би славе окрњила ни образа оцрнила”. О Ј. Берићу Рајковић каже још да „му је најјача страна сатирска поезија.
609—11, под бр. 498. своје Рјесмарице; она гласи: СЛОВЕНСКА ДЕКЛИЦА Сем словенска деклица, Милка ми ј’ име, Сем образа бистрега, Храбро ’мам срце.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А ја?... Ја сам сирота једно тражила: Преобраз сјајни твога образа — Благодарност сам само искала Којим си Венецији дуговô — Или јој ниси тиме дуговô?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
уморно и сломљено младе и плаве Шокице у црним, атласким димијама, и црно-свијетлим шамијама, пуних, бјеличастих образа, крупних, плавих и необично тужних очију са притињеним сјајем. Све су лијепе, али вајме!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
претећ сунцу, дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
« (ибид.). И у Каставштини верује се да је мрак дух: »велике ноги има, велике ручини на главе, нима образа«; »тапа кô да би сена, пак га ни чут кад ходи«; »чловека само зграби и несе га ћа«, али не »ва тујо«, и не чини му зло
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
степеницама златним коринтска хетера седи; Она је подигла очи и страсно Августа гледа, И пламен љубави блиста са њених образа бледи'. Весеље ври и бруји...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ми их јасно видесмо. Старији од њих, омањег је раста, широког чела, обријана лица, упалих образа; и очи су му дубоко упале, али се светле као у мачка. То је Аристотел! Ми се враћамо натраг, поноћ је давно прошла.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И што је најгоре по тебе — не љутиш ме чак! (Понова се заборавља и плане): Дакле, ти би још имао образа да се љутиш! Од кад је покојник умро и ја у црнини... САРОШ (прекида је): Сада знам.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Старац срдито уздрхталих образа ћути, али као да хоће да каже: Е, тако сад знаш! — А син, блед и склопљених очију, ћути, али као да хоће да каже: Зар
веће очи: као на портрету „Сузана Фурман”, од Рубенса; очи које допиру до носа, одузимају нешто од слепих очију и од образа, и којима, чинило се, Јелена и гледа, и слуша, и мисли. У кући је радила као роб. У цркви стојала као жалосна врба.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Он вречи као јаре, прште му варнице из образа, али ја, свестан своје министарске неодговорности, бријем и даље. Па онда, сањао сам као даље, како сам ја митрополит
Са њихових се усана обично изгуби осмех младости, са образа им ишчезне руменило, у очима угаси сјај и младо им се чело избразда.
јој се кроз танку кожу истурај у кости и сагледа свако ребро; покварених зуба и усахлих дојака, нафракана и навучених образа, као оне женске што их ноћне патроле збирају са улице.
Ви ступате у војску са два образа, али војне старешине налазе да у војсци није потребно имати тако много образа и зато вам, одмах у почетку службе,
Ви ступате у војску са два образа, али војне старешине налазе да у војсци није потребно имати тако много образа и зато вам, одмах у почетку службе, сведу образе на један.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
преживљавала и теже часове, па је милошћу божјом и храброшћу својих синова излазила наново на видик, светла и чиста образа. — Седи Краљ је заћутао и оборио главу. Затим је лагано диже и, прикупљајући снагу, настави: Јунаци!...
Брда, планине, урвине, кршеви, литице, мочвари, а уз то најтежа и најстрашнија неман — глад. Упалих образа, сувих полуотворених усана, а ужагрена погледа, вуку се људи као авети. Тело малаксава, готово је на издисају.
Рањеници су стењали, а маларични, обузети високом температуром, бунцали су. Сав измучен од ватре, упалих образа и испуцалих усница, придиже се с тешком муком поручник Антић и мутно погледа рањенога друга поред себе.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— обећа жена. Смрт никада скромна није. — Твоју раскошну косу — рече — очи модрије од различка, сјај образа. И, даде мајка.
Патуљци су старчићи с брадама и шиљатим капицама. Овај нема ни капу, ни браду, очи су му модре и осмехнуте, кожа образа глатка и румена. »Не може ово бити патуљак!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
струка, а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су јој два низа бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије —
кротко ходи, док до њега приђе, кротко ходи, тихо бесјеђаше: „Што је тебе, добри господару, те ти рониш сузе од образа?“ Ал' говори Мрљавчевић Гојко: „Зло је, моја вијернице љубо!
Милош сједе ситну књигу писат своме тасту, српском кнез-Лазару; не пише је чим се књиге пишу, већ је пише крви од образа; све му каза што је и како је.
“ Па у лице пером ударио, од образа крви наточио, с крви њему књигу запечати, па је даде пошти књигоноши, и даде му дванаест дуката; па је пошти Милош
Кад то зачу царева ђевојка, скочи млада на ноге лагане, пак довати перо и хартију, у лице је пером ударила, од образа крви отворила, Марку ситну књигу написала: „Богом брате, Краљевићу Марко, братимим те богом истинијем, и кумим те
ђевојка: што је земље на четири стране, љепоте јој у сву земљу нема, онакога ока у ђевојке, нит’ онаког стаса ни образа; ко ј’ видио вилу на планини, ни вила јој, белћи, друга није!
коња окренути, догнаћу га мору до обале, па ћу ватит листак шемишљиков, а моје ћу лице нагрдити — док покапље крвца од образа, по листу ћу писати јазију, додаћу је сивоме соколу: нека носи стару бабу моме, нека купи сву латинску силу, нек ти
кулу, па матери својој казиваше: „Какав јунак у авлију дође, таквог, мајко, ни виђела нисам: ја каква је стаса и образа, баш је лепши од сваке ђевојке! Већ чу ли ме, драга нано моја!
си кулу начинио, ’ваки јунак није доходио, мој Илија, на бијелу кулу; ја га таквог нисам ни виђела, ни његова стаса ни образа: љепши јунак од сваке ђевојке; већ, Илија, брате од матере, молим ти се, како брату моме, да ме дадеш овоме
струка, а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су јој два низа бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И таки пљусну крв тећи из рамена образа Теодорова. ОЧИ СЛЕПОГА ДИДИМА Дидим, учитељ светога Јеронима, бијаше слеп. Ама из писма је врло био мудар и свашто је
се свога им брата ни од отца им стара не узбојаше се, како бар јеџека им донесена не усрамише се, послушнога му образа? Дошао је к њима да их нахрани. Него, рекоше, устан'те да га ми уцопамо.
Да чудно красних људи светла образа и лепа им одела!« То он изрече и таки замукну те издаше. Ал оно ангели бијаху од Бога послати мирно примити му душу.
аште јесу официри, јако изволиш реци величајшем моштноме господству), уступати натрашке од слова, за стид и снебивање образа опет укор ми је, од вас частна образа чијино сам у својој ми официји на ово наређени у слободи слуга...
величајшем моштноме господству), уступати натрашке од слова, за стид и снебивање образа опет укор ми је, од вас частна образа чијино сам у својој ми официји на ово наређени у слободи слуга...
Чудна тога посла! Нити хају за ово овдашње се световање, наук, нит се Бога боје, а ни од свога бар поштена образа да се застиде штогод.
Девојка Видим те да си сасма леп и хубав момак с красна стаса. Цифрасто одевен, гиздава образа светла. Ал' те је сам Бог изобразио и божија светлост, видим, кад нисам чула, — све ми се чини да нешто ти мене не
Сад ето когано језика никад нисам чула ни знала, говор му разбирам, ни тога образа што га никад ни на сну нисам видела, сад га на јаве пред собом гледам.
од ових живих људи то нико не може сазнано проказати што је и како је коме тамо, где ли који бораве, каква ли су који образа.
Јер и зноја има о тому; не од сунца, ама од кметских ту поштених многих и разумних образа! Ал' баш за знојење се стидљиво толико и не хаје; у томе од срдца вода излази, а иза такве воде боља роса с беседи се
Зашто ко за којом женом жели, не истезује јој њених дела и ћуди. Пожељност не сматра лепа образа ни ружна, него је ли исто жена.