Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Твога лица бијелог И срдашца весела У свем колу не бјеше. Ал' ми жао остаде, И жалићу до гроба, Ђе ти очи не згледах, Образах ли јаготке. Трепавице т' дугачке Прекриле их румене, Обрвам, си узвила Кано млада Сарајка.