Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У руци је држао златан крст. У црним очима светлео му је огањ, чело му беше бледо, образи румени — светли пламен побожности и одушевљења преобразио је све што обично беше у створу његову; задркташе му усне, у
Али оно његово здравље, онај весео безбрижан поглед, оно поносито држање, здрави, једри и румени образи, према оним тужним изразима сакупљене гладне сиротиње... беше гадно, несносно!... Ја га не смедох погледати...
Он је све до гладне године био сув, мршав... а те несрећне године, кад су наши образи од глади пожутели, увели, кад је нама брига и невоља очи замутила...
зглади с мога чела ону густу неочешљану косу, помилова ме по образима, па ми тихо, чисто шапућући, рече: „Овако дивни образи не треба да буду тако бледи, увели... Одсад ћеш свако подне у овој соби ручати“. Ја сам од стрâ дрхтала као прут.
“ Живко извади још десет жућака. „Узми, оче!...“ Архимандрит се није могао више уздржати; очи му синуше, образи му се зажарише, и у сваком покрету си могао видети ону калуђерску грабљивост. „Е па добро, џанум, нека је аирли!...
Она обори очи доле, па онда нежним гласом, скоро јецајући, протепа: — Ох, ала би то дивно било! А образи јој се зажарише, усне су се само мицале, али не могоше ниједне речице више проговорити; срце јој беше препуно среће,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
уђе, наши топови почеше пуцати, један на једном а други на другом крају; у јадни̓ Бошњака и у везира капи крви у образи нема, тако су се утрашили. Прођу и оду у доњи град.
” То му исказа Хаџи-Сали-бег из Сребрнице, а паши се насмејаше образи, поглади велику белу браду и рече: „Иншала, иншала, даси-јапарум!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... Нити је шта јео ни пио.
Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје... Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна... Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!...
— Шта? — Јеси ли ти јуче ступио у дружину? — Јесам. — Је ли то тебе оцрнио побратим? Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. — Откуд ти то знаш? — Казао ми воденичар.
Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! — И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. — Трпи се. Тешко се ратару од плуга растати!
Али он виде како јој поигравају румене уснице. — Не да нам бог!... Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!... Мени букну образи само кад те видим!... Та мени се није дало ни да те милујем!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Очи су јој мутне, челичне, студене, А усне замрзле и образи бледи. Не чује се никад да помути дахом Ни тренут тишине за то цело доба.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
мален али подебео нос, осредње смеђе очи, рехаве обрве, округао обријан подбрадак и чисти, масно-жути, али не мршави образи, мала уста с поверљивим контурама, велике руке, аљкава униформа, а као снег бела кошуља и као млеко чиста сабља — све
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Онако једра и здрава, и она је осећала, и њена крв је бујније струјала у жилама, срце јој јаче било, образи се запламтели жаром који се једном и никад више у животу не враћа, и мисли су њене од неког времена често блудиле
Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах
(и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини црвени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед, — све му се то допало, и падало на памет како би то лепо било кад би
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ону типичну капу Немице, са подвезеном машном испод браде, на којој је такође штрчало неколико дугих, сребрних длака. Образи су јој били као кувани шкембићи, а брчићи прилични.
свежој глави, на којој поносно стоје густи црни залисци, док се моја коса са свим проредила те се сјакти ћела, а образи ми се спарушили као трула јабука.
Африка
Сваки део тела даје нарочиту моћ ономе који га поједе. Нарочито су цењени образи и полни органи. У Ману је сасвим скоро био процес једноме човеку–пантеру.
Као у свих црнаца иначе, плавим су оивичене очи, превучене усне и осенчени образи. Без престанка глође штапић за чишћење зуба. Може чинити било шта, говорити било шта, штапић не престаје глодати.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Руменило на лицу више није у моди, него бледа боја. То је сад нобл. Зато гледај да су ти увек такви образи, а не паорски: црвени.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Валдензер се учини, заиста, грдосија, Павлу, изблиза кад је обукао дуг, плави капут у кући. Његов трбух, његови образи, његови кукови, били су округли као неки бурићи.
Божич је са домаћиновом ћерчицом играо. Нападао је као да уједа. Образи, лица, уста, његова и њена, додиривали су се. Божич је личио на матору тицу, грабљивицу, која удара крилима јагње, а
А већ при првом заокрету, Павле, пренеражен, осети како им се образи, груди, лица, додирују, и како му уста клизнуше, у тамну долину њеног корзета. Одскочио је као опарен.
Валдензер се био спласнуо. Све је на њему висило. И његов трбух, и његови образи, чизме и одело. Висили су му и очни капци, кад се заплакао.
Свака жеља Исаковичева, рече, за њега је као заповест. Све је на Вишњевском било чисто, опрано, углађено, и образи, и руке, и чипке, и жабо. Углађени му беху и покрети, и удови тела, и његов осмех, који је његов говор пратио.
Целог су живота, после, у Ракишича били образи црни, смежурани, модри. Стари Бечеј био је, тих дана, сав нестао, у кукурузу, а шанчеви Ђурђа Бранковича, у купину.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Груди своје приносила му је тако близу као што се у љубави приносе образи. Највише пак надала се од својих очију. Гледала га је тужно.
Сама кожа и кост, од неспавања и нејела, сушио се све више, тако да су му образи били упали, јабучице коштуњаве испале, а очи севале као у пустињака.
Трбух му се беше опустио, као и образи испод увета, а очи му се беху закрвавиле. Проседео давно, у почетку тек колико то жене воле, почео је сад и косу да
Матавуљ, Симо - УСКОК
Смеђи брчићи дијељаху мала округласта уста од права носа; образи му бјеху такође округласти, а чело пространо и равно; очи плаве, велике; на десној страни тјемена видио се раздјељак,
На њему бјеху мантије, а на глави повисока, црна, свилена капа. Наликоваше доста на брата Сава, само што му образи бјеху протегљастији и утонули и што је имао дугачку просиједу браду. Израз му бјеше сјетан, готово жалостан.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Целим телом беше ти наслоњена на мене. Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи. — Ух! — Чекај! — И пођох к теби.
Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што поклонила: чарапе или мараму. Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао: — Кажи ми, кажи, жива ти
Прсти јој улепљени земљом, како је по њој скупљала зрна. Брада овална, а тамни јој и румени образи одскочили од стегнуте шамије, коса јој се извукла и пала по челу чак до мрких јој и крупних, влажних очију. Стоји.
Могу руком. — И од једа што не могу, секнух, да сва зрна попадаше. Оста само петељка. — Чекај. Ја ћу... — И саже се. Образи јој пламте, рука дрхти, а тако је топла, мека и мила. Ленка одсече грозд. — Ево! — И пружи ми га.
Косе јој шибају, образи горе, очи цакле, а она игра и пева. — Шта ти је? — питам је сада. Али она главе не диже. Као да не сме да ме погледа.
Оде до бунара, извади воде, поче да се умива, запљускује... Освежи се, прибра. Очи јој синуше, образи запламтели, а по њима улепљени прамени јој косе... А са свадбе једнако оро. Почеше пушке.
Обукла се у стајаће руво, опрала главу, забрадила се лепо шамијом, те јој образи одскочили. Села до прозора и са завученим рукама у пазухе гледа на улицу, наслоњена челом на окно.
Покаткад, али веома ретко, почело би да код ње оно као долази, јавља се, почела би да јој прса играју, образи, уста сврбе... Она би тада, кривећи та своја прса, образе, сва зајапурена, очајно шапутала: — Ох, пусто остало!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Оној се опружио нос као натегача, она отобољила усне као дромбуље; оној се отегли образи као деверика, па гледа да покрије зубе, што су јој поцрнили од белила. СОФИЈА: Већ у вас су ми све бели.
Тек она мени: „Добро јутро, господине.“ Газдарице, зар си ти? „Ја сам“. О, убиле те силе! чисти, глатки образи. НИКОЛА: Како вам се допада накит моје Маге? СВЕТОЗАР: Баш се онда чешљала.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Ја сам момак, ако не леп, а оно нити ружан (који је момак ружан, онај ли коме су рапави образи, а провидљиво срце, или онај који с финим аљинама погрешке своје покрива, то је други опет вопрос).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Међу њима је био и један потпоручник, готово дечак. Били су жалосна изгледа. Лица им зарасла у браду, бледа, образи упали, а очи зверале застрашено. Одело им уваљано у блато. Чак и лице и руке. Били су мокри до коже.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојка, који се одједном некако необично најежи, увуче главу у рамена, па нервозно звера очима, час у Љубицу, којој се образи одједном зацрвенеше, као да ће сад из њих крв бризнути.
Она се преобрази: очи се весело засветлеше, образи се заруменеше; она се сва предала томе послу, који је и њен... Ту су јој све мисли, цела душа...
Љубица приђе ближе деци, рече им да гледају само на њу, па поче рад. Осећаше како јој се образи час зажаре час охладе. Али се стаде прибирати, јер напреже вољу, те се сва предаде послу.
деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није досад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв... Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.
Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.
и уозбиљила... крије очи и не гледа никога. Тек кад јој се учини да Влајко обрне главу к ној, — образи јој се оспу лаким руменилом, а груди се мало брже стану дизати и спуштати...
Узе јој се цело тело, не може ничим мрднути... Образи се окаменили, очи јој стале, разрогачиле се и не могу никако да се одвоје од онога страшна погледа...
И она се спушта на земљу, окреће се сокаку и гледа, гледа... тупим, животињским погледом. Образи јој сасвим упали међу вилице, јабучице искочиле, очи се увукле далеко унутра у своје станиште, па гледају отуд
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
РОТКВИЦЕ Ротквице — образи им рујем горе — у гомилицама нешто ћућоре; погнутих главица, црвено-сјајне, шапућу росне баштенске тајне; а лишће
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Пошто матери лепо веза шамију, да јој једри образи и овална брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је
И Софка једним погледом испод очију одмери све. И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло. Али како! Знала је да је нога неће преварити.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Особито крупне, плаве му очи бијаху пуне живости. Дугуљасти образи и нос. Држање и покрети му бјеху одређени. Видјело се на први мах снажна душа у снажну тијелу.
А згодан мимо момка, гле’те! Би ли рекао да спава!“ И заиста, Јанко не наликоваше на мртваца; његови бијели образи, као да ће се насмијати до мало; његове веђе као да ће се отворити, кад се момак прене. „А што ћеш, сердару!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фра-Брне бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Брне. — Бижмо у кућу, е помете!
А какви су да од бога нађу! Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне. Двојица само бјеху мршави људи. — А је ли ти то синовац?
— Тако! — рече Брне сједајући с натегом. Бјеше доста посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца. Образи му спласли, подвољак се спусти више но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли.
Једна га невјеста боцну палцем у стегну и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију. Бакоњи се запламтјеше образи а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те онако збуњен не умједе се ни погађати, но плати за два рупца
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Помаже Бог!“ рекао му је. „Иди прво да се умијеш“, рекао је Василије јер су му образи још били чађави од његових дланова. А Лазар потегну кубуру и опали.
Наслонила се на виле и погледала низа се. Жена му је мршава и ружна. Ноге су јој као тршљике и увек прљаве. Образи јој букнуше од стида. Она, Симка Ђорђева... Тола да је опогани? Ни орах му из руке не би узела. Шта сам то хтела?
Туђа крв лута његовом авлијом. Човек је као мушмула. Најпре изнутра трули. Душа прво. Свеједно што су образи дуго румени и што се труло дуго не види. И он гњили полако. Аћим се рукама одгурну од ограде тора и пође у јабучар.
— оштро удари гласом на последњу реч — Нисам, Милунка не д да уђем. Она каже... — пресече се, осети да су му образи букнули. — Има право, док се око Симке посао не сврши. Тако и треба. Ја сам му донео водицу и име, док га не крстимо.
је сам, приноси лампу Адамовом лицу, и онда је тако с лампом загледао, зврји цилиндер на лампи, модре су му усне, и образи, мрки, сенке су исте. Ђорђе зажмури да не гледа те сенке, исте као некада када је... ...
Попа, Васко - КОРА
витку ти преко паса Ломим Брижне зоре са кровова Зовем 19 Младост нам листа Зелена дуж свих улица Образи кућа сјаје се Када прођемо Стопалима нашим Плочници играју карте Звезда смо изненадна На лицу пролазника Јата
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Лице јој беше уско и дугуљасто, нос финог облика, уста и образи као извајани мајсторском руком, очи црне, бадемастог облика, уоквирене дугим трепавицама, а натсвођене танким црним
Како се мршав вратио из Кембриџа! Но - јеси ли приметила? - сад већ знатно боље изгледа, образи су му се заоблили и заруменили“. „То чини добар ваздух!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
после подне, кад облаче герок, дугачак до испод колена, и лети у преклањском сламном шеширу што се жути као и њихови образи, а зими у полуцилиндеру који се сјакти као и њихове ципеле, јер се истом четком дотерују, излазе са женом до
Ћипико, Иво - Приповетке
и разумије, а Букало пуши лулицу — он пуши на кратки камиш, па би рекао да му дим избија из дуге коврчасте браде, — а образи обрасли су му смеђом длаком све до самих избочитих јагодица.
Отац и кћи ложе ватру, а стара испод покривача једнако јеца. Кад пламен кућу захвати и дим се диже, чисто њихови образи постадоше светлији и веселији, и пуцкарање и цијук наложених грана ожви кућу као људским разговором.
Ознојени, жедни, полегоше једно до другога на земљу и прилегом пију... Препланули им се образи дотичу и чују како уста жељно срчу хладну живу воду. Седоше на земљу да дочекају стару мајку.
Ситни су, тесногрудни... нису обилати.... као нечим потопљени .,.. Али весеље превлада. Божичини образи преплануше као ватра, а у тамним очима што на њ замичу једнако нешто игра, мами га и јари.. .
А деца горе, зној их облива и пада на жедну, топлу земљу; препланули, сад ће да им образи распуцају... Стара чуди се и гледа, и пред очима не види никога до њих двоје — бесних, јаких, њених...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Аа, ту и фрајлица, драго ми је, драго ми је, хибшес ксихтл! Лепе очице, глатки образи, смеђа коса, хипш, хипш! Ви кец фрајлице, ви кец? ЕВИЦА: Опростите, ја нисам кец. САРА: Ха, ха!
Краков, Станислав - КРИЛА
Плаве маље дрхтале су по мршавој бради. — Ћути, ћато, стари бунтовниче, какву смрт нам припомињеш... Њихови образи су били румени, а плећа широка. — Осуђени сте на смрт а весели сте. Носите радост као кожну болест у себи.
Чему? Кућама порушеним у којима се плету плетенице за нечија гојазна рамена? Побијеној, искиданој деци? Образи су му горели руменилом све јаче. Закашљао се. — Као волови сте, који вуку топове за друге. Погледајте.
Петровић, Растко - АФРИКА
Сваки део тела даје нарочиту моћ ономе који га поједе. Нарочито су цењени образи и полни органи. У Ману је сасвим скоро био процес једноме човеку–пантеру.
Као у свих црнаца иначе, плавим су оивичене очи, превучене усне и осенчени образи. Без престанка глође штапић за чишћење зуба. Може чинити било шта, говорити било шта, штапић не престаје глодати.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ВУК: ’Ма погле, Раде, здравља ти! Не знаш шта више личи крпежи: Да л’ опаљени ветром образи, Које су некад црне богиње Арапском шаром грозно шарале, Ил’ руке ноге, или хаљина, Закрпе разне што му с грбине,
Што, слушајући ланце робовске, У образ јуре као бујица, А после опет натраг у срце; Ал’ онде сваки дамар застаје: Образи бледи, руке клонуле, Модре се усне једва помичу, Оружја нема!... О, муселиме!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пламту образи сад младом јунаку, И он верну данас тражи себи љубезну. Погледај, брате о мили, на све ми погледај стране, Видећеш
Видите колико су нужни чертежи и образи са знаменити’ предмета Сербије поети патриотическом. Прва три стиха читајте тихим ал’ дубоким тоном, као у трагедији.
Ћипико, Иво - Пауци
И неко вријеме гледају се... У снијегу под натуштеним оловастим небом, изгледају им образи блиједи, прљави, али кад се једно другоме насмија, забијелише се јаки зуби јаче од снијега, а очи што говоре заиграше
Сунце је одмакло, грије, али нема припеке. Раде се не осјећа заморен: тек што му се образи заруменише, а по челу осуо се лаким знојем, јер узбрдицом ишао је махом као и равницом.
прљав... Ма'ни... и закрене руком као да се од нечега брани. Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Многе слике на зиду цркве биле су оштећене врховима копаља, избодене очи светитеља, нагрђени образи женских ликова, угарцима испрљане грчке хаљине краљева и епископа.
Све се на њему смеје, и затегнуто чело без бора, и два реда светлуцавих зуба, и брада, и уши, и образи, и груди. Онда почињем и ја, мада нисам чуо шта је тај шашави копилан испричао.
Последњи је на капију ушао Дадара, пешице, водећи коња за узду. Поглед му је био празан, образи отромбељени. Пружио је неком узде коња, прошао кроз светину не гледајући никога и отежалим корацима попео се залеђеним
Станковић, Борисав - ТАШАНА
« А сад? С невером... КАТА (окреће се хаџијама, у очајању): За Бога, људи Божји! Какви су то образи? Какве »невере«? Па у цркви сваки дан слушамо како се говори: »Љубите своје ближње, као самога себе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Лице скувано и збрчкано, као да нарочито крије црте. Ништа јој није давало лицу карактеристику, ни очи, ни обрве, ни образи. Све уједначено, смазано, пепељаво. Очи, безмало беле.
Био је то човек, да кажемо још једаред, висок, крупан, мало тетак, и необично велике главе. Његово чело, образи, и црна густа брада, то је био читав пеизаж. Имао је стручног знања далеко више но што је морао да има.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сад се само заштитнице боре... Војници необиријани, образи им упали, лице потамнело. Онако натоварени, маршују погурени, ћуте и гледају мрачно преда се.
Поче већ хладан ветар и нека суснежица која бије право у лице. У заклону једне стене седи изнемогао војник. Образи му упали, али јагодице румене, види се да је у грозници. Тешко дише и гледа мутним очима.
Многи седе на гомили камења покрај пута, наслонили главу на руке и тешко дишу. Лица им обрасла у браду, образи упали, а уста испуцала од зиме и ветра. Нама у сусрет иде један Црногорац са пушком.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Падао је и падао, ко зна колико је падао! Наједном, Капљица осети како јој образи постају слани и како је неко вуче у дубину. Од страха она затвори очи.
Мајка претворена у облак спусти се још ниже: био је то њен син! Смејале су му се и очи и образи. Од среће — жена заплака, а младић подиже главу као да нешто наслућује. Чудо!
Јеси ли болесна? — Велика Звездана Мајка пипну јој чело, пипну образе: горели су. То је још више уплаши. Образи звезда блистави су, али хладни. Зашто су у њене миљенице зажарени. Какав је то шум?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И не ктише никако тога учинити ни их што о тому послушати. Онда већ почеше их шопати и ударати по усти и по образи шакама, с песницами их лупати бацајући се на њих с камењем. И слабо их стизаше; више враћаше се к њима натраг само.
Где но су беседе танковите, мазне и песме хороспијске слаткогласовите, склонити с раслабом образи смешни, намигљиве очи тихозгледне, мекане хаљине цифрасте, белорумена лица, лепо стасита и ситноходљива кичељиво
Мислећи говори: ово је свакоме прави и смотрени час, ово је јака сила и власт иста, страшљиви образи, бесмртни војиштани.