Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А ја?... Она је ућутала, сирота, а по увеломе лицу заиграла је румен која се каткада виђа и на образима умирућих. — Да, да, драги пријатељу, — рече она, — као што је сиромах отац мој у томе тужном часу бола свога
Ја тако блага погледа, у онаким сјајним очима, никада нисам видела!... После ме помилова по образима, па ми умиљато, чисто тепајући, проговори: „Грлице, ала си лепа!...“ Осећала сам како му рука на моме рамену дркће...
ме најпре посматраше, после милостиво осмехнувши се, зглади с мога чела ону густу неочешљану косу, помилова ме по образима, па ми тихо, чисто шапућући, рече: „Овако дивни образи не треба да буду тако бледи, увели...
Ја му све исприповедам шта је са мном тога дана чињено... Његове мутне очи плануше љутито, по бледим образима разлила се тамна румен увређенога љубавника. „Нећеш ти више, Грлице, ићи на казан!
све исприповедао, кад је разумела све о чему је њен отац толике ноћи будно размишљао, онда се разли по њеним снежним образима она танка румен што истинитије него све речи казује осећање узбуњених прсију.
синуше, и она узе стару руку свога родитеља, па је, с хиљаду пољубаца обасипану, тихо превлачаше по својим врелим образима... — Ох, бабо, бабо!... Ала си ти добар, бабо!... На лицу које се ретко смеје, најдивнији је осмејак...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. Беше заборавио да јој пусти руку. Осећао је рај држећи њену руку у својој.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зар је то прилика за ону њену цвеклу?! Он блед, а она с оним њеним паорским руменим образима — па тек оно њено паорско име! Јуца, фрајла Јуца. Баш је она нека Јуца. Пударуша једна!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сутон се спуштао и боје се губиле постепено док је он бијен по челу и образима оним шашљикама, сав изгребан, журио, ломећи кукурузе између којих се провлачио.
— У тамбуру, у шта било, тек не би више засвирао. Девојка са шкрофулама на врату и образима враћа се из Београда очајна. Била је тамо да тражи своју одбеглу сестру гимназискињу, па све узалуд.
И не знам да ли је дан заиста. Гле, ја не видим ни крви у образима људи. Као иза магловитог стакла, бледе и бескрвне, пролећу маске мимо мене, а рука, најбољега мога друга рука, као
Африка
свеснији од наше деце, они немају онај начин пућења и стидљивости, немају бригу исписану на лицу и болешљивост на образима. Тела су им тако хармонична и мускулозна да их човек гледа као уметничке творевине.
Затим девојчице спавају у дну колибе, напућене, са длановима под образима, праве, састављених ножица, као што спавају сви урођеници. У зору долазе они исти младићи и односе их.
Црњански, Милош - Сеобе 2
За тренутак, осетив како га Сунце пали по образима, он је био подигао главу и покушао да погледа у Сунце, широм раширеним зеницама.
Румено, опаљено, носато, са чекињастом брадом, на образима, са закрвављеним очима, са кожном капом на глави. Иако је био имућан човек, Клајнштетер је радио, по цео дан, на
Павле је запамтио и лице у те слуге, дебело, кривих ушију, ситних, црних, прасећих, очију, са образима, који су као сланине, висили. Човек није имао косе на глави. Био је много нижи од Павла, а глава му је била крастава.
„Па шта?“ Петру се на то осу неко руменило по образима, па викну: „Ама, апостоле, шта, па шта? Па казујем ти лепо да се матори Трифун смирио. Што се на ме издиреш?
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
вечности Две камене сузе данас На трепавици незнани Две муве песка сутра У ушима глухоте Две веселе јамице сутра На образима дана Две жртве једне ситне шале Неслане шале без шаљивца Гледају се тупо Сапима се хладним гледају Говоре из
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мрак је падао нагло и готово чујно, и кад сам престао да се смејем, чинило ми се да га осећам на образима, на рукама, и свему. — Могао бих се заљубити у тебе, Рашида! — рекох. — Могао? Ниси ли се већ заљубио, Слободане?
Твој очух, не чини ли ти се да твој очух цео дан ради за добро народа? - њени дланови били су још на мојим образима, али сам ја осећао како ми се мишићи стврдњавају испод њих. За добро народа? Прима ли онолику плату за добро народа?
Рамена су јој се тресла кад сам јој прислонио усне на образ. - Ти, мала лудо! - љубио сам је по очима, образима, и свуда. Она је шапутала да сада могу чинити све што желим, али ја нисам желео ништа друго.
тела а ђердани им звецкали, звецкали баш тамо где треба, и очи су им сјајиле, и кармини се топили на уснама и образима, а читава Јелисијева парфимерија била је пребачена на плато шест са осам.
Обале су и даље промицале, али сада нисмо имали времена да их посматрамо. Моје усне биле су на њеном врату, на образима и свуда. Били су то пољупци у којима је било више воде, светлости и сунца него било чега другог.
Милићевић, Вук - Беспуће
плочама ходника лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу, са још црвенијим меснатим образима него обично, са крвавим, избуљеним, блесавим, пијаним очима, са набреклим жилама на челу, са замуљеним рукама, сав
тога кад се је Гавре Ђаковић видио с Панеком, овај се сам доброћудно сјетио оне вечери и почео да се слатко смије: по образима му се тресло црвено месо, мале плаве очи губиле се и ишчезавале у салу, поигравала куља и на њој поскакивао дебео,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— покривач, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос умало не додириваху — људска глава. То беше она!
Само фењери на чесмама и механама чкиље и трну од магле. А магла пада, пада... Осећа се чак по образима. Долазимо. Већ с капије виде се два фењера обешена на кућним вратима, да се види и зна где је слава.
већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, уздигнутим, приљубљеним образима. Само онај зелени лист на устима ме чудно и неугодно дираше ... А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Четрдесет и осам и петсто грама смешних идеја, вицева, секса, коже и костију и јамица на образима, прочитаних књига, спавања на левој страни и сањања у бојицама и плакања на тужним филмовима, а у глави: леве притоке
није јасно да си најскупоценија огрлица у вароши, рибица у градском акваријуму, најексклузивнији манекен за јамице на образима, носилац најглаткије коже првог реда са златним прамењем иза ува, власница две леве ноге са штиклама које кривиш према
Кад негде угледа дете с образима који висе као у малог мопса, она се просто избезуми: „Види му само ручице“, каже,. „ко крофнице!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Безмесна искушења: сочиво као јато скакаваца, цвекла пада на теме, патлиџани ударају по образима, бамија, кромпир, спанаћ, зеља, роткве, ротквице избијају на нос, и све то засуто бибером, ловором, капром, анисом и
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Лице му младолико, сасвим бело, нос погрбљен, дугачак, а бркови танки жућкасти; по образима и бради израсле ретке жућкасте длаке, које се и не опажају на први поглед.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Не разумијеш. Столица се не прави сàдвије ноге! СИМКА: Гино! Дајте воде! Раскопчајте жену! ТОМАНИЈА: Прскај по образима! СИМКА: Гино! Гино! ТОМАНИЈА: Не вреди да зовеш, обезнанила се! ДАРА: Лупај је мало по образима, слободно! Јаче!
СИМКА: Гино! Гино! ТОМАНИЈА: Не вреди да зовеш, обезнанила се! ДАРА: Лупај је мало по образима, слободно! Јаче! (Благоју) Шта стојиш, сметењаче? Имаш ли коцку шећера у кући? БЛАГОЈЕ: Шећера?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка би тада осећала по својим образима његове руке, прсте, како је шашоље око врата, по брадици и по гргуравој косици.
Мирније спава. У јутру је свежија. На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире. Јело јој слатко. Вода још слађа. Осећа како јој ваздух свеж.
И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима. Софка се због тога осети тако потресена.
је непријатно дирну, нити се стресе, како се бојала, када испред капије виде свекрву и пољуби је у руку, а на својим образима осети њене усне, хладне, уздрхтале, а посуте већ белим маљама.
Осећала је како је додирују и боцкају по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
гледа догађај; срџба, у једнакој мјери и на исти начин, како је момак низао потанкости, одбијаше на њиховим мрким образима. Неки, заборавише се толико, да се машише за леденице.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
на образе, као кад се ко умива, и у једној гомили клекнувши на колена, посагибају се до земље тако да им руке с образима стоје на земљи. Они се зову кошнице, и сви тихим гласом изговарају неки „Зу, зу, зу!“, а неки „Бу, бу, бу!
: умије се водом по образу, те зажме очи и леже на узнах, а други га посипље шеничним брашном по мокрим образима, како ће му брашно добро пријонути, па кад се тако набрашни, огрне се у бијели ленцуо мртвачки, завеже главу бијелом
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, иако му се још не бјеху осушиле сузе на образима. Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву.
— Дакле, те нису изагнали, душо материна, срце материно — пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији. — Дакле, си баш послат? И то баш Кењу, губавом Кењу? Шта то може бити?
Подаље су разбацане хаљине. На Бакоњиним бијелим и руменим образима, осјењенијем првом длаком, огледа се младићно здравље; око усана лебди му осмијак, а како је пружио снажну, бијелу
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Гле си била пред вечеру? Више од сата те није било у кући“, говорио јој у сама уста, а њено дисање осећао је по образима као пригушено, мукло смејање. „Осећам да ћу да родим.“ Покривала му рамена чергом, лагала, курва.
Опет су јој се очи овлажиле. Радовала се: сад ће сузе линути. Сузе не потекоше хладним образима. Треба све, и највеће грехе исповедити. Споља се чуо један једини манастирски петао.
Осећа сласт од ситних ножева изукрштаних у очима и образима, и што је сада сигурна да ће до смрти остати газдарица, а некада је и она била надничарка. Тромо и тешко уђе Никола.
Касно уђе у собу. Ђорђе мамуран седи на кревету и чека је. — Што си тако весела, курво? Погачу би испекла на образима. — Некога си доброг бикоњу нашла. Обоје ћу вас секиром. — Нема љутње у његовом гласу. — Мене? — само се чуди она.
бих ја био Бог, ово бих ти још ноћас усадио у главу, па да се не умиљаваш око њих, не трчиш им у наручја и не милујеш образима њихове браде. Твоја мати јауче и крвари ноћас, а ти ћеш, можда, бити несрећа, неправда и мржња на земљи.
Да су луди књаза Србијици по гласу бирали, ја бих, сигурно, постао књаз. Киша прсне по Николи и изгори му на образима. А тама је мека у глави. У топољацима, ветар. Не чује га.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Један за другим, затварали су очи пајац, скретничар, лутка на чијим су округлим образима, све до зоре, поигравале сенке трепавица...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сам како ме Цигани посматрају, и њихове беле, велике као јаје, беоњаче скакале су по црном лицу, час по бради, час по образима, час по челу. Вероватно, опомињали су ме да их не заборавим. Чудим се, части ми, како сам могао бити тако непажљив.
брат ми погин'о код Мерћеза, рођени брат... ми смо телефонисти... Онда пуцају шамари по озеблим образима тројице првих, и писари штаба беже с радозналим главама иза прозора.
И док изударани војници стоје непомични као крстаче, јако постиђени, са црвеним образима, и ошамућени гледају сваки у свом правцу, он прелази даље. На реду је пети.
се нагло отворе врата павиљона, појури студен споља као бес и сестра Ѕтепхенѕон улети задихана, са покислим руменим образима и црним мачетом на грудима испод шала.
Устај, дижи се, стани у строј, у потиљак, брзо!! Па је обема рукама шамарао редом по оним подбулим образима и онда је некакав поп, међу њима, казао ко је он, да га нико никад није тукао и да би волео да га убију те се тресао у
поред зида док су ланци звечали, и сви су били тамни, изнурени, скљокани као и он, а испрекидане црвене бразде на образима губиле се под јакнама. — Познајете ли ви овога човека? — Не, никад га нисам видео. — Ни ја. — Ни ја га нисам видео.
Најпре сам осетио како ми хладно пири по леђима. Онда је неки неизмерни вал јурнуо на мене. Шибан ветром по образима као жар врућим, ја сам у почетку осетио неку заглушну грмљавину у ушима, у којима ми је после онај пресецани ваздух
Млади, топли зраци заливали су јој лице, па су кроз трепавице проницали у дубину њених зеница, трептали на зарумењеним образима, мрсили се у златним паучинама њене косе претварајући је у златни ореол.
се ратосиљао оноликих лептирица због којих, видим, лежи са угипсаном ногом и са пуно неких огреботина и модрица на образима. И он, на моје наваљивање, пристаде и исприча ми све, баш све. Шта је, дакле, било? Е па, дакле, ево шта је.
У нашим устима, очима и образима и загрљени осећамо да је ово тренутак кад један другом треба да праштамо. Ми добро знамо шта нас чека и дрхтимо, зуби
сам ја добро осећао њену нарочиту радозналост да се увери како ја сад изгледам, а моје сузе стајале су још на мојим образима, јер, забундан као и она, нисам ни знао како да ослободим руку и дођем до џепне мараме, за коју бих не знам шта дао да
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Смрт припада само ствараоцу. Њен дах је оно што подаје једру пуноћу животу, као што мраз подаје жар образима вабећи из дремљивих дубина бића на површину кључ топле крви.
по стопу, полуотворених уста и без трептаја у погледу, примицала им се толико да су им већ осјећала дах на својим образима, уносећи им се у лице с окрутном дјетињом испитивачком пажњом.
Чине као кад се умивамо из лавора: пљускају се увијек оном истом водом по образима. Они су причали и причали, а моја се пажња неопазице ископчавала.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Очигледно је мислио да сам Италијан, заведен мојим руменим образима и загасито смеђом косом. Одговорио сам му да би ми више пријао српски сир.
Ћипико, Иво - Приповетке
свјетлости лице једва разабира, гледа свој израз и облик, а и не опажа јамице и пјеге што су јој иза болести на образима остале.
чобанску кабаницу, повалио је у трен ока и силом покрио кабаницом себе и њу, и тако лежећ, нагло дахћућ прама њеним образима, дуго би стајао и јарио се, слушајући њено заморно дисање.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
мањи и све затворенији простор, с друге као игра таме и светла: крећу се кроз таму и маглу, толико густу да се и по образима осећа, а испред њих светли фењер који носи шегрт; замичу у чаршију, и магла је сва „испресецана укрштеним млазевима
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Натраг, умукните једном од Косова!.. И кад се све ућута, она клече крај сина и поче да га глади по образима. Дуго, нежно, болно за околину. Бледа као смрт а пркосна.
Петровић, Растко - АФРИКА
свеснији од наше деце, они немају онај начин пућења и стидљивости, немају бригу исписану на лицу и болешљивост на образима. Тела су им тако хармонична и мускулозна да их човек гледа као уметничке творевине.
Затим девојчице спавају у дну колибе, напућене, са длановима под образима, праве, састављених ножица, као што спавају сви урођеници. У зору долазе они исти младићи и односе их.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Према суром небу и оним тамним оголелим дрветима изгледала је Арлета, са њеним руменим образима од зиме, као неки заостали цвет. Хтели смо да скренемо једном алејом, али нам Тома добаци да идемо право.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У водени понедељник Дошли су јој поливачи, С њима Момче голобрадо, С црним оком, црњом косом И руменим образима, Руменијим усницама, Танког стаса поноситог, У везеној стајачици.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Чама, зебња и грозничава, дубока језа дрхташе на образима његовим и на образима чељади његове. Свако је чељаде стрепило и осјећало да се нешто невидовно увлачи и подмукло шири
Чама, зебња и грозничава, дубока језа дрхташе на образима његовим и на образима чељади његове. Свако је чељаде стрепило и осјећало да се нешто невидовно увлачи и подмукло шири по торовима и стајама,
Реља, усправан, потамњео у образима као какав окорјели грешник, празна и укочена погледа, хода тамо и амо, суво, изнемогло шапће и мрмља: — Чудне ли
Ћипико, Иво - Пауци
Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. —Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. —Остани, разговараћемо!
А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи. Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Потом су долазили к њему и говорили: 'Здраво, краљу јеврејски.' И још су га ударали по образима.“ Док сам му ово говорио није смео да се одмакне. Гледао је у земљу, очевидно поколебан.
Пажљиво сам посматрао њихова лица. Здравље је киптело из свих. Чак и из дубоких бора на сушичавим, зеленим, збрчканим образима остарелих монаха.
Окрећем се према вршку сунца што се измала на истоку и жмурећи чекам да ми се капи осуше на образима. Долази ми да скачем и вриштим, неки ми голицави враг тумара о грудима.
ли то његов кужни дах њено уздржано и озбиљно лице натерао да се изгужва у разузданом смејању, утиснуо јој јамице на образима, осветлио јој очи враголастим сјајем, распукао њене мекане усне и открио њене жудне младе зубе?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Буран живот оставио је јаснога трага на његовом лицу са упалим образима. Али га је лепота Клеопатрина подмладила и освојила.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Младић је ћутао као заливен, али се видело да му је необично тешко. Згрчио се, крха прсте, оборио главу, мишићи на образима тресу се под црвенилом правог стида.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Заљубио сам се у једну госпођу, која је била двадесет година старија од мене, али је имала тако примамљиве јамице на образима, тако ситне, беле зубе и тако сочна уста, да бих ја целим телом задрхтао када би прошла крај мене.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
бејаху онда толика бивства извори; На сваку реч коју би изговорио, Страшном шупљином бих му платио: Само на образима ми његови влажни дланови Прелажаху свежином морском као жалови.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сребрна и нежна Звезда је од сваке девојке у селу лепша, као светлосни облак ка њему иде, већ јој на образима дах осећа, нема времена за бегство. — Свирај ми још мало! — замоли 3везда, а језеро сребром букну.