Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ако ли хоћемо да што у чловеку нађемо по образу и по подобију божју, то не ваља тражити у телу, које он подобно има с неки мајмуни, но у разумној словесној души,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
бега и погину од ̓ајдука, тврда је вира на коју сам те довео, ти се не бој; твој ми крмак пред свом овом ордијом на образу висио, ,ако те не изведем на оно место одакле сам те примио; и стајаћу док ти уђеш у Китог, па кад два пиштоља
а Главаш извади пиштољ на Жарка, а Жарко ма̓не сабљом, да Главаша удари, ал̓ промаши те Карађорђа мазне и засече по образу. Главаш и други опале пиштољима те игумана убију. А кад пиштољи пукну, онда сва војска повиче: „Лагум, лагум!
Дакле, Карађорђе је имао две ране, једну на руци од пушке, а другу од сабље на образу. Обадне ране од Ваљеваца. Сади треће зло, јоште у почетку које је хтело да буде, које би могло највећу несрећу нашем
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Како да не видим, људи, кад ми хоћаше очи избити камењем? — И баш чупаво? — упита други. — Ама свуд, и по образу, и по челу, и по носу! — О, бог с нама! — прихвати трећи. — А има, велиш, и реп? — Као у керчета.
— Не дам ја, дешо, да ми деца буду последња у селу! — одговори Миона и заплами се мало у образу. — Покојни Сибин, бог да га прости, често је говорио како ће, ако дочека, школовати Огњана. Ја сам му испунила жељу...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Своје је приче зачињавала својом филозофијом о животу, образу, о срећи, о суду и тако даље, а све се то, опет, свршавало једним великим богом.
Рече женама да изиђу, а сам оста неко вријеме код дјетета. Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа. Гледао га је он дуго. Онда обриса очи и уђе у народ. Сви поустајаше.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! — вели Пера. — Е, ал’ ја ’оћу да сам теби и беља и лепша него све, све друге женске! — рече и помилова га крадом по образу. — Сви ви мушки замерате и правите се к’о да вам није право, а опет се сви радо осврћете кад видите тако нешто...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Њему се Анка допада. Истина, била је врло бела у образу, а Љуба би волео да је мало руменија, али опет нобл изглед има.
— И вама ништа не фали; изгледате као ’раст, па какав сте у образу леп и румен! — Ви ђаволите! Хтели сте, ваљда, казати да изгледам као слепачка тиква, кад се смешите.
Чика-Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле. Госпођа Макра гледа га па се подмукло смеши, а
— Е, имате фину кожу. Сад је тек Чекмеџијић видео како фрајла изгледа. Кожа на образу збркана, нафарбана, сува — да је додирнеш шуштала би; зуби рђави.
Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу. Разговарају се. Чекмеџијић се нешто хладан и поносит показује, а њој очи од радости играју.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А што се тиче Божича, нека не фарба ђавола по зиду. Никад се не зна ко колико убистава носи, на образу. Ко зна ко је то, код њега, долазио. Ко је луд да иде у визит удовцу? Него треба, ето, да се растану.
За хришћанство. А сад су дочекали да их профози, ту, шамарају по образу и ударају ногом у стражњицу. Помисли, шта би било, да се одатле, пред капијом, продере, и завапи, оно, њихово,
А саксонски, ђенерал Арнхем. Причала је да је Линар офарбан као жена, по образу, а у зеленом прслуку – а медик му редовно пушта крв.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер владар мој, Твој отац, сматрајући ме за верна послао ме је ради овога. Уз то, да смо нашли у моНашком образу тебе, господара мога, какво бисмо извињење имали због тога?
А када га они тако угледаше у таквом образу, не знађаху шта себи да учине, него плачем и ридањем обузети на земљу падаху.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Та жена ту, је ли то твоја маћеха? - приближила ми се тако да сам њен врео и влажан дах осећао на образу и врату. Рекох јој да је теле: Раде Галац не би вукао Станику чак овамо, то ниједан мушкарац не ради с венчаном женом.
- Још четири дана, само још четири дана и све ће то већ бити иза нас, Рашида! - прешао сам јој дланом по образу, а она је загњурила лице у шаке. - Ако ме она не буде питала дотле?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
када се мало дете износи из куће и носи на сабор или вашар, оно се нагарави по челу и између обрва или му се на челу и образу направи закрст од чађи, да би се заштитило од урока и злих очију. У магијски делотворна средства спада и пљувачка.
кум каже детету: „Да си жив, да си здрав, да си весел, да си д’лговечан“ и тада га удари шаком прилично јако по образу. Сврха овог обредног шамара јесте да дете заплаче.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
поуздану тврдоћу њеног новчаника у малом џепу и свежањ кључева, хладно злато бурме на руци која те расејано милује по образу), али, поносна си ти, издржаћеш, никада нећеш признати да си поражена, па настављаш да се бориш сама против свих, и
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
(Девојка одлази.) МАТИ (сама, код огледала, намешта се): Само да је какав честит младић. Девојка ми је у образу лепа, лако ће му се допасти, а нога се и не познаје. — Куд ми се деде човек? Нисмо се ни договорили како ћемо лагати.
Но ја се надам да ћете ми, то јест, благодарити, што сам вам довео овакову, то јест, партију. (Глади је ао образу.) Хе, хе, ал’ ћеш да се шириш. (Она га пољуби у руку.) Сад морам да идем зашто имам, то јест, јошт један посао.
МУЖ: Е, срдим да! ЖЕНА (мазећи се): Тако си ружан кад си срдит! Ниси леп, знаш. (Дира га прстом по образу.) МУЖ: Иди, молим те, од мене. ЖЕНА: Кажи ми шта је. МУЖ: Ништа. ЖЕНА: Јесам ли ти ја што крива? МУЖ: Ниси.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЕДЕН (показујући кокарду): Лáѕд, éдеѕ аттуáм. СВИ: Иљен! ШЕРБУЛИЋ. (глади Едена по образу): Ко ти је дао то? ЖУТИЛОВ: Не говори српски. СМРДИЋ: Ја мислим да је то посао фрајле Милчике. (МИЛЧИКА се поклони.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала она три младежа, и то два на десном образу и један на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам како беху распоређени, пошто се то мењало
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
! — почех ја. — Нећу више да плачем, жи’ ми ти! — И да би ме уверила, поче прстима да скупља растурене сузе по образу. — Нећу! ... Дај ми да те пољубим! — рекох одједном, и сам не знајући зашто. И почех да се тресем.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда га царица запита: — Шта си још? А он одговори: — Нисам ништа. Онда царица измахне шаком те њега по образу. Како га је лако ударила, одмах су му два зуба испала, па га оправи оцу и рече му: — Иди, кажи своме оцу, нека пошаље
Он одговори: — Јесам. Царица га запита: — Шта си још? А он одговори: — Нисам ништа. Она и њега шаком по образу, и одмах му искоче два зуба, па му онда рече: — Знаш ли што је?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Но, код милостиве госпође сасвим је другојачије. Чисто се и у образу променула. Најпре бјаше набусита, а сад је блага и умиљата, канда је малко спала.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Како је тамо стигао ни сам не зна! Углавном, брица га је по завршетку бријања потапшао по образу, пробудио и запитао: „Мало алкохола?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Командир застаде, онда му приђе, савлађујући своје узбуђење, и помилова га по образу. — Господине... капетане... опростите ми... што одлазим! — и Ђорђу се скотрљаше две крупне сузе из очију.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...
Беше га срамота, тешка га срамота обузе... Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!... Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучешћа...
Чим га опази, она се бајаги обрне Стојану, и ако чиче ту нема: — Ју, како лепо изгледа, кад се мушкарац закити по образу!... Хи-хи-хи... А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Сама сам га успавала, Сама ћу га разбудити. Отићи ћу у ђул башту, Отченућу струк босиљка, Шибнућу га по образу: “Устај, драги, не устао. Коњиц вришти, да се јаши, Соко пишти, да се носи, Љуба плаче, да се љуби!“ 130.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Она ме пољуби у чело, а помилова по образу. Рече ми да је и она била Вујић, као моја мати, из Панчева. Ја онда помислих да је живот можда само једна комедија,
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Старац се бранио обема рукама, пљескао се по образу, по врату, љутио се и псовао. — Доиста — гунђао је — зашто је Бог створио тако ситна бића која су само од штете.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
увече, код куће, Кад се ослободи униформе, пиштоља и обуће, Да руком, која људима ударце наноси, Помилује жену по образу и синчића по коси! Осилио се Митевић, попут каквог велможе, Па бије и без бијења живети више не може!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ама бјеше муке и невоље: ћескота их несретња дављаше, смрад велики и тешка запара, те немаху крви у образу. ВУК МИЋУНОВИЋ А како те, збиља, дочекаше? ВОЈВОДА ДРАШКО Ко м' у зли час дочекивâ, Вуче?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
не зна- | јући до тада колико је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече: — Како си ми, чедо? И уђоше унутра. А свима је било мучно и тешко.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Благо чину доброме а образу свијетломе! Бог ти придржао досадашње пријатеље, а друге примакао! Вазда имâ, свога стимâ!
— Од збора до твора има простора. — Од ријечи до чина, триста аршина. — Благо добром чину и светом образу и поштењу. — Реч без дела мртво тело. — Лепе речи не месе колача. — Зла мис’о трује добра дела.
— Све дај, а човјештва не дај. — Више ваља прст образа, него свијета благо. — Благо добром чину и светлом образу. — Рука руку мије, образ обадвије. — Ако неће брука (напаст) на човека, човек ће на бруку (напасти).
— Боље је самоћовати, него срамотовати. — Нечисте руке, црн образ. — Чисту образу и суза је доста. — Не гори образ од сунца, него образ од образа.
— У честита све је честито. — Требају четворе очи за два прста образа. — Чисту образу мало воде треба. — Док се човек сам не осрамоти, не може га нико осрамотити. — Страх образ каља.
Кад човек чини добро, анђео се весели и крилом својим хлади човека по образу, а ђаво се тада жести и љути. А кад човек стане да греши, анђео се сневесели и плаче, ђаво пак све подиграва од
начинио, вила га прекори да он то без ње не би могао учинити; цару на тај укор буде тако жао да удари вилу шаком по образу, а она се на то расрди, те све изворе и студенце по Котору отрује и све госте цареве полуди.
окреће, она се левом руком која држи мараму ухватила за бок, а десном руком с китом каранфила отпочне да удара по образу, час мушко, час женско.
МРЦА Мушки, ко је вјешт... направи (се) као мртвац...: умије се водом по образу, те зажме очи и леже на узнах, а други га посипље шеничним брашном по мокрим образима, како ће му брашно добро
Најпосле, кад се тако нагрди, пошље онога те га је посипао брашном по образу, да иштува у друштву свијећу, а мртвац онда уљезе с уждивеним фењером те иде редом да свакога љуби, и свакојему рече:
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Онда га царица запита: „Шта си још?“ А он одговори: „Нисам ништа.“ Онда царица измахне шаком те њега по образу. Како га је лако ударила, одмах су му два зуба испала, па га оправи оцу и рече му: „Иди, кажи своме оцу, нека пошље
“ Он одговори: „Јесам.“ Царица га запита. „Шта си још?“ А он одговори: „Нисам ништа.“ Она и њега шаком по образу, и одмах му искоче два зуба, па му онда рече: ,Знаш ли што је?
а Турчин помисли да се оно маже својом нечишћу па узме и он од своје што још није био појео, те се добро умаже по образу. После уђу обојица к девојци, и легну уза њу, један с једне, други с друге стране.
“ Слушала пуница то и дичила се, па запита зета: „За Бога, што си тако блијед и жут у образу?“ А зет одговори: „Ово ми се само у љето догоди“, а слуга потврди: „Јест, вјере ми моје, и у љето и у зиму вазда
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
се у итошти да не попрска астал, пак ти прсне с[а] свим вином из уста на Маленицу и свега ти га по устма, по очима, по образу и по [х]аљина попрска. Дајем мислити какав се ту калабалук, вика и смеј учинио.
Ја ти за мене кажем, стидим се и срамим моје седена образу браде. Наш сав живот пролази у старању и у говорењу за казане ракијске, за каце, бурад и обруче; наша је сва наука у
У церкви смо на литургији, кад ето ти улезе млад момак. Подиђу ме мрави; мислим у себи, ко би други баш онде на образу имао Гавре из Вуковара, владике Партенија ђака, велики младеж?
и оно блажено спокојство срца и чисту душе непорочност изобразити, нигде, заисто, таковог оригинала не би нашао како у образу и у погледу ове Инглескиње. По фтором часу поставе трапезу и дође господар дома, мој нови пријатељ, мистер Јоан Ливи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Шта је оно? — викну Бакоња. Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу. — Магаре од магарета! Тако ме припаде, а?...
) — Биће он бољи, него мислиш! — рече гвардијан, устајући. Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. — Је ли да ћеш бити добар, а?
— рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен. — Е, баш си дите! — понови он, тапшући га по образу... — Ја не мислим да поараш стрица, боже сачувај, него он ће ти сам приручити јаспре, кâ својој крви, кâ шта сви чине!
— Добро, мој Бутрице, добро! — прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, нашто он одлети као стријела, а он диже своје чизме да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онда више неће доћи и помиловати је шкрто меком, господском руком по образу. На та лака миловања поруменела би и у себи дуго носила сећања на њих, понекад мутна и стидна, с резом слатке, танке
да је сада овде... опет је отишао ради тих проклетих избора... да је сада овде, као дете би га шљепкала по образу, чупкала му косу на врату, голицала га... Не, најпре би га окупала. Окупала би га...
Даће му своје презиме. Потплатиће попа. Симка мора да пристане. Малим прстом миловао је дете по образу. „Смеј се мало“, молио је и постидео се кад је Тола ушао и затекао га са Алексом у наручју.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Велика речна мајка уздахну. — Све реке једва чекају да уплове у море! — рече и помилова по образу најмлађу кћер, кад ова одсече: — Не ја! — Па, куда ћеш? — забрину се Мајка свих река. Мала својеглавица је ћутала.
— Насмеја се старац, све му се стомак тресао. Ђаволак сав претрну, а Поглавица га потапша по образу, па рече: — Ево ти чичак! Свако на кога га бациш, стећи ће, истог трена, и рогове и реп, јер то је зачаран чичак.
Ионако сам стално сам... — дечак обори главу, а облак га самилосно помилова по образу: — Не иде то тако, будалице! Да би постао Принц облака, морао би проћи кроз Златна врата, а то још ником није успело!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Оне који су сусретали дугокосог певача са ожиљком на образу, изненађивала је сигурност са којом се кретао. Непознатим беспућима пролазио је, сам, исто тако лако као и познатим
никад није био слеп, измислио је, нека призна, Вишњић је одмахивао главом, не, равнодушно, сабља га је засецала по образу, секла по врату, не, све равнодушније, гуслар се смешио, спокојан, не, радост га је испунила, не.
Мирис ванилије, по зидовима, под кораком жена. Силник је давно био отишао а од њега је Вишњићу на образу остао ожиљак. Није марио. Кад је оздравио, тражили су му, пред полазак, да пева исту песму.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Имаш право!“, одговори јој плавојка са сузама у очима. Риђокоса је помилова по образу. „Не плачи, голубице моја! Човак не може, све кад би и хтео, да живи без жене.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Командант шамара левом руком по десном образу, јер му је тако згодно. Онда застаје мало, са рукама на леђима, и гризе горњу усну, па после десном руком наставља да
Онда застаје мало, са рукама на леђима, и гризе горњу усну, па после десном руком наставља да шамара по левом образу кад бурма зазвекне по зубима или закачи за дугме од нарамнице; онда кратко наређује дежурном да претпостављени поднесу
а... а... а појма немам! Као ашов широка и тешка десна командантова шака пљашти по левом, необријаном Ресимићевом образу. — Деде, сети се, сети, дроњо дроњави! — М... М... мањ ако није што... што... што сам... тражио превод за му... му...
живот) сељанка се саже, и док сам ја, предосећајући да ће ми се догодити нешто ужасно, жмурео свом снагом, на моме образу пуче један гласан као шамар, глуп, широк и пљаскав сељачки пољубац. — А-ла!
Ову црвену флеку на левом образу носи он, дакле, од рођења, а облик њен одговарао би отприлике ономе географском облику некадањег нашег Алексиначког
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта ? — одговори она и застаде. — Хтео да убије кмета, а ћато пришô да се рукује са њим, а он ћата пљус по образу: »Не прилази, вели, хајдуку«. А јутрос, кажу, повезô све џандаре у срезу и отео им пушке и барут.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Свак га је у оном селу мрзио и ружио, али ништа његовом образу није шкодило, нити је марио што га сваки ружи и безобразником називље.
Слушала пуница то и дичила се, па запита зета: — Забога, што си тако блијед и жут у образу? А зет одговори: — Ова ми се само у љето догоди, — а слуга потврди: — Јест вјере ми моје, и у љето и у зиму безда
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Мој отац је побелео од беса. Благо ме је ударио по образу, и то је била једина физичка казна коју је он икад применио али се ударца скоро и дан-данас сећам.
Ћипико, Иво - Приповетке
Лице им је као зачађивало, боје од гњиле маслине; низа њ цеди се зној, измешан с новим уљем, и по образу се прелива. И оно двоје придошлица ознојише се. — Еј ти, хоћеш ракије? — упита Загорку старешина. Жена се придигне.
— бјесни Спасоје и гледа га чисто у очи. — Мичи, скоте, јер си погинуо! — разједи се Турчин и удари га бичем по образу, па се исти час маши за револвер. Спасоју сину мисао освете, пусти узду, одмаче се, и у тренутку састави.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад су све то видели, од јада им пресео и Трг и трговање. Град им се у пакао претворио а по образу блато ошинуло, те један мимо другога појурили горе ка Калудри.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Опет она „мајко“; чујеш, девојко, немој ме једити! Каква мајка? Гледај ме у образу, мислили би људи да сам ти млађа сестра.
РУЖИЧИЋ: Шалу проводјат бози, стихотворец природу изображает; гледајте како јој белило на образу стоит. САРА: Ха, ха, ха! Ма схèре, једва чека прстен.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) Узорит младић, дичан, угледан! Око му црно кô у сокола, А дуга коса све до рамена Загасит присен даје образу, Те му се лице сија снежином, Баш као лабуд када путује, Са белим крилом облак цепајућ; Па онда весô, добар,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
шаком половину усана, да му не мрда рањен образ, па ми оном другом половином уста прошушкета: — Огребали ме Турци по образу, а ко ми у образ дирне морамо се наплаћивати. Сви се насмејаше овој игри речи.
Марко Црногорац добио је још једну »пашију огреботину« на бутини. Пешкирина му спала, те му из отворене ране на образу струји крв, а ногавица му сва мокра од крви из ране на бутини. »Бућкало« је лако рањен у главу.
И ова мала прилика наслони главу на моје груди, једном ме руком страсно загрли и стеже, а другом ме миловаше по образу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Четворица. — Ви станите овде. — Драган ме дохвати за рамена и приведе близу пушкарнице. Осетио сам на образу кундак од пушке, која је већ била истурена кроз отвор. Мало сам претрнуо.
— Éгалемент енцхантé!... Задовољан сам што тако лепо мислите о моме пријатељу. — Он приђе и помилова је по образу. — Хајдемо, децо! У ресторану запахнула нас је пријатна топлина. Узели смо сто у углу.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да ниси жена Ал’ и кô жена — Само да ниси жена Ђурђева, А мушкога би гнева ударац На безобразном ти прснô образу. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не даље! Немој, душе ми! Заборавићу крви источник! Заборавићу млеко мајчино! Заборавићу бега Ивана!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
У Лујином промуклом гласићу дрхтало је меко, њежно преклињање. Бак махну по навици репом, па га ухвати мало по образу. — Зар мене, Јабо? — пита га пријекорно. — Сад ћу ја плакати. Он се мало одмаче у страну, па као ђоја заплака.
Ћипико, Иво - Пауци
А Ради се учини да сада не гледа свога господара пред собом, већ некаква дебела човјека, блиједа у образу, отпуштена подвојка, и би му одвратно, гадно, и, окренувши главу, пљуне настрану. —Је ли све? — понови газда.
боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Или се девојчица збунила што је испитујем као у школи. Или је и она чула о помрачењу, па се боји. Помилује Паулу по образу, и протресе је за витицу пуну пантљика, па рече благо: — Јесам ли добро казала? — Ја не знам, госпоја зна.
Милан је гарав, блед, детиње младолик. На једном образу има знак: повећи младеж непријатне модро-црвене боје, као да је крв подишла пода њ.
Павле није дао Бранку да друга загрли. — Болест није прилепчива, али је врло ружна. — По једном образу, мало по једном увету, малчице и на једној страни носа, покрили су Павла модро-црвени лишаји и ситне крастице.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тако, дакле, чине они који се гладе у браку срећу достати. Девојка се сирјеч глади да будуштег мужа по образу глади, а мушко опет да своју жену по леђма поглади, премда се често случава да ни мушко нит’ женско није како ваља
И будући да су му јабучице на образу од натуре уздигнуте биле, а из тог узрока уста раширена и брада скупљена, то је наравно следство да су његове по себи
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
кад год бих сам остао код куће и коме сам упућивао пуно слатких речи, које су се односиле на лепу госпу са јамицама на образу и сочним устима. Код шесте љубави дотерао сам до пољупца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кажу да у Светом писму пише: ко те удари по једном образу, окрени му и други. А ми смо изложили и образ, и трбух, и леђа И душу, па и живот...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ја сам твој син! — рече глас и жена на руци, коју је принела образу, осети неки слабашан терет. Када је боље погледа — виде сузу.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
господара; Сама сам га успавала, Сама ћу га разбудити: Отићи ћу у ћул-башту, Узабраћу струк зумбула, Шинућу га по образу: — Устај, аго, устај, драго! ТОМА (стресе се): Ах, синко!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Како виђе и оком разгледа, Турчина је дланом ошинула, ошину га по десном образу, ошину га, па му проговара: „Господаре, силан Влах-Алија, ну се дигни, главу не дигао!
25 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ОРАО Лежи Марко крај друма царева, покрио се зеленом доламом, по образу срмајли-марамом, чело главе копље ударио; за копље је Шарац коњиц свезан, на копљу је сура тица орле: шири крила,
могу сребро поковати, поковати и сребро и злато, сајалију чоху порезати; не могу се довити Латини господскоме на образу лицу и господском оку јуначкоме, што су ђеца ти Подгоричани“. Пету књигу Буру оправио, и по књигам’ позвао сватове.
Ласно зета познавати бјеше по његову перју и челенци, по његову стасу и образу. Кад виђеше да ј̓ истина тако, допадоше два дуждева сина те сретоше мила зета свога; грле зета и отуд и отуд, па га
Када спаде доле на авлију, па сагледа лијепа јунака, бијаше се много зачудила његовоме стасу и образу, јер га таког ни виђела није; једва Анђа сама себи дође, па се врати на бијелу кулу, па матери својој казиваше: „Какав
брата Мустај-бега Личког и за њиме тридест Удбињана, а не смије Стојана да буди, већ прољева сузе од очију по образу Јанковић-Стојана.
Лијепа је, љепша бит не може: у струку је танка и висока, у образу б’јела и румена, као да је до подне узрасла према тихом сунцу прољетноме; очи су јој два драга камена, а обрве морске
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А нашто је кад нико није за то? Соборенога и истерана од борца врага милујем и меште човека идем ја сам, у образу човечу, потајем сплести се у коштац те се похрвати со тим борцем. Али то да се не прочује да не утече он испред мене!
И то не тек само ка Бог, него и кано човек ни по натури и створном оном беседом ама и по зактевању, образу, свести човечој и разуму.
Мисли се, јер доиста није човек, ангел је божији. Промењује се сама у образу. Изнутра од страха трне, никако не сми се усудити да га распита ко је и откуд је.
Девојка Човек ли си или ангел, не могу ти речма поверовати. ни се сетити о чему то шијеш. По образу мотрим те кано ангела сушта, ал' по стасу човека те видим.
Виде се код мене, паке га исто неста. Доиста тако ми се мни, да је ангел био у човечаскоме образу свиђен, јер дор ка муња лице му блисташе и говећи ми дивно поиздалека говораше к мени.
Овде су сад ти наши глобари допали!« А где је то, како ли, у коме су месту, у какву ли су садар образу и налици ти који су пре нас отишли, — ако за то, брате, иштеш прознати, од ових живих људи то нико не може сазнано
Ама није да је по неком телесном облику и образу то прознавање њихово; зашто тамо је свим један узраст, та овде био стар, та дететом.
свеџбати тко си, одашта си постао, с чега си склопљен и како си се саздао, како ли се саставио да будеш сличан божијем образу?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
наредник Перица, наредник и писар у штабу, назван „лепи Перица“ због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.
Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра. И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се