Лалић, Иван В. - ПИСМО
Столећа се гложе И дрхти жижак на танкоме уљу; Зелена плесан обраста нафору, Влага будућих киша је у зраку — А ти разараш своју метафору И стискаш зубе док радиш у мраку. (8-10.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
кад бију промаје са звезда, кад корење одозго виси као игле што држе слике с друге стране зида, ове ноћи кад биље обраста сребром и плави се фитиљ мора у зебњи гаси, тебе о саму призивамо ноћи!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Овде кркам и пијем, док ми манастир у долини обраста аптовином и коврагом, гује се коте у његовим зидинама а паукови плету мрежу по светим сликама.