Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
пошли би на један недалеко извор по воду; ту, из љубови и ревности к богу, почели би један другога увјештавати да се обрати од заблужденија на прави пут.
Беднога Монтезуму, американскога владјетеља, немилостиви Шпањоли осуде на сожеженије. Дође францишкан да га обрати у своју веру, обештавајући му по смерти рај. Запита га Монтезума: „Иду ли Шпањоли у тај рај кога толико хвалиш?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сва се вечера у плачевно позорије обрати. Ту је г. Јевтимије [Ивановић], ондашњи прота земунски био самовидец, који би може бити и боље казао.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Од нас се нико није смејао. Макс се опет прибра и обрати се мени онако авец нонцхаланце:23 — Хтео сам да вас молим јутрос да нам подвежете мензуру — рече он. Ја ћутах.
— Па ето, ове ране. Бисте ли пристали на моју молбу? — обрати се мени. Дође ми ужасно гадан. — Не бих — рекох му и почех да дршћем. — Не бисте? А зашто?
Макса сами ђаво тераше да ме задиркује. После мале паузе ја видех како му лице дође пакосно. Опет ми се заједљиво обрати: — Да сте ви пристали на моју молбу, могли бисмо попити оно што смо платили једном вашем колеги који, уосталом, није
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно што се, бог те пита кад још, бадава возио, па ће
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као да се изненада био сетио нечега, кад је угледао лице у тог човека, Гарсули му се обрати, сад већ мирнијим гласом, скоро весело: „Палавичини, шта значи то „павори“ што су толико викали?
Ућута и Петар, и престаде да се смеје и прича весело, а кад се прибра, он се обрати Павлу са неким, нелепим, осмехом, на лицу: „О том потом, апостоле! Да чујеш чуда о Трифуну! Да чујеш шта те је снашло!
Виткович је хтео да га одведе, али се ђенерал још једном обрати Павлу. Капетан, каже, има луде мисли, али, пошто је странац, треба да га саслушају, мирно.
Царица рече Воронцову сасвим гласно: Красавец! Павле је то чуо и разумео. Царица се онда обрати право Исаковичу и рече да она зна, све јаде, који су задесили његов национ, а који су их довели у Росију!
Сву ту комедију! Вишњевски! Кад то чу, Костјурин застаде, и обрати се Витковичу. Лепе је он аквизиције, каже, са Србима добио! Честита му. Виткович је, гласно, псовао.
Теодосије - ЖИТИЈА
да не благујемо у меком, да не тражимо телесни покој, него да више прионемо за наготу и глад, бдење и молитву, и да се обрати пажња на умиљење и плач са уздисањем и скрушеношћу срца.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Мачак Тошо најзад се једва усуди да се макне у своме џаку и да се обрати бијелом мишу, који је сједио шћућурен уз његово бедро.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ниједна жена није вредна да човек дуже чека на њу! - викнух Грети, али она није хтела да обрати пажњу на то. Кад она нешто неће, онда неће, можете да будете сигурни у то.
Црњански, Милош - Сеобе 1
тренутака, кад је поп појао, стаде иза ковчега, гологлав, и Аранђел Исакович, под неким кровом пуним голубова и обрати на себе пажњу. Био је неиспаван, оронуо и смежуран. Гледао је око себе неким укоченим погледом, замишљен, разроко.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— шапутала му је на ухо Андреа. (Боже, како сам га само мрзео!) — Дервиши онт дансé ици. Зар не? —обрати се мени.— Гледали смо их једне ноћи, или је то било са неким другим?
— …посути кристал-шећером! Не видим ништа! — зацвили млади келнер. — Он се гура! — Опростите, молим вас — обрати се шеф сале Азри. Хоћете ли бити љубазни да се мало померите? — Лаже, друже наставниче! — рече други.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Па настави, увијек истим гласом: — Требало је да се за то опћина мени писмено обрати? Зашто то нијесте учинили? Ја сад не допуштам да се град раније отвори!
А-ну, ђеде Мргуде, што ти шћаше рећи — обрати се Мргуду, који два-три пута хтједе да заусти њешто. — Ваистину то да једнако жалим, што ме не поведоше на Вранцеза!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
се довршавала моћна експлозија класичног епа, ово, споредно одвајање могло је да прође, и прошло је, а да нико на њ не обрати посебну пажњу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
реформаторских амбиција, и хтео место дотадашње »претеране фантазије«, »сувишне наивности« и »болесног чувства« да обрати »већу позорност на психологичко упознавање света, на искуство«.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па се брзо Милуну обрати: „О Милуне, моје сунце јарко, Не ударај старог Мустаф-агу, Злотвор твој је, ама отац ми је, Ако падне од тебе
Обуче се, ма што скочи? Ох, ала му сјају очи! — „Слушај, слушај“, па с' обрати, Па ко муња оде к врати Она за њим наже сместа. — Ма залуд је, већ га неста.
Црне хаље, седи власи, Какви ли је гоне часи? Слуге гледе, Боже, ко је? Сад обрати лице своје, Стоји лице, цели пакâ, Де умрла милост свака, Пуно беса и страоте, Па на око све се оте.
Али трећи Србин пушку вати... Ал' у тај пар Ајка се обрати: Ох, мој Боже, како чудо зглену, Цео свет се око њег' окрену! Ој, Србине, пази, пази, луди!...
Веће стиже, види ручка пуста, Мило му је, облизује уста; Већ докрочи, ха да првог лати, Ал' се трже и гори обрати... Врат' се назад, врати, мрки вуче, Не бој ми се, тај те не утуче!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Артиљерац отпухну, искоса омјери стару муслиманку и обрати се својима. — Убио је лед, ова стара иста моја матер. Чисто сам претрнуо кад сам је малоприје спазио уз овај путељак.
И пође тако бака по селу с хладним пепелом на срцу. Кога да пита за савјет, коме да се обрати за утјешну ријеч? Бабино посвојче, врагометни шерет Спасоје, одавна је одмаглио у рат и сад се јавља из армије.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Светла круно, ЈОСИФЕ ВЕЛИКИ, Простри милост ТВОЈУ на род српски. Обрати лице и ТВОЈ поглед благи! На дедова ТВОЈИ(Х) народ драги. На Сербију бедну, и на Босну Које трпе работу несносну.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
се уопште било шта питати и шта ти ја знам, па тек када он то дозволи, мислим, када нађе за сходно, војник може да се обрати нижем по чину кога тражи, то јест капетану Поповићу и тим фазонима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Заплака се и сестра, ваљда што је видела од мајке. Отац је гризао усну и са муком се савлађивао. Онда се обрати мајци. — Доста, буди паметна. Шта буниш дете...
— Доста, буди паметна. Шта буниш дете... Тако мора бити — па јој одмаче руке од мога врата и леденим гласом обрати се мени: — Сине, отаџбина те зове... Буди веран заклетви... и извршуј све што ти се нареди...
Терај то напоље! — нареди војнику. — Кад буде време, јавиће се. Шта је?... За тебе не важи наредба? — обрати се мени. — Опростите, хтео сам само да питам када воз полази?
Пази да не уђеш — добаци једноме, који само помоли главу. Онда се обрати осталима: — Седите на улаз, и опустите ноге... тако, да се бар и ми мало опружимо.
— Средњи? — запита потпоручник. Резервиста развуче уста у осмех и процеди нешто у знак одобравања. — А ти? — обрати се капетан мени. Рекох му своје име и презиме и занимање у грађанству.
— Ђак, поднаредник. Потпоручник је превлачио прстом преко списка, погледа до краја, а онда се обрати капетану: — Нема га... — Е, иди у другу батерију, ено тамо!
— Дакле, од овога момента си поднаредник пете батерије! — обрати ми се онај капетан. — Батерија је код оних шатора. Иди нађи батеријског наредника и реци му да ти дâ ново одело и
И зато им је израз лица био ведрији. Гледали су наредника смело у очи. — Капларе — обрати се наредник — послужиоце води код топова, а возаре у шталу.
Наредник се окрете и пође у шатор. Тада му приђох. — А, ти си тај... Видим ја да ми један недостаје. — Онда се обрати једноме војнику: — Води поднаредника код руковаоца да му дâ одело и осталу спрему.
— Иде кô марва и не гледа где гази — говорио је сав црвен у лицу, па се опет обрати војнику: — Јеси ли разумео? Онда ми прича како је одређен да са војницима донесе сламу за простирку и да се ја не
И увек да ме на време известиш! — љутито добаци батеријски наредник. — Шта ћеш... све је то рок службе — обрати ми се Траило, као да се правда за све оне прекоре батеријског наредника. Трубачи су се сакупљали.
— А ти, дроњо један — обрати се Таси — само ми изиђи сутра пред команданта такав! — Као да се присети: — То је била твоја дужност, наредниче, да
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.
Још да није ових кожа, не би се имало шта јести. То већ беху обични Цветкови разговори, али Љубица обрати нарочиту пажњу на саопштења о брату.
И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин: — Госпођица није имала коме досад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Овај ће ти челик пробости блудне груди!” (Сцену прекине Јелисавета, која стане испред њих, или се попне на буре, и обрати се искупљеним грађанима.) ЈЕЛИСАВЕТА: Да ли ће чедна и несрећна Амалија одбранити своје девичанство и част?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Зваћу их малочас, нека причекају — рече момку, а затим се обрати мени: — Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два-три дана, да ми чисто глава бучи.
— Слушао сам ја о тој чувеној земљи! — прошапута онај за себе, и погледа ме с решпектом, а затим ми се обрати гласно: — Ето, тако је код нас — продужи он. — Кмет управља са својим пандурима. — Какви су то пандури код вас?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Онако мали, везан у говору, лаке памети, још лакшег стања — није ни имао чиме да обрати на себе пажњу својих сељана. Сећали су га се — кад су га видели. И он и Ђокић намерни су да се жене на јесен.
— запита један. Сви ћуте. — Добро је, — продужи он. — Чича заседава, а тај не даје двојке из историје. Пера обрати пажњу на ове речи и прими их к срцу. — Пст! Иду! Чича! — викну онај с врата и дотрча на своје место.
тик-так... Наједаред настаде тишина, и њему се учини да га неко зовну по имену. Он и не обрати пажњу на то. и поче даље да чита, али га друг, што седи до њега, јако повуче за рукав и рече: — Излази, прозван си!
Не нашавши одзива код људи, он се обрати женама, које му помогоше те се дође до овога стања, у коме се сад налазимо. То је огромна историја дуге и тешке борбе,
али опазивши како се дете пренеразило и унезверило од његове сурове и необичне опомене, он се трже, па му се опет обрати благо: — Не бој се, чедо моје, воли тебе бабо.... Кажи шта хоћеш да ти купим?
Њему сиромаху беше много криво, опет је шиљао баба Соку и резултат опет исти. Најзад се и њему то досади, те се обрати на другу страну. После Богојављења испроси једну трговачку ћерку и наскоро затим буде и венчање.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Малиша је преводио питање и одговоре, а преводио је управ с досадом, те је застајао и отезао, па одједном обрати се сердару: „Овај господин, он је официр, Шваба, као што видиш. Ја сам његов слуга, Срб, као што видиш.
Чеси су Славени, знаш, то ће рећи отприлике као Руси. А овај је човјек Њемац — ама добар момак!“ Јанко се сад обрати к Адолфу и поче ш њим да говори. Сви их слушаху пажљиво, као да их разумјеваху.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Песма пета Ирмос Зашто ме одгурну од лица твојега, светлости назаходива? Покрила ме је тама туђине, јадног, него обрати ме, ка светлости заповести твојих путе моје управи!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
У руци држи неку најлон кесу. У првом тренутку се осврће око себе, не знајући коме да се обрати.) МИЛЕ: Слабо ви ово слушате, видим ја! А на тапету су кардинални проблеми! Чујте аплаузе!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
сам обладан био мојом будаластом светињом; но, овде натура предузме све своје правице и силу, сатре под ноге и у ништа обрати сва моја сујетоумна мечтанија и сујеверје. Дође ми на памет мати моја и мила сестрица моја Јулијанка.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
На крајевима бијелијех трпежњака вишаху ружичасте чипке. Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама као да бијаху од сухога злата.
Они баш говораху о Брни. Ђакон се обрати Бакоњи. — Мени се чини да сам начисто што је с њим. Његова је памет кâ и прије шта је била, дакле, друго не може бити
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али старица не обрати пажњу на речи доконих. Упорно и нежно засипала је лековитим травама дететове красте, хранила га и одевала како је
Али до ње је тешко доћи. 3ато је оних који знају тајну речи тако мало! — Ако уопште и постоји Сребрна ружа? — обрати се дечак Вечерњем облаку са својом сумњом, а овај се наглас насмеја: — Наравно да постоји!
У недоумици, јасенов лист одлучи да се обрати за савет најстаријој грани, али грана није имала времена за приче. Наилазила је јесен и она се за њу убрзано
Која би звезда пристала да буде локвин цвет? Нађи неку другу будалу! Бела жаба се трже и ван себе од туге обрати се Сунцу које се баш рађало: — Пре него што постанеш златна ружа, господару неба, задржи се мало код нас и буди
— Шта да радим? — обрати се мајка за савет старијим, искуснијим галебицама. — Како да му помогнем да порасте? — Донеси му плаве рибе!
— Нисмо ми рибе најмудрије! — рече рибица смерно. — Боље се обрати корњачи званој Камена леђа. Она је толико стара да су јој се леђа од старости скаменила.
Можда облаци знају, напомену јој, свуда путују, свуд завирују... Пожури Месец за звездама, а лепотица се обрати облацима, па птицама, али помоћи није било. Ни птице ни облаци нису знали где је њен сјајнооки.
А тек торта? Погледајте! Сву ноћ је трајала гозба. Сву ноћ су свирали дечаци једва се држећи на ногама. Нико и не обрати пажњу на њих и њихову свирку, али пошто цар Жуто Ухо није наредио да престану — морали су да свирају!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ах, Сатано, обрати погледе, виђи престол оца превјечнога: он је старА начала и конца! Обрати се, душо изгубљена! Пролиј топле сузе
Ах, Сатано, обрати погледе, виђи престол оца превјечнога: он је старА начала и конца! Обрати се, душо изгубљена! Пролиј топле сузе покајања пред општијем творцем милоснијем; познај име свемогуће што је и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Номофилакс ћуташе, размишљајући, вероватно, о процедури своје нове мисије, али кад стигоше на пијацу зеља, он се обрати Хипократу овим речима: „Пошто си ми, мудри научниче и стручњаче наше републике, указао велику част да примиш мој позив
Он се обрати својим пратиоцима и рече: „Знам ја, браћо, у чему је ствар! Устручавање мога госта да се оберучке одазове моме позиву
“ „Не берите бриге, децо моја жутокљуна!“, одговори им он, „цену за ту рибу уплешћу дуплом кредом у рачун“. Затим се обрати опет Грилусу, па му рече: „Реци нам сада, милостиви господару, шта би желео да купиш од ових риба, овде на гомили;
“ Кад Еразистратос оде, обрати се Хијерон Архимеду: „Како мислиш, рођаче, о овој ствари?“ „Ти си, краљу, био целог свог живота правичан владар; зар
“, викаху већници један за другим. Администратор не знаде шта да им одговори. У својој невољи обрати се за помоћ ономе који сеђаше први до њега.
“ Већници се опет покуњише, а један од њих обрати се право Герику. „Ти си, Ото, потомак наше старе патрицијске породице, син наше вароши и њен инжењер.
Но оставимо све то на страну!“ „Добро оче!“ Герике се обрати опет мени: „Читао сам у делима филозофа о тако званом хорору вакуи, о одвратности природе према празном простору, и о
Те принадлежности уживао је до свога пресељења у Лондон. Чим је завршио своје студије и увео се у наставнички позив, обрати се својим трима великим проблемима.
“ „Одмах ћу Вам то очигледно показати“. Лавоазије узе са једне полице дугу цилиндричну стаклену посуду и обрати се своме служитељу: „Масело! Напуните молим Вас, ову посуду оксиженом!
Што мени не пође за руком, биће могућно позванијима и способнијима“. Лагранж се пријатељски обрати мени: „Први корак је увек најтежи и најважнији. Већ њиме сте много урадили“.
Фарадеј се обрати свом служитељу и рече му: „Доста, драги мој! Добро сте се ознојили. Много вам хвала!“ Служитељ се удаљи, а ја стајах
А сада су се поносила својим партнером у игри, са којим се деда тако љубазно и пријатељски разговарао. Дарвин се обрати унучићима. „Шта радите врапчићи моји?“ „Дивно се играмо!“ - Ово је арапска пустиња! „Ово је пас Џуки!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
намести, заузимајући само за себе два места, онда скиде ципеле које остави под седиште и одвезујући завежљај с јелом обрати се жени: — Јеси ли гладна?
чела, продирног погледа и подсмевачког изгледа, чије ми се дрско понашање, иако и на моју штету, ипак свидело, обрати се ономе другом, са фиНим, отмено уморним и болешљиво бледим изгледом, а на чијим коленима беху две књиге што их тек
У тренутку, међутим, кад су затегнутост нерава и наша узнемиреност били на врхунцу, дрски студент обрати се разјареном човеку једним врло помирљивим тоном: — Немојте се љутити — рече он сав зажарен иронијом — ја сам свему
Он нас обухвати брзим, оштрим погледом који мало више задржа на мени, свакако изненађен што ме ту види, па се обрати чичици коме је још само брада дрхтала: — Драги ујаче, — рече он — Ти си благовремено извештен о доласку високог госта
А ништа друго и није требао да му каже, јер је Митар добро знао шта то значи кад се неком с тим да је паметан човек обрати, пошто му је жена малочас на операциони сто однесена.
он питање понови, она одговори место мене, па ми се, после тога, зачуђена вероватно наглом променом мога расположења, обрати: — Је л’ те, је л’ Вама опет зима?
Али и поред свег Његовог божанског старања, то Му не пође за руком. Изненађен тиме Господ се обрати светом Петру. — Петре — рече он благо. — Ово није без ништа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.
Станка пребледе, осети како јој се срце стеже, па се с неким радозналим подсмехом обрати Јелици: — А, белају, па што кријеш? — Море, оканите се... шала, кажем ви! — Причај, причај! — повикаше девојке.
И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега
Марко Радоњић не могаде отрпети срамоту своје куће, па се обрати за помоћ државној власти. Услед тога постаде Ђурици непоуздано и његово село, јер Марко само вребаше прилику да дозна
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
што сам завршио своје излагање Нетлетон, најстарији бирач у месту, устаде, упери своје тамне наочаре у правцу мене и обрати ми се од прилике овако: - Наши путеви су таман онолико добри колико су увек били.
Ћипико, Иво - Приповетке
Није од потребе. Топло је... —Узми, кад ти дајем! —Хоћу, хоћу из поштене руке, — те испије чашицу. —На и теби! — обрати се момчићу и налије. —Хвала! —Што нећеш? —Деде, узми, Марко! — нуткала га мати. Узе и испи до половице.
Па се онда обрати дум—Андрији и каже му: —Купићу кандиоце и даваћу уље, нека жижак сваке недјеље гори пред свечевим кипом!
Али страх га спопаде да га бог тога часа не казни за учињено зло дело, па, стрепећи, обрати се Мајци божјој за милост.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
тренутака, кад је поп појао, стаде иза ковчега, гологлав, и Аранђел Исакович, под неким кровом пуним голубова и обрати на себе пажњу”.
Осетиће се то одмах и лако чим се у четири следећа примера обрати пажња на оштро рашчлањавање коме су реченице подвргнуте: (1) „Пред њим, / пре свега, / ћутала је, /исплакана, / са
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Испред вертикалне пречаге кајмакчаланског масива налазе се Чегањске планине. Сад ћеш да видиш — обрати се поручнику Мишићу. — Шатори се забелели као печурке. Војници су заложили ватру. Али белај!...
— За нас је било, чини ми се, Монт Еверест... Хималаји, враг би га знао. — Он се обрати Мишићу. — И кад ме ти малопре запита како изгледа Кајмакчалан, откуда сам могао да знам. Високо до неба!
Није било далеко. Сјурисмо се код њега. Светислав се мало придиже и обрати се Мишићу: — Тресни ми мало овај јастук. Упалише ми се леђа... Тако. Е, сад је добро.
— Сад ја треба да питам: — обрати му се Светислав — је ли врх Кајмакчалана далеко од тих Зупчастих Камењара? — Па... није далеко.
У целом вашем излагању то ће бити најважнији моменат — умиривао их је капетан Радојчић. — Да чујемо сад тебе — обрати се Предрагу. — Ево како је било — рече Предраг. Пред нама се налазио непријатељски положај, тако-звана Каменита Коса.
Лежимо згрчени, занемели, али најежени и нарогушени, спремни да и на небеса ударимо. Некако пред подне обрати ми се телефониста: — Господине потпоручниче, да чујете. Разговара наш командант са неким. — Дохватио сам слушалицу.
Био је, чини ми се, нерасположен. За мном су стигли и остали командири чета нашег батаљона. Командант нам се обрати: — Господо, предстоји нам још један задатак. Напад на Сиву Стену.
Јер они још немају јасну слику нашега положаја, нити знају шта их тамо очекује. Бојовић баци цигарету, и обрати им се прибраним гласом: — Војници! Ми ћемо сада извршити прелаз преко Црне реке. Река се налази одмах иза ове окуке.
Очни капци су му били поднадули, а нос мало дрвен. Кад управник заврши, обрати нам се и он: — Господо официри!... Вама је свима познато „Правило службе“, а донекле, надам се, и „Дисциплински
— и такну га прстом по грудима. — Значи, по-позадини! — „Фикус“ млитаво размахну рукама, и обрати се потпоручницима: — Забушант, по-ручник, наређује капетану!
— Купамо се у зно-ју лица свог! — дува „Фикус“. — Тешка с-служба. — Онда се обрати Сергију: — Дорогој брат Серјожа Николајевич... дај поцеловаћ ћебја... Ти мој брат... всја, ти и моја „Ружа“.
Војин таман заусти да нешто каже, кад наиђе телефониста и позва потпуковника Петра на телефон. Када он оде, Лука се обрати Војину: — А ти тако... Поредиш мене са магаретом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Востани, Сербије! Востани, царице! И дај чадом твојим видет твоје лице! Обрати серца их и очеса на се, И дај њима чути слатке твоје гласе. Востани, Сербије!
Вид мој потемни еја, Руки ослабјеша; Крјепост измјени еја, Рани мње задјеша: Славна моја храброст Обрати еја в жалост, И њест утјешајај.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ГосподинЖико, молим те обрати и ти пажњу. ВИЋА (чита): „Дванаест марама за нос”... КАПЕТАН: Хм! Хм! Дванаест марама за нос”. Кобајаги! (Воки.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
девер) прстенује снаху пошто је наведе на ћилим стављен преко сена (које су војвода или домаћин прострли уврх совре) и обрати се присутнима: »Опростите и благословите, куме и сватови, да снаху прстенујем« (ГЕМ, 46, 1982, 139). С.
Ћипико, Иво - Пауци
Човјек оде и понесе бакалар. —Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.
” . —Дакле, што си одлучио дати им? — упита писар. —Колико питате? — обрати се Петар к њима. —Колико је право! — одговорише сви троје у један глас.
Вратила би се она на старо... као душа... А да, жена... — Изгубили би једну хришћанку, обрати се у шали Петар једном хришћанину, Војканову комшији. — И јест преко броја доста!
Као да ја могу знати за њихове послове. . Али, да, мртва уста не говоре ... . — Молим вас, господине суче, обрати се доктор Пилић суцу — позовите га на ред! ... Овдје га не улази господин начелник, тим више што је одсутан.. .
—Је ли збиља на продају? — упита. —Дашто да ј ест! — рече један од сељака. — Куд ће с њоме? — А што питаш за њу? — обрати се Ради. Раде рече цијену, али ковач вели: — Пуно је! — и наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.
Но сунце почело да угријава. — Још ћу ову обрати, па ћу ћа... А и вама боље је вратит' се; док дођете кући, биће подне. — Ти хоћеш да ме отправиш одавле!
— Ди ћеш по овом времену? Приноћи код нас! — рече му благо господарица. — Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих... Радио сам што сам могао...
— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се. Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице!
— А како ће се село прихранит'? — опази жестоко Тадић. — Приживиће се ка и досада.. — Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику. Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали.
Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. — Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао.
— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару. Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље
— Чинили смо се невишти. — Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ЉУБИЧИЦЕ Јунона, дојећи сина на своме облаку плавом, Осети над главом својом глас свога љубљеног мужа И поглед обрати горе. Високо над њеном главом Шарена дуга се пружа. И Арес с осмехом стоји.
И свест се Катону врати и крвца преста да тече, Он поглед обрати сину и сталним му гласом рече: „Нека је проклет и презрен лукави избраник рода, Што мирно пред собом гледа кад земљи
А то је овако било. Кô свакад чинио што је, Кравар окрете главу и очи обрати своје Пут густе зелене шуме. Ал' данас зачуђен стаде Кад његов пијани поглед на цветну обалу паде.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тихо проучаваше пажљиво хороскоп, разастрт на његовим коленима. „Не чини ли ти се“, обрати се он Кеплеру, „да скора конјункција Марса и Сатурна у јату Лава не слути на добро?“ - „Не верујем.“ - „Не верујеш!
“ Ми се насмејасмо. Кеплер потапша говорника по рамену. Овај му се обрати својетљиво: „И ти си, изгледа, драги суседе и друже, у истом положају.
Високи је задатак науке да узмогне ту књигу прочитати.“ - „Ви нам рекосте малочас,“ обрати се домаћин Тиху, „да нам та књига претсказује тешка времена.“ - „Не могу да порекнем,“ одговори му Тихо, „тако је.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
неком путањом јашећи задремао, кад наједанпут особити неки с леве стране шум њега пробуди и вниманије његово на себе обрати.
да она пут избере оставити, укаже се с леве стране неко сушчество које његово вниманије особитим начином на себе обрати.
нота бене) — обрати пажњу, запамти (скраћ. НБ, ознака, да нешто треба уочити, запамтити) НОТАРОШ (од лат. нотаріуѕ) — бележник, општински
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ето, пре неки дан, наредио сам фамулузу да изгребе један стих, који се односио на вас, господине професоре, — обрати се директор професору латинског језика — и у коме се одвратно говори о вашој већ познатој навици да попијете коју
— И онда... шта онда дакле? — Сви путеви воде у државну службу. Обрати се мајци држави и подојиће те. Свакога двадесет и шестог пружиће ти дојку, а ти само наслониш усне и срчеш и ни о чему
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једино је остао потпуковник Петар и гризао доњу усну. — Ах, страшно! — проговори Лука, па се обрати потпуковнику Петру: — Ја мислим, није препоручљиво да се правите Краљевић Марко.
— Ух... тамо је наша батерија! Да ли су је известили пешаци? Јаши сместа и извести командира да одступи — обрати се командант мени. Кренуо сам одмах насумице, по правцу руке где ми показа командант.
Неки терет ми спаде са душе. Опустих дизгине, и извадах цигарету. Командир чу кад затворих дуванску кутију, па ми се обрати: — Хоћете да пушите?... Не палите још цигареТу... Светлост је, види се. А ја се таман примирио.
Нико од војника да се није макао с места. Ја ћу са ордонансом поћи да се уверим. Пођите и ви са мном! — обрати се мени. Тек тада као да се отрезних. — Стари, хајде напред! Командир сјаха с коња, а и ми остали...
Још, скрећи! 3атрупкаше копите и топ склизну с друма на сеоски пут. — Терај право! — нареди командир. Онда се обрати мени. — Идите напред. Иако се нађох на челу, лакну ми мало. Сад се бар удаљујемо.
Застали смо у недоумици. Краљ као да некога тражи, обрати се мени: — Шта ти чекаш, што не полазиш?... Води у пешачки ров!
“ Е, ето им, нека прате сад чету... Из земунице изиђе стари лекар, и обрати се мени: — Је ли, тобџија, гађају ли ову осматрачницу?
После подне Краљ се опрости од официра и одјаха до друма, где је чекао аутомобил. Тада се обрати команданту пука: — Испоручите војницима моје поздраве и наду на боље дане.
— Немаш? — Немам! — Немаш? — и Лука му се унесе у лице. — Рекао сам — трговац се обрати шегрту: — Затвори радњу! — Исајло! — викну Лука. — Уђи у ону собу, претреси је и види има ли шећера и кафе.
Дисао је брзо и шкрипао зубима... Најзад савлада себе и пригушеним гласом обрати се трговцу: — Измери ми два килограма шећера!
— Деде... али они сјајни динари изабери — ликује сада Исајло. Лука покупи сребро, па се обрати трговцу: — Изброј банке... Тако!... А сад, где је онај дечко?...
Посилни Исајло сручи нарамак дрва покрај ватре и подбочи се: Господине поручниче, ко ће да огреје сиротињу моју? — обрати се поручнику Луки. — А, господине посилни, Исајло Аранђеловићу, ко ће моју?...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нека га више ништа не пита! Љутито машући репом риба се изгуби иза стене, а Седефна ружа се обрати медузама. Али, медузе нису имале ни воље, ни времена за приче о Горњем свету.
Био је то мали, тако мали сунцокрет да у почетку нико и не обрати пажњу на њега. — Нека га, приучиће се! — рече један од суседа, а сунцокретова мама од стида саже главу.
Сунцокрет који уместо сунца прати месец, има ли ишта црње и горе? Реши се мали сунцокрет да нађе лека својој муци. Обрати се травама за савет. Траве су стари пријатељи. Али траве нису знале тајну окретања за сунцем: нису му могле помоћи!
Каква је јара из њега ударала! Је ли чудо што људска нога на њега никада није крочила? Али, не уплаши се жена, не обрати пажњу на жар који јој је скидао кожу са табана и стиже до врха Сунчевог Брега још пре него што је сунце из мора изашло.
Где има врба има и воде, а зна се какве опасности крије вода у себи! Гунђао је старац, гунђао, али нико и не обрати пажњу на њега.
Задрхта мравица мајка. Бели мрав био је њено дете. Није га се могла одрећи. Зато се обрати племену и рече: — Ако сам ја мрав — зашто се у мога сина сумња? Племе постиђено саже главу, али сенка сумње остаде.
— обрати се Златокосој с прекором у гласу. — Зар не знаш да мачем убоге браним, да је мач само у мојој руци чаробан? Девојка тр
Ах, да! Ако постоји кула и у кули Принцеза мора постојати начин и да се до ње дође! Али, коме да се обрати? Кога да пита за савет? Родитељи су отишли да зараде кору хлеба. Брата и сестре — нема.
Месец му је прохладном руком образ дотицао. — Ти, који не престајеш да луташ — обрати му се Чобанин — јеси ли видео моју Звезду? — Видео сам све звезде! — подиже Месец врх обрве.