Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сва лица уозбиљена, сви журе, само ја стојим на средини круга, неодлучан на коју ли ћу страну. — Пардон — обратих се једном каплару.
И да бих га ставио на пробу, обратих му се строгим гласом. — Обуци блузу, да ме отпратиш до команданта. Без и једне речи се окрете п навуче блузу, готов
При поласку, обратих се једноме поручнику, сигурно је ађутант пука, и рекох за оне рањенике. — Ко ће да их тражи по овој ноћи...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
за дело немачког писца Левенхајма које се искључиво бави Демокритовом науком и њеним утицајем на природне науке, обратих се једном од двојице издавача мојих немачких дела са молбом да ми набави то Левенхајмово дело, изашло 1914.
- ,Имаш право, Хемфре’, рече Њутн, а ја се обратих опет њој па додадох: ,А и каква добра капљица чини своје и заслађује храну’.
Та претставио сам јој се као велики индустријалац свилених ткива. Зато обратих пажњу тој роби која је ту била заступљена не само на намештају, већ и на самим зидовима.
„И те какав! Открити закон гравитације, било је само једном једином досуђено, а шта сте Ви, господине Лагранжу и“ - обратих се Лапласу, „Ви, господине Лапласу, из тога закона створили!
То посредство морало се извршити кроз онај простор који је обухватао оба калема. Обратих, дакле, пажњу на тај простор и расуђивах овако: Кад укључим примарно коло и пустим кроза њ електричну струју, дешавају
Добро сте се ознојили. Много вам хвала!“ Служитељ се удаљи, а ја стајах онемео. Тек после неког времена обратих се Фарадеју. „Нисам добро разумео што сте оно малочас рекли о снази мишића и о растављању воде у њене састојке“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И жељан сам, части ми; па још у кући и опет да нас она служи. — Господине, сад, ваљда, Вујановац? — обратих се некоме што је гледао кроз прозор у ходнику. — Једна постаја, али брзи не стаје, па Вујановац. — Хвала.
Баш утом она жена устаде и сасвим сама пође средином сале. Неисказано узрујан ја се обратих овамо, ја рекох: „Вања, да ли случајно познајете даму која пролази ено онамо?“ Ја не знам какав сам тада изгледао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тамна плава светлост обасја собу. Замоли нас да седнемо, а она изиђе. Остали смо сами. — Шта ћу ти ја? — обратих се наново своме пријатељу. — Е, зар сам знао да станује овако далеко. Уосталом, поседећемо мало па ћемо отићи.