Употреба речи обрашчић у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Слива јој се слатко топло млеко из груди на обрашчић, а она весело маше ручицом и смеје се гласно својим невиним, анђелским смехом, гледајући необичне, љубавне тетине очи.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сад стаде фиска остријех гвожђа по пециву. Цијепаху на измјену и живо. Около стојаху сви, па и женске. Милуну је сав обрашчић поштрцан био. Она два дјетића промолили главе кроз коло чељади, па гледаху са насладом.

Па хоће и она да се мало уреди и улицка; па хоће малога Милуна, и њега да лијепо обуче, и да га измије, е му бјеше обрашчић још од синоћ остао поштрцан; па све зове, дозивље снаху, шћер, наређује, кара, а сваку попрати: „Живните! живните!

онако чупав, потрчи к попу, а овај се саже, па га одиже и цјелива њеколико пута у његов свјежи, као јабука румени обрашчић. Видјело се е бјеху добри знанци, поп и мали. „Опрости, попо, вјере ти!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Мене прође језа... да ли ја ово сањам?... нагло се окретох... мој се образ: очеша о један увео, хладан обрашчић; поглед ми сусрете два велика, црна, необично сјајна ока, где се зорно упиру у ме, а са јадних блеђаних и усанулих

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности