Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Хајдемо-те одавде! — рече капетаница. — Овде је несрећа, а ми... — она погледа у обе ноге своме мужу и у пуне обрашчиће свога детета... — ми смо, хвала богу, срећни и пресрећни!
Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа. Ништа не једе и не пије. Чисто дијете дошло ван себе; некака му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаком заносу. — Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана.
који не може растјерати никака брига дјетињег доба, савлада немирну душу Марину; кад црне трепавице падоше на запурене обрашчиће, а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у постељи.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Све се праштаху и плакаху заједно с њом. Попадија је загрлила па је љуби у њене свеже обрашчиће, у врела, влажна усташца. Димитрија уђе и стаде пред Тодом. — Шта ћеш, Димитријо? — упита га она кроз плач.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Заспало је... Врела суза мајчина паде му на румене обрашчиће и оно је не осети, само мрдну крајем устанца и удуби се у тврд, невин сан....
Али како ће онда тата?... Како то... да не буду сви заједно једнако?... Како ће то бити?... И потекоше му низ обрашчиће вреле сузе, — весници прве горке туге, која полако обавијаше његово безазлено невино срде... Јадниче мали!
— Воле њу тета... срце моје! И врући, узбуђени, нервозни пољупци падају на обрашчиће детиње, утишавајући, рекао бих, подједнако обоје заљубљених...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ - Ово је арапска пустиња! „Ово је пас Џуки!“ „Ја сам лопов Алија!“, гракнуше дечица. Дарвин помилова њихове румене обрашчиће, весело се насмеши, па рече: „А сада ћете ми, драги моји, дозволити да вам отмем вашег учитеља; хтео бих да се са