Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Стари Сремац је помилова својим сувим рукама по бледим обрашчићима. — Јелице! Сутра ће да суде Милисаву што је упалио кућу... Јелица се трже и бризну плакати. — Зар и ти, бабо?...
И старац љубљаше њену збуњену главу тако нежно и умиљато, милујући је по белим обрашчићима, да се девојче побојало да не буде истина што сељаци говоре да ће јој отац померити памећу...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави спавање.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
не окреће, почне на сав глас да рида, и кад би од његових крупних суза већ почела земља да се влажи и лепи по његовим обрашчићима, тек онда би се она освешћивала, трзала, дизала га готово онесвесло од плача, чистећи му земљу с обрашчића.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Баш нисам ништа изгубија... — Па сидите! — понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима. Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сирота Кода: крупан нос, и два велика црна колута над детињим обрашчићима — било је и смешно и туга то погледати. Ђаци, немилосрдно запиткују, а Кода, помирена и сада као увек, признаје мирно